Козерија (од франц. causerie — ћаскање, причање),¹⁾ представља лако, духовито причање, ћаскање²⁾ или ћеретање, мада се стил козерије дефинише као оштрији и искричавији.³⁾ Особа која прича на занимљив и духовит начин и причањем забавља друштво назива се козер.⁴⁾ У новинарству козерија представља врсту хумористичко-сатиричног текста белетризованог жанра.⁵⁾ Дефинише се као забаван, често шаљив, краћи књижевни састав,⁶⁾ обично новински чланак или фељтон, у коме се у слободном, лежерном, субјективном тону, на занимљив, забаван, често духовит начн говори о разним актуелним збивањима, појавама и личностима.⁷⁾ Козерску структуру могу имати и играни филмови.⁸⁾

Међу познатије писаце козерије на српском језику спадају:

• Добросав Ружић који је изабрао козерију као најповољнију форму за казивање својих мисли,⁹⁾ о прошлости, нади у будућност, за критику и подсмех својих савременика и њихових мана, опис друштвених и политичких прилика у Србији, писање о књижевном језику и лаком стилу. Најпре их је објављивао под псеудонимом „Ђетињски“, у рубрици „Писма из Ужица“, у опозиционом листу „Видело“. После краћег прекида је наставио да их објављује под насловом „Ђердани“,¹⁰⁾ у листу „Побратимство“, омладине београдске Велике школе, а касније их је објављивао у засебним делима.¹¹⁾ Због козерије „Ћеретање по Београду“, уперене против краља Милана Обреновића је осуђен на две године робије.¹²⁾
• Стеван Сремац
• Бранислав Нушић је у периоду 1905—1910.¹³⁾ објављивао своје хумористичке козерије у „Политици“, под насловом „Све је већ то једном било“ и потписивао¹⁴⁾ их под псеудонимом јеврејског мудраца Бен Акибе, аутора те изреке.¹⁵⁾ Касније их је објавио у засебној књизи.¹⁶⁾

• Иван Клајн, Милан Шипка, Велики речник страних речи и израза, уредник Зоран Колунџија, Прометеј, Нови Сад, 2008, ИСБН 978-86-515-0482-5
• Владимир Пауновић, Скрипта за новинаре електронског часописа за младе, Микрософт, 2008.
• Јурај Кукоч, Употреба игранофилмских поступака у документарном филму Један дан у Ријеци Анте Бабаје, Хрватски филмски љетопис, број 52, Хрватски филмски савез, Загреб, 2007.
• Александар Ђерић, Ужички филозофи
• Милутин Пашић, Књижевно стваралаштво до 1918., Мултисофт д.о.о., Ужице, 1997.
• Милутин Пашић, Увод у књижевност између два рата, Мултисофт д.о.о., Ужице, 1997.
• Великани: Бранислав Нушић (1864-1938), РТС, 24. 7. 2014.
• Славко Милановић, Покојник, Народно позориште, Београд, 26. 12. 2009.
• Умро је Бранислав Нушић, Живот и рад Бранислава Нушића, Политика, уредник Миомир Миленовић, Јован Тановић, Београд, 20. 1. 1938, стр. 1-2, 6-7
• Искупљен национални грех, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак, 22. 12. 2014.