Корисничке алатке

Алатке сајта


раша_милошевић

Раша Милошевић

Раша
Милошевић
раша_милошевић.jpg
Рођење:
16. јун 1851.
Алексинац,
Кнежевина Србија

Смрт:
15. јануар 1937.
Београд,
Краљевина Југославија

Раша Милошевић (Алексинац, 16. јун 1851 — Београд, 15. јануар 1937), српски политичар. Један је од оснивача Народне радикалне странке и члан њеног Главног одбора. Био је министар народне привреде и управник Државних монопола.

Школовање

Раша Милошевић је рођен 16. или 6/18. јуна 1851. године у Алексинцу од оца Илије и мајке Румене.1)2) Рођен је као Аранђел Милошевић, али касније су га називали Рашом, па је он сам узео име Раша.3) У основну школу кренуо је 1858. у Алексинцу. Када су Турци ерлије након инцидента на Чукур-чесми и бомбардовања Београда 1862. напустили београдску варош, тада су се многе занатлије из унутрашњости доселиле у Београд, а међу њима је био и Рашин отац.4) Раша се придружио оцу тек 1863, када је уписао гимназију у Београду.5) Након шестогодишње гимназије уписао се на Технички факултет Велике школе.6) Током 1871. студенти су штрајковали због тога што је влада наметала професоре.7) Исте године Раша је отишао у Петроград на студиј хемијске технологије и примењене хемије.8) Хемијску технологију завршио је 1875. на Технолошкој школи у Петрограду као технолог прве класе.9)

Члан Главног одбора радикала

Вратио се у јесен 1875. у Београд. За време Српско-турских ратова 1876—1878. био је машиниста у војним покретним млиновима у Јовановцу, Јагодини и Соко-Бањи.10)11) Покушавао је да примени своја хемијско-технолошка знања, али у Србији је било јако мало фабрика. Издржавао се као дописник руских новина.12) Постављен је 1878. за суплента трговачко-занатлијске школе у Пироту.13) Од 1880. до 1883. био је народни посланик за град Пирот.14) Један је од оснивача народне радикалне странке 1881.15) Постао је члан Главног одбора Народне радикалне странке.16) Илка Марковић је 23. октобра 1882. извела неуспели атентат на краља Милана Обреновића. Краљ је био уверен да иза Илке стоје радикали са којима се она састајала, а највише се састајала са Рашом Милошевићем и Пером Тодоровићем.17) Раша Милошевић је много касније када Обреновићи више нису били на власти признао да му се Илка два месеца пред атентат поверила и најавила да ће се осветити краљу.18)

Тимочка буна

На вести о Тимочкој буни у јесен 1883. године Раша Милошевић, Коста Таушановић и Пера Тодоровић били су у Београду, у коме су се затекли збуњени и неодлучни, па су одлучили да сачекају развој догађаја, све док нису били похапшени.19) Током Тимочке буне у јесен 1883. затворен је као члан Главног одбора радикала и онда га је преки суд заједно са Пером Тодоровићем и одбеглим Николим Пашићем осудио на смрт.20) Нешто касније помиловани су на десет година робије.21) Суд није имао правих доказа, али Раша Милошевић био је оптужен због једног писма коловођи Тимочке буне Аци Станојевићу, па се сматрало да је сигурно учествовао у припреми Тимочке буне.22) Затвор је издржавао у Пожаревцу и у београдској тврђави. Пуштен је 1. јануара 1886. из затвора.23)

Министар народне привреде

Постављен је 1886. за секретара Министарства финансија, а 1891. унапређен је за начелника административног одељења Министарства финансија.24) Једно време био је искључиван из странке због недисциплине. Фебруара 1892. изабран је за народног посланика у Пиротском округу.25) Постављен је 13. априла 1893. за министра народне привреде у влади Лазара Докића.26) У тој влади су били или умерени радикали или они, који су попут Раше били довољно недисциплиновани.27) На годишњем скупу радикала, од свих радикала који су постали министри, једино је он задржао место у главном одбору странке.28) Поново је био министар народне привреде и у влади Саве Грујића од 5. децембра 1893. до 24. јануара 1894.

Управник Државних монопола

Након пада владе Саве Грујића више није био министар и посветио се преради камена у Рипњу.29) Био је 1897. начелник царинског одељења за време владе Ђорђа Симића, али након пада те владе отпуштен је из државне службе.30) Због присуствовања радикалској забави на Коларцу пензионисан је заједно са Ђорђем Симићем и Лазаром Пачуом.31) Био је директор Српског бродарског друштва од 1895. до 1904.32) Влада Саве Грујића поставила га је 1904. за управника Државних монопола (1904—1919).33)34) У управи Државних монопола реорганизовао је фабрику дивана и шибица, фабрику за прераду каната за петролеј и за пуњење каната петролејем.35) Организовао је штампу таксених и поштанских марака.36)

Дела

Још док је био студент превео је са руског Синце, земља, месец и звезде, популарно предавање из астрономије. Када се вратио из Петрограда превео је Зиберову Нову економску теорију Карла Маркса. Написао је Хемијску технологију за реалне гимназије и Хемију за основну школу.37) Превео је са руског Јансонову Статистику. За потребе царинских чиновника написао је Познавање робе. У затвору је написао Монометализам и биметализам.38)

Као члан Главног одбора радикала написао је и штампао 1882. године Организацију среза.39) Написао је 1923. књигу Тимочка буна, у којој је објавио своје политичке успомене из тог периода.40)41) Објавио је 1936. године Државни удар озго-Први април 1893.42)

Литература

  • Слободан Јовановић, Влада Милана Обреновића, књига 3, Београд, 1934.
  • Слободан Јовановић, Влада Александра Обреновића, књига 1, Београд, 1934.
  • Јуче је преминуо Раша Милошевић, Политика, број 10290, уредник Миломир Миленовић, Јован Тановић, 16. 1. 1937.
  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, том 2, Београд, стр. 926
  • Мирослав Свирчевић, Локална управа и развој модерне српске државе, Балканолошки институт САНУ, Београд, 2011.
  • Ана Столић, Ђорђе Симић, последњи српски дипломата XIX века, Историјски институт, Београд, 2003.

Rasa Milosevic

1) , 3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 23) , 24) , 25) , 29) , 30) , 34) , 35) , 36) , 37) , 38) , 39) , 40) , 42)
Политика, 16. 1. 1937, стр. 10
2)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, том 2, Београд, стр. 926
11) , 12) , 13) , 14) , 15) , 16) , 32) , 33) , 41)
НА
17)
Влада Милана Обр., 3, стр. 74
18)
Влада Милана Обр., 3, стр. 75
19)
Влада Милана Обр., 3, стр. 122
20) , 21)
Влада Милана Обр., 3, стр. 129
22)
Влада Милана Обр., 3, стр. 132
26) , 27) , 28)
Влада Александра Обр., 1, стр. 398
31)
Ана Столић, 2003, стр. 233
раша_милошевић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/14 14:20