Јован Стефановић Виловски (Црепаја, 24. јун 1821 — Беч, 25. март 1902), српски војни историчар, хидролог, публициста и официр. Истакао се 1848-1849. у рату против Мађара у бици код Вилова, због чега је добио племићки предикат Виловски. Његов син је књижевник и политичар Тодор Стефановић Виловски.

Јован Стефановић Виловски је рођен 12/24. јуна 1821. године у Црепаји у Банату.¹⁾ Његов отац био је граничарски наредник Дамјан Стефановић.²⁾ Војну школу завршио је у Панчеву, па је 1838. ступио у војну службу.³⁾ Једно време био је у Темишвару, а онда је прешао у Брно.⁴⁾ Био је додан 1840. једном оделењу генералштаба, а од 1842. до 1845. бавио се војним премеравањима земље у Чешкој, где се упознао са истакнутим чешким националним првацима.⁵⁾ У Чешкој се дружио и са Љубом Ненадовићем, који је у то време студирао у Прагу.⁶⁾ Унапређен је 1845. у чин поручника, а 1847. положио је испит за генералштабну службу, па је прешао у Беч.⁷⁾

Јован Стефановић Виловски био је чувени ратник за време Српског народног покрета 1848-1849. Био је генералштабни официр или шеф генералштаба војводе Стевана Шупљикца и Стевана Книћанина.⁸⁾ Учествовао је у рату и као самостални заповедник. Учествовао је у биткама против мађарских јединица, а посебно се истакао у бици код Вилова, по којој је добио аустријски племићки предикат витез од Вилова-Виловски.⁹⁾ Поред битке код Вилова истакао се у Панчевачкој и Вршачкој бици, као и због освајања Кишове одаје код Бечкерека.¹⁰⁾ Книћанин га је посинио и показао својој војсци као своју десну руку.¹¹⁾ Книћанина је пратио у Беч у царски двор.¹²⁾ Прекомандован је 1849. у Тирол, а 1850. у Хамбург, где је аустријска војска заједно са пруском војском требала да учествује у окупацији Холштајна.¹³⁾ Као војник живео је у Чешкој, Угарској и једно време у Хамбургу.¹⁴⁾ Учествовао је 1859. у бици код Солферина.¹⁵⁾ Након кратке војничке каријере био је изложен разним прогонима, па му је након двогодишњег тражења 1865. одобрен одлазак у пензију.¹⁶⁾ Пензионисан је у чину мајора. Након пензионисања посветио се лову, али се тешко ранио.¹⁷⁾

До 1867. Јован Виловски је са породицом живео у Земуну, а онда се због бољег образовања своје деце преселио у Беч.¹⁸⁾ Као пензионисани официр у Бечу почео је да пише о војсци по разним стручним часописима.¹⁹⁾ Конструктивно је критиковао војно судство и војну администрацију. Након тога почео је да пише и о другим питањима, посебно о питањима регулације река у Угарској, проблему поплава и уређењу Ђердапа.²⁰⁾ Његова кућа у Бечу била је стециште бечке српске интелигенције и свих виђенијих Срба у Бечу.²¹⁾ Био је истакнути члан Милетићеве Српске народне слободоумне странке.²²⁾ Био је 1874. посланик на народно-црквеном сабору у Сремским Карловцима.²³⁾ Као новинар и народни посланик пратио је политичке догађаје у Угарској.²⁴⁾ Био је један од истакнутих сарадника Светозара Милетића, па су га називали и Милетићевим Гарибалдом.²⁵⁾ У Милетићевој Застави водио је посебну рубрику, у којој су објављиване његове студије о водама.²⁶⁾

Његово најважније дело је: Из живота једног ц. и кр. официра у аустроугарској војсци 1848-1849 год.²⁷⁾ У рукопису је оставио своје мемоаре које је наменио Матици српској у Новом Саду.²⁸⁾ Умро је 12/25. марта 1902. у Бечу.²⁹⁾

• Тодор Стефановић Виловски, Моје успомене (1867-1881), Нолит, Београд, 1988.
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 4, стр. 1081
• Бранково коло (1901) 766-767

Jovan Stefanovic Vilovski