Стеван Шупљикац
Рођење: 1786. Петриња, Хабзбуршка монархија Смрт: 27. децембар 1848. Панчево, Аустријско царство Познат као: војвода Српске Војводине

Стеван Шупљикац (Петриња, 1786 — Панчево, 15/27. децембар 1848), први војвода Српске Војводине.

Рођен је у Петрињи 1876. године у граничарској војничкој породици. Отац му је служио као официр.¹⁾ Основну школу је завршио у Петрињи, а гимназију у Сремским Карловцима и филозофију у Шопроњу.²⁾³⁾

Мада је по школовању требао да буде у грађанској служби,⁴⁾ године 1805. ступио је у аустријску војску,⁵⁾ у пук његовог оца,⁶⁾ који се тада налазио у Италији и већ прве године је постао официр. Године 1809. постао је потпоручник, а 1810. поручник.⁷⁾

Када је Француска основала илирске провинције, постао је ађутант маршала Мармона. Године 1812. постао је капетан.⁸⁾ Исте године, у саставу француске армије, са Првим и Трећим хрватским⁹⁾ пуком је учествовао у походу на Русију,¹⁰⁾ а за војне заслуге,¹¹⁾ добио Орден за заслуге саксонског краља¹²⁾ и постао први Србин који је од Наполеона добио Орден Легије части.¹³⁾ Године 1814. у Магдебургу¹⁴⁾ поново је служио у аустријској војсци.¹⁵⁾ Од 1815. до 1837. био је у Банатској регименти у Панчеву, где му се налазио командни штаб.¹⁶⁾ Године 1832. поново је био у Италији и постао мајор, а 1837. постао је потпуковник.¹⁷⁾ Затим је премештен у Лику. Године 1837. био је посланик на Народно-црквеном сабору у Сремским Карловцима.¹⁸⁾

Године 1842. постао је пуковник. У Лици је био командант Огулинске регименте, са којим је отишао у Италији, где је постао генерал-мајор.¹⁹⁾ У то време је одликован Великим крстом гвоздене круне.²⁰⁾

На Мајској скупштини 1848. изабран је за српског војводу. У то време се налазио на ратишту Италији,²¹⁾ под командом фелдмаршала Јозефа Радецког, где је учествовао у борбама против италијанских револуционара, за време Првог италијанског рата за уједињење. Обавештење о догађајима на Мајској скупштини је добио налазећи се у Риверту. Пошто је сазнао да је изабран за војводу, као лојалан аустријски официр, није желео да се прихвати дужности без царевог одобрења. Аустријска влада није прихватила његов одлазак у својству војводе у Сремске Карловце, сматрајући да Српска Војводина не постоји, па самим тим ни чин војводе. Одобрење је стигло тек пошто је дошло до отвореног сукоба са Мађарима.²²⁾

У Сремске Карловце је дошао тек 24. септембра/6. октобра 1848. Свечано је дочекан, а Светозар Милетић га је подравио песмом Већ се српска застава вије свуда,²³⁾ која се сматра првом првом химном Српске Војводине.²⁴⁾ Славље је трајало три дана.²⁵⁾

У Сремским Карловцима је преузео војну команду. Затекао је преко 20.000 слабо наоружаних војника без униформи и без довољно официра.²⁶⁾ Карловцима се ограничавао углавном на војничке послове. Бавио се организовањем војске,²⁷⁾ и како да што пре оспособи српску војску за борбу, није се се бавио унутрашњим политичким питањима. Тада је на територији Српске Војводине проглашена општа мобилизација.²⁸⁾ Прешавши Дунав, обишао је бојна поља. Видевши да Мађари потискују Србе према Дунаву, предузео је мере одбране.²⁹⁾

Умро је 15/27. децембра 1848. године у Панчеву од срчане капи,³⁰⁾ на рукама капетана Јована Стефановића Виловског,³¹⁾ у тренутку када се спремао да дочека Милутина Петровића Еру, брата хајдука Вељка са 3.000 добровољаца.³²⁾ Вест о његовој смрти патријарх Рајачић је саопштио свима владикама, тражећи да се побрину да на најприкладнији начин обавесте своје вернике, те да се постарају се да се по свима црквама ова вест обзнани великим звоном, као и да током наредних годину дана, на свакој литургији и литургији помињу његово име међу умрлима, како би се сачувало сећање на војводу Шупљикца важност његове личности и чина за српски народ. Његово тело је 17. децембра спроведено преко Тамиша, до Земуна,³³⁾ где га је опевао патријарх Рајачић,³⁴⁾ а сахрањен је 20. децембра³⁵⁾ у манастиру Крушедол,³⁶⁾ поред деспота Ђурађа Бранковића.³⁷⁾

У Панчеву, данас постоји улица која носи његово име, а испред Опште болнице је подигнут споменик, рад Оље Ивањицки.³⁸⁾

• Владимир Ћоровић, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, број 4, С-Ж, уредник Станоје Станојевић, Биоблиографски завод д.д., Загреб, 1929, стр. 760
• Срђан Секулић, Стеван Шупљикац, војвода Српске Војводине, Извор, број 59, уредник Славко Бубало, Заједничко вијеће општина, Вуковар, 2013, ИССН 1847-4454
• Знаменити Срби 19. века, уредник Андра Гавриловић, Српска штампарија, Загреб, 1901.
• Дејан Микавица, Војводина у полувековном сећању и памћењу пречанских Срба, Летопис, књига 493, свеска 6, Матица српска, Нови Сад, 2014.
• Милан Ђ. Милићевић, Поменик знаменитихи људи српског народа новијега доба, Српска краљевска штампарија, Београд, 1888.

Stevan Supljikac