Девоатин Д.1

Девоатин Д.1 (франц. Dewoitine D.1), француски ловачки авион развијен између два светска рата.

Пројектовање и развој

Авион Девоатин Д.1 је пројектовао инжењер Емил Девоатин као први авион од како је основао властиту фирму за пројектовање авиона CAED (франц. Constructions Aeronautiqes Emile Dewoitine) октобра 1920. године. Био је једноседи ловац парасол конципиран још 1919. године и требало је да замени ислужене ловце заостале иза Првог светског рата. Први прототип је полетео 18. новембра 1922. године. У току пројектовања авион је претрпео две значајне измене, које су означене као Д.1бис и Д.1тер. Овај други модел је прихваћен за серијску производњу као модел из 1924. године. Родоначелник је читаве серије ловачких авиона од Д.1 до Девоатин Д.27.

Технички опис

Авион Девоатин Д.1 је једнокрилни - висококрилац, једносед, металне конструкције, са по две косе упорнице на сваком крилу. Крило је било четвртастог облика металне конструкције од дуралуминијума пресвучено платном. Труп авиона је такође био металне конструкције (дуралуминијумске цеви спојене закивцима) и обложен дуралуминијумским лимом. Иза крила у трупу авиона се налазила отворена пилотска кабина. Авион је у кљуну имао течношћу хлађен линијски мотор V распореда цилиндара Hispano-Suiza 8Fb снаге 300 КС. Покретала га је дрвена двокрака елиса фиксног корака. Авион је имао фиксни стајни трап конвенционалне конструкције са два предња точка постављена на осовину и еластичну дрљачу као трећу ослону тачку авиона испод репа авиона. У зимском периоду уместо точкова су на стајни трап монтиране скије. Амортизација стајног трапа је била помоћу гумених ужади („сандова”). Хладњак течности за хлађење мотора је био причвршћен за непокретан део ногу стајног трапа и био је у облику ваљака. Нос авиона и репни део авиона је више заобљен а репно пераје угаоног облика. Авион је био наоружан са 2 фиксна митраљеза Vickers 303, калибра 7,7 mm којима гађа пилот кроз обртно поље елисе.

Оперативно коришћење

Неколико земаља је користило авион Д.1. То је пре свега била Француска која је за своју морнаричку авијацију наручила 40 примерака ових авиона, од чега је 15 авиона служило на носачу „Берн”. Швајцарска је купила 2 примерка а Јапан и Италија по један примерак. Италијанска фирма Ансалдо је купила лиценцу за производњу ових авиона и произвела је 112 комада који су представљали окосницу ловачке авијације Италије до 1929. године. Авион произведен у Италији имао је назив Ансалдо AC2 па је на тај начин Италија постала највећи корисник авиона Девоатин Д.1.

У Југославији

Југославија је купила 45 примерака ових авиона, један из пред серије модел 1924. година који је био на испитивању у ВВ и 44 серијски произведена примерка који су испоручивани у току 1925. године а у оперативну употребу су ушли у току 1926. године. Авиони су били у саставу 101, 102, 103. и 104. ескадриле стациониране на аеродрому у Земуну и 107. и 108. ескадриле стациониране на аеродрому у Загребу. У току експлоатације ових авиона је констатовано да су авиони из серијске производње били лошији од демонстрационог примерка на основу кога је авион изабран. Након неколико несрећа са овим авионом, на захтев команде ВВ КСХС инж. Душан Станков извршио је 1929. године детаљну ревизију статичког прорачуна, пројектовао нови хоризонтални стабилизатор, дотерао центражу авиона и извршио одређена појачања структуре авиона. Обиман посао модификације авиона Девоатин Д.1 извршио је земунски Икарус. Није тачно утврђен број овако модификованих авиона али према неким проучавањима тај број је износио око 37 авиона. Мада је значај авиона Девоатин Д.1 умањен увођењем у наоружање ловачких авиона Авиа BH-33 он се у наоружању ВВ КСХС одржао све до 1937. године као авион за обуку и тренажу пилота у акробатским летовима.

Земље корисници

Швајцарска
Француска
Јапан
Југославија
Италија
Чехословачка

Сродни чланци

Литература

Душан Лучић, Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Ваздухопловни гласник, Нови Сад, 1936.
Чедомир Јанић, Век авијације : [илустрована хронологија], Ефект 1, Беочин, 2003, COBISS ID 110428172
Огњан Петровић, Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930), Музеј југословенског ваздухопловства, Лет 2/2000, Београд, 2000, ISSN: 1450-684X
Огњан Петровић, Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941), Музеј југословенског ваздухопловства, Лет 3/2004, Београд, 2004, ISSN: 1450-684X
Чедомир Јанић, Огњан Петровић, Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица, Аерокомуникације, Београд, 2010, isbn 978-86-913973-0-2
Живојин Вељовић, Пет деценија Змаја, ИПМ Змај, Земун, 1972.
Сава Микић, Историја југословенског ваздухопловства, Штампарија Драг. Грегорић, Београд, 1933.

Спољне везе

Devoatin D.1