Корисничке алатке

Алатке сајта


хокер_харикен
Југословенски Хокер Харикен 1941.

Хокер Харикен

Хокер Харикен (енгл. Hawker Hurricane), енглески једномоторни, једноседи, једнокрилни нискокрилац, који се користио као ловац, ловац-бомбардер и извиђач уочи, за време и после Другог светског рата.

Пројектовање и развој

Министарство ваздухопловства Велике Британије направило је нову спецификацију тактичко техничких услова за ловачки авион јануара 1935. на основу кога је конструкторска екипа фабрике авиона Хокер под руководством Сиднија Кама (енг. Sydney Camm) напавила пројект једнокрилног авиона са увлачећим стајним трапом и наоружањем шест до осам митраљеза Браунинг. На основу пројекта изграђена је макета новог авиона коју је министарство прихватило и наручило прототип. До августа авион је већ био направљен и то са првим мотором PV 12 који је назван Мерлин C. Прототип је први пут полетео 6. новембра 1935. године с тим што овај авион није био наоружан.

Трећег јуна 1936. наручено је првих 600 авиона, а министарство ваздухопловства је одабрало и званично име новог авиона — „Харикен“. У међувемену прототип је темељно испробан а августа месеца је уграђено осам митраљеза Браунинг. Са постојећим мотор постизала се највећа брзина од 512 km/h на висини од 4.725 m. Када је, коначно, почетком 1937. стигао нови мотор Mерлин II промењен је носни део авиона, што је донекле успорило серијску производњу. Ипак, први серијски Харикен је полетео 12. октобра 1937.

Технички опис

Авион Хокер Харикен је једнокрилни, нискокрилни, једноседи, једномоторни авион потпуно металне конструкције са увлачећим стајним трапом. Труп му је елиптичног попречног пресека.

Авион је најчешће био опремљен течношћу хлађеним линијским дванаестоцилиндричним мотором V распореда, Rollce Royce Merlin. Издувне цеви из цилиндара мотора су изведене кроз капотажу мотора на бочне стране авиона. На вратилу мотора је испочетка била причвршћена двокрака дрвена елиса, а каснији модели су имали трокраке, вучне, елисе, променљивог корака де Хавиланд или Ротол. Носећа структура трупа авиона је била решеткаста метална конструкција направљена од танкозидих челичних цеви високе чврстоће. Носач мотора је био такође од челичних цеви. Челичне цеви су биле спајане шупљим закивцима.

У трупу се налазила кабина са једним седиштем. Кабина је била издигнута у односу на осу авиона и затворена покривена непробојним стакленом површином која је омогућавала изванредну видљивост околине авиона а авион је имао због рога грбав профил. Пилот је са свих страна био заштићен блиндираном облогом. Труп авиона је био обложен: мотор и предњи део алуминијумским лимом, средњи део (кабина) је била обложен дрвеном лепенком а труп авиона иза кабине и реп су били обложени импрегнираним платном.

Крила су била металне конструкције, трапезастог облика обложена испочетка импрегнираним платном а касније серије са дуралуминијумским лимом. У току експлоатације на свим авионима извршена је замена платнене оплате крила алуминијумским лимом без повлачења авиона у фабрике.

Aвион је имао класичан увлачећи стајни трап са два точка опремљена гумама ниског притиска (балон гуме) напред и клавирски гумени точак на репу авиона као трећу ослону тачку авиона, који се у току лета није увлачио у труп авиона.

Варијанте авиона Хокер Харикен

  • Mk I - Серијски произвођен модел са мотором RR Merlin III снаге 1.030 KS, наоружан са 8 митраљеза.
  • Mk II - Серијски произвођен модел са мотором RR Merlin XX снаге 1.280 KS, подваријанте су: Mk IIA; Mk IIB; Mk IIC и Mk IID, разлика је у наоружању авиона.
  • Mk IV - Модел авиона са универзалним крилом (крило са носачима за све врсте наоружања) тако да се врло лако мења намена авиона.
  • Sea Hurricane - Модел направљен на бази Mk II прилагођен за употребу са носача авиона.

Земље које су користиле Авион Хокер Харикен

  • Италија
  • Аустралија
  • Белгија
  • Канада
  • Египат
  • Финска
  • Француска
  • Грчка
  • Индија
  • Иран
  • Ирска
  • Румунија
  • Јапан
  • Холандија
  • Нови Зеланд
  • Норвешка
  • Јужна Африка
  • Пољска
  • Португалија
  • СССР
  • Турска
  • Уједињено Краљевство
  • Краљевина Југославија
  • Југославија
  • Трећи рајх, Немачка

Оперативно коришћење

До септембра 1944.године, када је престала његова производња, укупно је испоручено 14.223 примерака свих верзија Харикена. Харикен се у Великој Британији производио поред у матичној фирми Hawker која није имала капацитете да задовољи све потребе, још у фабрикама Gloster и Austin Motors, док се у Канади производио у Canadian Car and Foundry Co. у којој је произведено 1.451 примерак. Последњи модел из породице је био Харикен Мк.IV. Од модела IID се разликовао постојањем оклопне заштите виталних делова авиона, затим са јачим наоружањем (могао је носити две бомбе тежине од по 227кг) а имао је и мотор Мерлин 24 или Мерлин 27. Свега је било произведено 524 авиона овог типа. Харикени свих модификација ако су били намењени за дејства у пустињском окружењу, допунски су били опремљени са ваздушним филтером - такозвана тропска варијанта. Харкени су интензивно коришћени у Северној Африци, а крајем 1942. и у Индокини.

Коришћење у Другом светском рату

У току Другог светског рата Харикени су учествовали у следећим биткама односно бојиштима:

  • У Француској су штитили британски експедициони корпус.
  • У Финској за време Зимског рата је учествовало 12 Харикена који су водили свакодневно ваздушне битке 6 недеља.
  • Маја месеца 1940. године учествовали су у битци за Норвешку.
  • За време повлачења Британског експедиционог корпуса из Француске учествовали су у битци код Денкерка.
  • У Битци за Британију Харикен је био најбројнији ловац и уједно ловац који је оборио више непријатељских авиона него сви остали ловци заједно.
  • По Закону о зајму и најму Британци су испоручили почев од августа 1941. године укупно 2.931 Харикена свих верзија Совјетском Савезу, где су учествовали у биткама на источном фронту.
  • Током рата се на 15 британских носача авиона налазило преко 600 Си Харикена, који су штитили конвоје на Атлантику.
  • Значајну улогу Харикени су одиграли у биткама које су се водиле наљ Средоземљу, Балкану, Блиском истоку и Сеферној африци.
  • На Далеком истоку Харикени су току другог светског рата коришћени у биткама за Сингапур, Јаву, Бурми, Цејлону, Аустралији и Индији.

Авион Хокер Харикен у Југославији

Војно Ваздухопловство Краљевине Југославије (VVKJ) најпре је набавило у Енглеској 1938. године 12 Харикена Мк I, од којих су два испоручена до краја године, а остали у пролеће 1939. Покретао их је мотор Rollce Royce Merlin II снаге 1044 KS. Следеће године набављено је из Велике Британије још 12 авиона, а истовремено је отпочела и испорука авиона израђених по лиценци у Змају. Ови авиони имали су моторе Rollce Royce Merlin III снаге 1044 КС. До капитулације Југославије, Змај је испоручио целу серију од 24 авиона. Због недостатка мотора каснила је серија од 24 авиона рађену у Рогожарском у јесен 1940. почели су на једном авиону енглеске производње радови на уградњи мотора Daimler Benz DB 601Aa снаге 1175 KS, који се уграђивао у авионе Месершмит Bf 109 E. Почетком марта 1941. године, полетео је јединствени Харикен под ознаком ЛВТ 1 (Ловац Ваздухопловно Технички) који је уместо Rollce Royce мотора имао Daimler Benz DB 601 са чиме су осетно поправљене Харикенове перформансе.

Пред Априлски рат 1941. године, у наоружању BBKJ укупно је било 35 Харикена. У саставу II ловачког пука, 163. ловачка ескадрила са 8 авиона и 167. ловачка ескадрила са 7 авиона овог типа. У IV ловачком пуку било је у 105. ловачкој ескадрили 7 авиона,

у 106. ловачкој ескадрили 6 авиона и у 108. ловачкој ескадрили 7 авиона. Авион ЛВТ1 (Харикен са Даимлер Бенцовим мотором ДБ 601) који се налазио у Опитној групи такође је узео учешће у ратним операцијама у Априлском рату. У ВВКЈ ови авиони су били означени Евиденционим бројевима од 2301 – 2348.

У току Априлског рата Немци су запленили 6 Харикена Мк.I и продали их Румунији, а Италијани су запленили један авион и детаљно га испитивали.

Почетком септембра 1943 године, наши ваздухопловци који су после Априлског рата били на страни савезника, почели су да се окупљају у 94 сквадрону РАФ-а. Убрзо је целокупан Б флајт овог сквадрона био попуњен искључиво припадницима Војног Ваздухопловства Краљевине Југославије (ВВКЈ).

Сквадрон је иначе оперисао у сатаву 212 групе и био је на задацима заштите савезничких бродова у том делу Медитерана.

Коришћени су управо Harikeni Mk IIc, али они, као застарели, нису били погодни за офанзивне акције па је њихово коришћење трајало до фебруара месеца 1944. године, када је почело пренаоружавање сквадрона са авионима Spitfajer Mk IXc и Hariken Mk IV RP.

Пилоти 352 и 351 сквадрона РАФ-а (касније 1. и 2. ескадрила Народно Ослободилачке Војске Југославије (НОВЈ)) су почели своју обуку на овом типу авона да би затим прешли на Spitfajere Mk IXc и Harikene Mk IV RP.

РАФ-ов 351. сквадрон (2. ескадрила НОВЈ), формиран је 1. јула 1944. године и опремљен је са 16 Harikena Mk IV RP. Исте године 14. октобра је сквадрон извршио свој први борбени лет и специјализовао се за нападе на бродове уз обалу Јадранског мора. Укупно је извршено 227 борбених задатака и 993 борбена лета. Погинула су 3 и заробљен је 1 пилот, изгубљена су 4 авиона.

После рата у Југословенском Ратном Ваздухопловству (ЈРВ), 2. ескадрила НОВЈ је једно време била у саставу 1. ловачког пука заједно са 1. ескадрилом НОВЈ. Харикени су летели још неко време, углавном у саставу извиђачког пука и коришћени су за тактичке извиђачке задатке а и као извиђачи временских прилика за летење, а затим су расходовани и њихови делови (пре свега мотори Мерлин) су коришћени за одржавање Спитфајера који су били у оперативном стању. Харикени спадају у ред најпознатијих ловачких авиона света и учествовали су готово на свим фронтовима у Другом светском рату.

Сачувани примерак

У Музеју Ваздухопловства на аеродрому „Никола Тесла“ у Београду налази се један примерак авиона Хокер Харикен (Hawker Hurricane Mk.IV RP) LD-975-Q, фабрички број 20925, број мотора 50487 (у ЈРВ означен са ев.бројем 9539) произведен је 1943. године.

Коришћен у саставу II ескадриле НОВЈ (351. сквадрона БАФ-а) формиране у Бенини у Северној Африци и коришћен је у завршним операцијама за ослобођење земље. После рата задржан је у наоружању ЈРВ-а све до 18.08.1952. године, када су сви преостали авиони овог типа повучени из употребе. Расходован je 1952. године и предат Војном музеју на Каламегдану. Од 1961. године овај авион се налази у збирци Музеја Југословенског Ратног Ваздухопловства. Рестаурација овог авиона је извршена у ремонтним радионицама ЈАТ-а (Југословенски Аеро Транспорт).

Сродни чланци

Литература

  • Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
  • О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941), Лет 3/2004. Београд, 2004.
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
  • Божо Лазаревић, Ваздухопловство у народно ослободилачком рату 1941 - 1945., ВИЗ Београд, 1972.
  • Златко Рендулић, Ловачка авијација 1914 - 1945. Теовид, Београд, 2014., стр.262, ISBN 978-86-83395-36-1
  • Philip Jarrett, Flugzeuge-Die Geschichte der Luftfahrt, Coventgarden, 2000., ISBN 978-3-8310-9066-2

Спољне везе

хокер_харикен.txt · Последњи пут мењано: 2022/05/26 21:47