Добро дошли на Српску енциклопедију

Лазар Пачу

Лазар Пачу (Чуруг, Бачка, 1. март 1855 — Врњци, 12. октобар 1915), српски лекар и политичар и више пута министар финансија. Као министар финансија први је након 30 година сталних дефицита остварио 1904. буџетски суфицит. Великим ауторитетом уравнотежио је српске финансије и омогућио финасирање Балканских ратова и почетка Првог светског рата.

Социјалиста

Рођен је у Чуругу у Шајкашкој. Потиче из свештеничке породице која се са југа доселила у Аустроугарску са патријархом Чарнојевићем. Отац Стефан био је парох, а мајка је потицала из породице којој је припадао и Милош Цветић, познати драмски писац и глумац. Отац му је цинцарског порекла, а мајка српског порекла (Цветићи).1) Отац му је рано умро, а брат је умро од туберколозе, па пошто се Лазар бојао за себе почео је да се интензивно бави гимнастиком и да се занима за медицину.2) Лазар Пачу је гимназију завршио у Новом Саду.3) Још као гимназијалац почео је да проучава социјализам.4) Под утицајем Светозара Марковића отишао на студиј медицине у Цирих.5)

Студије медицине започео је у Цириху, где се придружио бакуњистичком кругу и упознао Светозара Марковића, Васу Пелагића и будуће руководство Радикалне странке: Николу Пашића, Перу Тодоровића и Перу Велимировића. Ту је срео и Ленку Захо, којом се касније венчао. Поред медицине проучавао је и економију и преводио је разне економске радове на српски.6)

Студије је прекинуо 1878. године, када је, заједно са Пером Тодоровићем, основао и водио лист Стража у Новом Саду (1877—1879),7)8) али власт их је убрзо протерала. Пачу је затим окончао студије медицине у Берлину и докторирао је тезом о реуматским обољењима.9)

Радикал

У Београду је отворио лекарску ординацију и од ње живео током 1880-тих година. Учествовао је у оснивању Народне радикалске странке 1881. године и постао члан главног одбора.10) Писао је за Самоуправу, лист Радикалне странке. Важна је његова серија непотписаних текстова у којој је покушао да одговори на критику Мите Ценића да је Радикална странка напустила идеологију Светозара Марковића.

Када је радикална влада 1889. године национализовала монополе дувана и соли, за управника државних монопола постављен је Пачу и био је то до 1893, када га је сменила либерална влада. Управник монопола био је је и 1893—1894. и 1897—1898. године. У међувремену био је комесар Народне банке и директор Београдске задруге (банка).

Министар финансија

Након Мајског преврата и смене династија 1903. године на власт су дошли радикали, па је Лазар Пачу именован за министра финансија.11) Био је министар финансија у три периода: јануар 1904—мај 1905, април 1906—јануар 1908. и август 1912—октобар 1915. године. У историји је остао упамћен као личност коју су красили поштење, непоткупљивост, достојанственост и штедљивост.12) Мада је под њим буџет брзо растао, упамћено је неколико анегдота у којима је приказан као шкрт министар финансија. Његова главна заслуга као министра финансија било је уравнотежење буџета спровођењем систематске штедње.13) Уживајући велики ауторитет могао је да ограничава захтеве за кредитима других министара у влади.14) Након што је у прво време уравнотежио буџет увео је прирез од 40%, па је након тридесет година сталних буџетских дефицита Србија по први пут 1904. имала буџетски суфицит.15) Од тога времена заслугом Пачуа наступила су боља времена за државне финансије. Његовом заслугом створен је обртни капитал код Народне банке.16) Био је министар финансија и у тешком периоду царинског рата са Аустроугарском. Утицао је на доношење закона о државном рачуноводству, којим је реорганизована српска финансијска служба.17) Био је један од најбитнијих учесника при закључивању зајмова у Француској за железницу и наоружање војске 1906. и 1909.18) Закључио је 1913. зајам ради ликвидације ратних трошкова и попуне дефицита насталог током Балканских ратова.19) Важна је његова улога у финансирању балканских ратова и почетка I светског рата. Био је министар финансија за време Балканских ратова и током прве године Првог светског рата.20) Као заступник председника владе и министра иностраних послова примио је 1914. аустроугарски ултиматум.21) Иако није био школован у економској или финансијској струци сматран је једним од најспособнијих за финансије у Србији.22) Као добар говорник био је убедљив и ауторитаран, што му је омогућавало да спроведе мере штедње и у те мере убеди владу и скупштину.23)

Сродни чланци

Литература

  • Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, том 3, стр. 311-312
  • Милан Јовановић-Стојимировић, Силуете старог Београда, Просвета, Београд, 2008.
1)
Силуете 1, 2008, стр. 367
2)
Силуете 1, 2008, стр. 367, 368
3)
„НА”, Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, том 3, стр. 311-312
4) , 5) , 7) , 9) , 10) , 11) , 13) , 14) , 15) , 16) , 17) , 18) , 19) , 20) , 21) , 22) , 23)
НА
6)
Силуете 1, 2008, стр. 368
8)
„кућа”, Споменик културе Кућа доктора Лазара Пачуа, Симина 14, Завод за заштиту споменика културе града Београда
12)
Академија у част др Лазара Пачуа, Информативна служба Српске Православне Цркве, 31. 10 2011.
Штампање