Девоатин Д.27 (франц. Dewoitine D.27), француски ловац, једномоторни једнокрилни висококрилац са фиксним стајним трапом који се производио 30-их година 20. века.

Захтев за пројектовање новог ловца Девоатин је примио 1926. године када се у Француској отписују стари авиони из Првог светског рата. У то време је Девоатин за Швајцарску пројектовао авион за ловачку обуку Д-26. Користећи се позитивним искуствима са претходним ловачким авионима од Девоатин Д.1 до Девоатин Д.21, пројектован је нови авион Девоатин Д.27. Са претходних авиона усвојена су стандардна решења: једнокрилни - висококрилац, отворена пилотска кабина, фиксни стајни трап конвенционалног типа, метална конструкција трупа и крила, труп обложен дуралуминијумским лимом а крила платном, по две челичне упорнице за свако крило. Авион је добио нови мотор Хиспано-Суиза 12Mc који је касније замењен поузданијим типом ХС 12MB. Хладњак мотора се налазио са предње стране испод мотора и могао се заклопити. Нос авиона и репни део авиона је више заобљен а репно пераје угаоног облика. Први лет авиона је обављен 1928. године а пробна серија од 5 комада је испоручена 1930. године. Авиони су се производили од 1930. до 1932. године.

Авион Девоатин Д.27 је једнокрилни - висококрилац, једносед, металне конструкције, са по две косе упорнице на сваком крилу. Крило је било комбинованог (правоугаоног+трапезног) облика металне конструкције од дуралуминијума пресвучено платном. Труп авиона је такође био металне конструкције (дуралуминијумске цеви спојене закивцима) и обложен дуралуминијумским лимом. Иза крила у трупу авиона се налазила отворена пилотска кабина. Авион је у кљуну имао линијски течношћу хлађен мотор Хиспано-Суиза снаге 308 kW/420 КС. Покретала га је дрвена двокрака елиса фиксног корака. Авион је имао фиксни стајни трап конвенционалне конструкције са два предња точка постављана на осовину и еластичну дрљачу као трећу ослону тачку авиона испод репа авиона. У зимском периоду уместо точкова су на стајни трап монтиране скије. Амортизација стајног трапа је била помоћу гумених ужади („сандова”). Нос авиона и репни део авиона је више заобљен а репно пераје угаоног облика.

У Швајцарској је произведено 60 ових авиона, у Француској 20 примерака. У Југославији је произведено на основу лиценце 3 комада у фабрици Змај, а Румунији су Французи продали 3 комада. Д-27 је у Швајцарској службовао до 1940. године када је замењен модернијим ловцима а они су пребачени у авио школе у којима су коришћени до 1944. године. У Француској су ови авиони углавном коришћени за разна тестирања а не за основну намену. Суштина код ових авиона је у томе што су концепцијски били застарели и пре него што су произведени, тако да су врло брзо замењени модерним ловачким авионима. Неколико ових авиона је летело и борило се на страни Шпанске републиканске армије у току Шпанског грађанског рата.

Авион Девоатин Д.27 је први пут приказан јавности на 11. аеронаутичком салону у Паризу 1928. године и привукао је велику пажњу посетилаца. Пошто је Југославија тада била заинтересована за замену дотрајалих ловачких авиона наслеђених још из „Великог рата” затражила је да се изврши демонстрација овог авиона у својој земљи. Овом захтеву је удовољено тако да је већ 23. октобра 1928. године на аеродрому у Новом Саду долетео један од два прототипова овог авиона. Тога дана је велики француски пилот акробата Марсел Доре приказао све акробатске способности овог авиона пред југословенском комисијом и војним аташеима акредитованим у Београду.

Авион Девоатин Д.27 је остао у Југославији цео новембар месец где је паралелно испитиван са чехословачким ловцем Авиа BH-33E. За све време боравка у Југославији Девоатин Д.27 је носио југословенске ознаке на крилима и вертикалном стабилизатору. У том периоду овим авионом је летело око 40 пилота.

Југославија се одлучила да набави ловце Авиа BH-33E а од Девоатина је откупљена лиценца која је уступљена земунском Змају. У Змају је направљено свега три ова авиона иако ово са пословне стране није био неки значајан посао, за Змај је у технолошком смислу био веома значајан јер је то био први авион металне конструкције произведен у овој фабрици.

Ова три авиона су служила за попуну ловачких јединица које су у наоружању већ имале авионе Девоатин Д.1 и Девоатин Д.9. Почетком септембра 1929. године сва три авиона Девоатин Д.27 са три Авиа BH-33E су учествовали у утакмици земаља Мале Атанте и Пољске. Последње појављивање ових авиона у јавности је био 1937. године на аеромитингу у Земуну.

• Швајцарска
• Француска
• Румунија
• Краљевина Југославија
• Друга шпанска република, 1931.

• Девоатин Д.1
• Девоатин Д.9

• Душан Лучић, Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Ваздухопловни гласник, Нови Сад, 1936.
• Чедомир Јанић, Век авијације : [илустрована хронологија], Ефект 1, Беочин, 2003, COBISS ID 110428172
• Огњан Петровић, Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930), Музеј југословенског ваздухопловства, Лет 2/2000, Београд, 2000, ISSN: 1450-684X
• Огњан Петровић, Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941), Музеј југословенског ваздухопловства, Лет 3/2004, Београд, 2004, ISSN: 1450-684X
• Чедомир Јанић, Огњан Петровић, Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица, Аерокомуникације, Београд, 2010, isbn 978-86-913973-0-2
• Живојин Вељовић, Пет деценија Змаја, ИПМ Змај, Земун, 1972.
• Сава Микић, Историја југословенског ваздухопловства, Штампарија Драг. Грегорић, Београд, 1933.

1. Dewoitine D.27, Уголок неба. 2004.
2. B. Parmentier, Dewoitine D.27, Авиафранс
3. B. Parmentier, Dewoitine D-27-III, Авиафранс, 7. 2. 1999.
4. B. Parmentier, Dewoitine D-27-IIIR, Авиафранс, 7. 2. 1999.
5. Dewoitine D.27 Chasseur 1928, 7. 2. 1999.
6. Dewoitine D-27 1928, 7. 2. 1999.
7. Golden Years of Aviation Aircraft-France
8. Yugoslavia Air Force
9. EKW Dewoitine D.27 Fighter Plane
10. Dewoitine D27C1

Devoatin D.27