Корисничке алатке

Алатке сајта


хокер_фјури
Хокер Фјури израђен у Змају

Хокер Фјури

Хокер Фјури (енгл. Hawker Fury), енглески једномоторни, једноседи, двокрилни авион, мешовите конструкције (метал-дрво-платно) који се користио као ловац, између два светска рата.

Пројектовање и развој

Појава мотора са компресором, 1928. – 1929. године, учинила је све ловачке авионе опремљене моторима без компресора преко ноћи застарелим. Управо се у Британији појавио и први ловачки авион са тим новим мотором – Хокер Фјури.

Главни пројектант фабрике “Хокер” (H. G. Hawker Engineering Co., Ltd.), инж. Сидни Кам (Sidney Camm) пројектовао је као приватни покушај (али базиран на РАФ спецификацији F.20/27) ловац који је изазвао сензацију 1929. на изложби у Лондону. Септембра исте године РАФ је отпочео испитивања прототипа Фјури (Fury тј. Фурија) са мотором Ролс-Ројс Кестрел (Kestrel), а Министарство ваздухопловства (Air Ministry) поручило је августа 1930. израду 21 Фјурија по новој спецификацији F.13/30. Први авион (K1926) полетео је 25. марта 1931, а већ крајем маја првих 16 Fury Mk.I (прве верзије) уведено је у 43. сквадрон РАФ.

Технички опис

Авион Хокер Фјури је двокрили једноседи једномоторни авион мешовите конструкције. Носећа конструкција трупа је челична конструкција од цеви спојених закивцима за коју су причвршћена дрвена ребра која формирају облу контуру трупа. За та ребра су причвршћене уздужне летвице за које се затеже импрегнирано платно или алуминијумски лим као облога трупа авиона. Авион је најчешће био опремљен ваздухом хлађеним линијским мотором, RR (Ролс-Ројс) Kestrel IIs, RR Kestrel VI и RR Kestrel XVI, мада су се по поруџбини уграђивали и други мотори. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Носач мотора је био од челичних цеви као продужена конструкција челичног костура трупа авиона. Хладњак за расхладну течност се налазио испод трупа авиона између ногу стајног трапа. У трупу је била отворена кабина са једним седиштем за пилота који је био заштићен ветробранским стаклом. Ивице кабине су биле тапациране кожом што је смањивало број повреда пилота. Труп је био чистих аеродинамичких линија и био је веома леп авион. Предњи део трупа где се налазио мотор и кабина, био је пресвучен алуминијумским лимом, а остатак трупа био је обложен импрегнираним платном. На капотажи мотора су се налазили отвори за издувне цеви мотора.

Крила су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила са две рамењаче. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са једним паром металних упорница у облику ћириличног слова И. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Оба крила су имала облик правоугаоника са полукружним завршетком, с тим што је горње крило имало већи размах и било је померено према кљуну авиона у односу на доње.

Aвион је имао класичан фиксни стајни трап са два точка опремљена гумама високог притиска напред и еластичну дрвену дрљачу или „клавирски“ гумени точак на репу авиона.

Варијанте авиона Хокер Фјури

  • Fury Mk I - авион са мотором RR Kestrel IIs, снаге 525 KS (391 kW).
  • Fury Mk II - авион са мотором RR Kestrel VI, снаге 640 KS (477 kW) а у односу на модел Mk I има нови стајни трап и појачану структуру.
  • Yugoslav Fury - авион модел Fury Mk II са мотором RR Kestrel XVI, снаге 745 KS (555 kW).

Постојала су два основна типа (варијанте) овог авиона: Mk I из 1931. године и Mk II из 1936-37. године, а остале подваријанте су само неки од ових типова авиона са различитим моторима. На пример: за Португалију је направљен авион модел Mk I са мотором RR Kestrel II, за Шпанију је направљен авион модел Mk I са мотором Hispano_Suiza 12 Xbrs, за Норвешку је испоручен авион са мотором Armstrong-Siddeley Panter IIIA, a за Персију (Иран) са радијалним моторима Pratt&Whitney S2B1g или Bristol Mercury VISP. Ове подваријанте у ознаци имају префикс земље за коју је тај тип направљен (пример: Yugoslav Fury).

Земље које су користиле Авион Хокер Фјури

Норвешка, Иран, Португалија, Шпанија, Јужна Африка, Уједињено Краљевство, Краљевина Југославија, Италија

Оперативно коришћење

Фјури је био први ловац у оперативној употреби у РАФ који је могао да постигне брзине веће од 200 миља на сат (320 km/h) у хоризонталном лету. Имао је веома осетљиве команде захваљујући којима је имао изванредне акробатске способности. Пројектован је за пресретање брзих непријатељских бомбардера због чега је за оно време имао изузетно велику брзину пењања.

Произведен је у две основне верзије. Прва верзија Фјури Mk I полетела је 25. марта 1931. године и њоме је касније исте године била опремљена 43. ловачка ескадрила. Фјури Mk II је представљао усавршену верзију која је имала повећану снагу мотора за 20 %, већу максималну брзину и већу брзину пењања. Уведен је у наоружање РАФ-а током 1936-37. године да премости период до увођења модернијих једнокрилних ловаца Харикена и Спитфајера.

По наруџбини су 1935. године произведена и три авиона у тзв. Шпанској варијанти. Ова верзија имала је поједностављен стајни трап и мотор Hispano-Suiza 12 Xbrs, а могла је да постигне максималну брзину од 389 km/h. Ови авиони су учествовали у Шпанском грађанском рату на обе стране.

У ратним операцијама овај авион је учествовао у Шпанском грађанском рату, у Априлском рату у Југославији, а такође су коришћени у Јужној Африци против италијанских снага у Источној Африци 1941. године. Ту су упркос њиховој застарелости, уништили два Капрони бомбардера у ваздуху и доста ловаца и бомбардера на аеродромима.

Укупно је произведено 275 Хокер фјурија, од којих је 22 авиона испоручено Персији који су коришћени до 1949. године, 3 Португалији, најмање 30 Јужној Африци и 53 Југославији док су остали авиони били у наоружању Британског ратног ваздхопловства.

Авион Хокер Фјури у Југославији

Десет авиона Фјури купљених у Британији су испоручени у периоду од септембра 1936. до јуна 1937. године. Лиценцна производња ових авиона је обављена у Икарусу (24 комада) и Змају (16 комада). Захваљујући Британцима и испоруци мотора која је такође каснила, јединице ваздухопловства опремљене су овим авионима тек на пролеће 1939. године када је овај авион био и дефинитивно застарео. Ради илустрације ВВКЈ је крајем 1938. и пролећа 1939. године добила првих 12 авиона Хокер Харикен а у августу месецу 1939. је добила прве авионе Месершмит Бф 109, са којима се Хокер Фјури нису могли поредити. Због свега овога сматра се да су набавка авиона Хокер Фјури били изгубљени кораци у пренаоружавању ВВКЈ и непотребно утрошена средства пореских обвезника. Ови авиони су прво распоређени у загребачки 4. ваздухопловни пук а затим у новоформирани 5. ваздухопловни пук стациониран у Нишу где су и дочекали почетак непријатељства у Априлском рату а неколико примерака је распоређено у 3. пилотску школу.

Пети ловачки пук, под командом потпуковника Леонида Бајдака био је сачињен од 35. и 36. ловачке групе од којих је свака била наоружана са по 15 двокрилних ловаца Хокер фјури II. 35. ловачка група, у чијем саставу су биле 109. и 110. ловачка ескадрила, налазила се на аеродрому Косанчић у близини Лесковца, док је 36. ловачка група, састављена од 111. и 112. ловачке ескадриле, била стационирана на аеродрому Режановачка Коса у близини Куманова.

35. ловачка група је, захваљујући одличном маскирању авиона избегла губитке приликом изненадног напада немачког ваздухопловства, 6. априла изјутра на аеродром Косанчић. Током наредних дана 35. ловачка група је извршила неколико безуспешних пресретања немачких бомбардера и ловаца због знатно мање максималне брзине ловаца Хокер Фјури. Бежећи пред непријатељским оклопним колонама, које су брзо продирале у дубину територије 35. ловачка група је извршила више прелета на друге аеродроме. Седам преосталих Фјурија ове ловачке групе који су 13. априла слетели на аеродром у Никшићу запалиле су 15. априла њихове посаде на земљи да не би пали непријатељу у руке.

Немачки ловци су 6. априла, рано изјутра напали аеродром Режановачка Коса, на којем је била стационирана 36. ловачка група. Међутим, само један ловац Хокер фјури је уништен на земљи. 111. ловачка ескадрила, која је кренула на полетање током напада, претрпела је жестоке губитке али је омогућила 112. ловачкој ескадрили да узлети и да се супротстави непријатељу. У неравноправној борби која је уследила, Немци су оборили 11 југословенских Хокер фјурија (укључујући и један који је уништен током принудног слетања). Југословенски пилоти оборили су пет немачких авиона Месершмит, 3 Bf-109 и 2 Bf-110, од којих су три оборена намерним ударом у противнички авион („ваздушни ован“, „таран“) што је био први овакав случај забележен у Другом светском рату.

36. ловачка група је после овог напада остала са само 2 оперативна Хокер фјурија. Један Хокер Фјури изгубљен је током прелета на аеродром 35. ловачке групе, а други је уништен на земљи у ваздушном нападу 8. априла, чиме је 36. ловачка група престала да постоји.

Италијанске снаге су након капитулације Југославије 17. априла 1941. године заробиле два југословенска Хокер Фјурија који су пребачени у Италију на испитивање.

Сачувани примерак

Један сачувани примерак авиона Хокер Фјури (K5674) се налази изложен у британском Ратном империјалном музеју.

Сродни чланци

Литература

  • Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
  • О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004.
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
  • Златко Рендулић, Ловачка авијација 1914 - 1945. Теовид, Београд, 2014., стр.262, ISBN 978-86-83395-36-1

Спољне везе

хокер_фјури.txt · Последњи пут мењано: 2022/05/26 22:06