Козерија
Козерија (од франц. causerie — ћаскање, причање),1) представља лако, духовито причање, ћаскање2) или ћеретање, мада се стил козерије дефинише као оштрији и искричавији.3) Особа која прича на занимљив и духовит начин и причањем забавља друштво назива се козер.4) У новинарству козерија представља врсту хумористичко-сатиричног текста белетризованог жанра.5) Дефинише се као забаван, често шаљив, краћи књижевни састав,6) обично новински чланак или фељтон, у коме се у слободном, лежерном, субјективном тону, на занимљив, забаван, често духовит начн говори о разним актуелним збивањима, појавама и личностима.7) Козерску структуру могу имати и играни филмови.8)
Писци
Међу познатије писаце козерије на српском језику спадају:
Добросав Ружић који је изабрао козерију као најповољнију форму за казивање својих мисли,
9) о прошлости, нади у будућност, за критику и подсмех својих савременика и њихових мана, опис друштвених и политичких прилика у Србији, писање о књижевном језику и лаком стилу. Најпре их је објављивао под псеудонимом „Ђетињски“, у рубрици „Писма из Ужица“, у опозиционом листу „Видело“. После краћег прекида је наставио да их објављује под насловом „Ђердани“,
10) у листу „Побратимство“, омладине београдске Велике школе, а касније их је објављивао у засебним делима.
11) Због козерије „Ћеретање по Београду“, уперене против краља
Милана Обреновића је осуђен на две године робије.
12)
-
Бранислав Нушић је у периоду 1905—1910.
13) објављивао своје хумористичке козерије у „Политици“, под насловом „Све је већ то једном било“ и потписивао
14) их под псеудонимом јеврејског мудраца Бен Акибе, аутора те изреке.
15) Касније их је објавио у засебној књизи.
16)
Литература
Иван Клајн, Милан Шипка, Велики речник страних речи и израза, уредник Зоран Колунџија, Прометеј, Нови Сад, 2008, ИСБН 978-86-515-0482-5
-
-
-
-
-
-
Славко Милановић,
Покојник, Народно позориште, Београд, 26. 12. 2009.
-
-