Авиа BH-33

Авиа BH-33, чехословачки ловачки авион коришћен између два светска рата. Произвела га је чешка фирма Авиа и коришћен је у више земаља. Авион је био једномоторни, двокрилац, једносед мешовите конструкције.1)

Пројектовање и развој

Пројект ловачког двокрилца Авиа BH-33 је направљен у техничком одељењу чехословачке компаније за производњу авиона Авиа 1927. године, са намером да замени претходни ловац двокрилац Авиа BH-21. Нови авион је у суштини заснован на претходном експерименталном ловачком BH-21Ј, који је добијен спајањем оригиналног BH-21 и новог радијалног мотора Бристол Јупитер са 9 цилиндара, ваздухом хлађеног, чију је лиценцу купила чехословачка фабрика за производњу авио мотора Валтер. Авион су пројектовали инжењери Павел Бенеш и Мирослав Хајн одакле му и потиче назив BH.

Технички опис

Авион Авиа BH-33E-SHS

Први у серији BH-33 је био мешовите конструкције, дрвета и платна. Следећа верзија BH-33Е имала је труп изведен као челична конструкција од челичних цеви прекривених платном. Попречни пресек трупа је био елипсаст. Труп се завршава репом који има један вертикални стабилизатор са кормилом правца и два заобљена хоризонтална стабилизатора са кормилима висине. Носач мотора је такође био изведен као метална конструкција а мотор је био обложен лименом облогом која је побољшавала хлађење мотора. Крила су била дрвене конструкције обложена платном. Крила су имала облик правоугаоника са заобљеним крајевима. Доње крило је било дуже од горњег и на њему су се налазила крилца за управљање. Крила су међусобно била повезана благо закошеним упорницама и облику латиничног слова N и затегама од челичне жице. Отворени кокпит је позициониран тако да му се предња ивица поклапа са задњом ивицом горњег крила.

Стајни трап авиона је изведен као фиксан, а имао је два точка међусобно повезана крутом осовином. Иста је решеткастом конструкцијом направљеном од челичних цеви у облику латиничног слова V, била причвршћена за труп авиона. На репу авиона се налазила еластична дрљача као трећа ослона тачка авиона.2)

У овај авион је прво уграђен мотор Бристол Јупитер снаге 480 KS, то је био радијални мотор са ваздушним хлађењем на чију је радилицу била монтирана вучна елиса фиксног корака направљена од дрвеног ламината. Већ у други прототип авиона Авиа BH-33.2 био је уграђен мотор Валтер Јупитер који је био лиценцна производња мотора Бристол Јупитер VI снаге 450 KS. У југословенску варијанту авиона BH-33E-SHS која се производила у земунској фабрици авиона Икарус уграђиван је мотор југословенске производње ИАМ К9 снаге 420KS.3) У авионе BH-33L који је испоричиван чехословачком ваздухопловству уграђиван је мотор Шкода L12 (рађени по лиценци Хиспано-Суиза 12Gb).

Наоружање овог авиона се састојало од два фиксна синхронизована митраљеза монтирана изнад мотора који су пуцали кроз обртно поље елисе. Обично су уграђивани митраљези Викерс Мк 28 калибра 7,7 mm, који су касније замењени митраљезима Vz 38 већег калибра 7,92 mm.

Варијанте авиона

  • BH-33.1 — први прототип, опремљен мотором Бристол Јупитер, први лет 21. октобар 1927.
  • BH-33.2 — други прототип и пред серија од четири авиона, опремљен мотором Бристол Јупитер VI које је по лиценци произвела фабрика мотора Валтер.
  • BH-33.3 — верзија изграђена у три примерка за Ваздухопловство Белгије
  • BH-33E — верзија направљена за Краљевину СХС (Југославију) у 4 примерка (серијски бројеви 2001 до 2004) и серије од 20 примерака (серијски бројеви 2021/2040). Следећих карактеристика: радијални мотор Бристол Јупитер VI, 9 - цилиндарa, радијални ваздухом хлађени мотор од 543 KS (405 kW) на висини 0 м 450 KS; распон крила 8,90 m; дужина 7,04 m; висина 2,79 m; површина крила 22,20 m²; маса празног авиона 850 kg, пуног 1.270 kg; максимална брзина од 285 km/h, брзина крстарења 250 km/h; аутономија од 450 km; плафон лета 7.500 м. Наоружање од 2 х Викерс митраљеза Мк.28 калибра 7.7 mm.
  • BH-33E-SHS — југословенска верзија произведена по лиценци у 22 примерка (серијски бројеви 2041/2062), исти су произведени у фабрици Икарус у Земуну у периоду од 1934 до 1937. године.
  • BH-33L — стандардна верзија за Чехословачко ваздухопловство, са повећаном површином крила и W линијским мотором Шкода L12 (рађени по лиценци Хиспано-Суиза 12Gb ). Следећих карактеристика: линијски мотор Шкода L12 дванаестоцилиндрични, течношћу хлађен, снаге 580 KS (430 kW); распон крила 8,90 m; дужина 7,22 m; висина 3,13 m; површина крила 25,5 m² ; Маса празног 1.117 kg, максимална полетна маса 1560 kg, ; максимална брзина од 315 km/h , брзина крстарења 298 km/h ; брзина пењања 9.9 m/sec; аутономија од 280 km; плафон лета 8.000 m. Наоружање од 2 x Vz 38 митраљеза 7,92 mm.
  • BH-33N — прототип опремљен Прат & Витнеj Хорнет (Pratt & Whitney Hornet) мотором од 525 KS (391 kW) кога је по лиценци производио БМВ.
  • PWS-A — авион BH-33 који је по лиценци произведен у Пољској у 50 примерака.4)

Оперативно коришћење

У чехословачкој фабрици Авиа је произведено укупно 115 авиона типа BH-33, чехословачком војном ваздухопловству је испоручено 84 авиона, Југословенском Краљевском Војном Ваздухопловству 24 авиона, Белгији је продато 3, СССР-у 2, Пољској и Јапану по 1 комад. Поред тога у Пољској је по лиценци произведено 50 авиона овог типа који је носио пољску ознаку PWS-A а у Југославији је произведено додатних 22 авиона који су носили ознаку BH-33E-SHS тако да је укупан број произведених авиона овог типа био 187 комада.

У оперативној употреби као ловац овај авион се у Чехословачком ваздухопловству користио од 1928 до 1935. године када га смењује ловац Авиа Б-534. Након тога се BH-33 повлачи у пилотске школе где служи као авион за ловачку обуку и тренажу све до почетка рата. Пошто су Немци заробили све авионе овог типа при окупацији Чехословачке, највећи део ових авиона је пребачен у немачке пилотске школе а део је уступљен квинслишкој Републици Словачкој.

Авиони Авиа BH-33 који су продати Белгији мало су коришћени, па је један од њих продат Шпанској републиканској армији и тамо је служио за обуку пилота.

Два авиона овог типа је купио СССР са намером да купи лиценцу за производњу ових авиона. Они су коришћени за испитивања, паралелно су га тестирали са домаћим ловцем Поликарпов И-5 и пошто се показао као лошији, одустало се од даљег аранжмана.

Пољска је купила један примерак обог авиона, тестирала га и одлучила се за лиценцну производњу. У Пољској је произведено 50 ових авиона који су после оперативне употребе коришћени за обуку и тренажу пилота све до почетка рата.

Када је 1935. године избила у Грчкој „венизелистичка побуна” Југославија је упутила Грчкој војну помоћ у којој су се поред осталог нашла и 5 авиона BH-33Е-SHS. Они су се у Грчкој користили прво као ловачки авиони а касније како су застаревали служили су као наоружани авиони за курирску службу што је трајало све до 1940. године.

Авиа је покушала да овај авион прода Кини. Авион је у деловима бродом транспортован у Кину, тамо монтиран и стављен на располагање кинеској војсци у Манџурији. Када су јапанци продрли у Манџурију заробили су овај авион и почели су да га користе, допао им се и откупили су га за 30.000 $. После тога се не зна шта је било са овим авионом, претпоставља се да је искоришћен за проучавање.

Италијанске оружане снаге су у Априлском рату са Југославијом, заробиле један авион BH-33, њихови ваздухопловни стручњаци су прегледали авион и пошто су закључили да је застарео уништили су га.

Коришћење у Краљевини Југославији

Прва три авиона Авиа BH-33Е испоручени су Југословенском краљевском војном ваздухопловству (ЈКВВ) лета 1929. године и заједно са ловцима Девоатин D.27 искоришћени су за такмичење Мала Антанта - Пољска, 22. августа исте године. На овом такмичењу ови авиони су заузели 2, 3. и 4. место што је био показатељ њиховог квалитета. Нешто касније због губитка једног од тих авиона фабрика Авиа је испоручила ЈКВВ-у још један авион BH-33Е. Због дотрајалости ловачких авиона који су се тада налазили у наоружању ЈКВВ одлучено је да се набави 20 авиона Авиа BH-33Е и 3 енглеска ловца Хокер Фјури, који су испоручени у току 1931. године.

Авиони Авиа BH-33Е су интензивно коришћени у ЈКВВ што показује податак да је земунски Икарус 1933. године извршио ревизије на 16 од укупно 23 авиона овог типа. У јесен 1933. године у Икарусу је почела припрема за производњу авиона Авиа BH-33Е на основу лиценце и већ 1934. године је испоручена прва серија од 5 авиона овога типа. Последња серија од 6 авиона овог типа испоручена је у периоду фебруар-март 1937. године тако да је са 22 произведена авиона у Икарусу број испоручених авиона Авиа BH-33Е јединицама ЈКВВ достигао број од 46 примерака. Авиони произведени у Икарусу су били опремљени искључиво домаћим моторима ИАМ К9Ад 420KS, југословенском лиценцном верзијом Јупитера VI.

Све до 1939. године ови авиони су се користили у ЈКВВ као ловачки авиони када су замењени модерним нискокрилцима, Харикенима, Ме-109, и Ик 3. Исправни авиони Авиа BH-33Е су коришћени као прелазни ловачки школски авиони.5)6) У Априлском рату коришћено је само 6 авиона овог типа у пилотској школи у Мостару. Два наоружана авиона Авиа BH-33Е из Мостара су учествовала у ваздушним биткама код Подгорице, у неравноправној борби, са бројнијим и модернијим непријатељским авионима, били су оборени и у њима су погинули пилоти Ђорђе Цветковић и Миленко Миливојевић.7)

Немачке оружане снаге су у Априлском рату заробиле 11 ових авиона, 7 су продали квислиншкој тзв. НДХ (Независна Држава Хрватска) у којој су коришћени све до 1944. године, а остале уништили.

Корисници

  • Белгија
  • Чехословачка
  • Република Кина
  • Краљевина Југославија
  • Хрватска (НДХ)
  • Трећи рајх
  • Грчка
  • Јапан
  • Италија
  • Летонија
  • Пољска
  • Словачка
  • Шпанија
  • СССР

Сродни чланци

Литература

  1. Pavel Soukup (26.7.2009). „Avia BH-33“ (на cs). Československé letectví (www.cs-letectvi.cz) Приступљено 22. септембар 2010..
  2. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010) (на српском). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
  3. О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931–1941), Лет 3/2004. Београд, 2004.
  4. Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8
  5. Жутић Никола, Бошковић Лазар ; Икарус - Икарбас 1923-1998, Икарбус, Београд-Земун, 1999.
  6. Ћировић Душан, Ваздухопловне жртве 1913 - 1945, Ауторско издање, Земун, 1970.
  7. Michael John H. Taylor, Jane's encyclopedia of aviation, 2nd Edition, London, Studio Editions, 1989, p. 86. ISBN 0-51710-316-8.
  8. John W. R. Taylor, Jean Alexander, Combat Aircraft of the World, New York G.P., Putnam's Sons, 1969. ISBN 0-71810-564-8.
  9. Samir Aslani, Lovački avioni Drugog svetskog rata, Autorsko izdanje, 2004. ISBN 978-86-905535-0-1
  10. Jir̆í Vraný, Avia BH-33: služba v Československu, Polsku, Belgii, Jugoslávii, Řecku, Španělsku, Japonsku a Číně, Jakab, 2006., ISBN 978-80-903637-3-1
  11. Bartłomiej Belcarz, Tomasz Jan Kopański, PWS-10, Avia BH-33, PZL P.7a, Mmp, 2009, IBSN 978-83-894508-9-0

Спољне везе

2)
Pavel Soukup (26.7.2009). „Avia BH-33“ (на cs). Československé letectví (www.cs-letectvi.cz) Приступљено 22. септембар 2010.
3)
Жутић Никола, Бошковић Лазар ; Икарус - Икарбас 1923-1998, Икарбус, Београд-Земун, 1999.
5)
Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8
6)
О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931–1941), Лет 3/2004. Београд, 2004.
7)
Ћировић Душан, Ваздухопловне жртве 1913 - 1945, Ауторско издање, Земун, 1970.
Штампање