Корисничке алатке

Алатке сајта


тодор_стефановић_виловски
Тодор Стефановић Виловски

Тодор Стефановић Виловски

Тодор Стефановић Виловски (Земун, 25. децембар 1854 — Жомбољ, 28. децембар 1920), српски књижевник, историчар и политичар. Био је покретач „Србадије”, као и власник и уредник „Српске зоре”. Био је у два маха шеф пресбироа српске владе. Радио је као обавештајац за аустријску тајну службу, којој је достављао информације о Србији.

Прелазак са оцем у Беч

Тодор Стефановић Виловски је рођен 13/25. децембра 1854. године у Земуну.1) Његов отац мајор Јован Стефановић Виловски био је чувени ратник за време Српског народног покрета 1848-1849. До 1867. Јован Виловски је са породицом живео у Земуну, а онда се због бољег образовања своје деце преселио у Беч.2) Тодор Стефановић Виловски је до 1867. похађао школу у Земуну, а од тада у Бечу.3) У Бечу је по очевој жељи студирао од 1873. на Великој школи за земљорадњу, али пошто га та предавања нису много занимала, слушао је поред тога историју, државно-правне науке, књижевност, музику и естетику. 4) У Бечу је завршио Филозофски факултет.

Председник Зоре

У то време 1873. почео је да пише за новине.5) Први чланак, који је написао за Аугзбуршке опште новине био је О српском патријаршијском питању.6) Након првога чланка уследила је серија чланака о српским националним питањима, о Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, а након тога писао је о културним и књижевним питањима.7) Био је десет година сарадник за балканске ствари и српску литературу у Аугзбуршким општим новинама.8) Посебно се истакао чланцима за време Српско-турских ратова. Био је дописник и бечког Вандерера и прашке Политике. Од 1873. постао је сарадник Панчевца, у коме је писао о свим могућим гранама науке, трговине и индустрије, као и о многим државама и народима.9) Био је једно време и стални дописник Заставе. Сурађивао је са Светозаром Милетићем и Михаилом Полит-Десанчићем, па је од 1873. до 1879. често преко немачких и аустријских новина објашњавао српску борбу за национална и политичка права у Угарској.10) Кренуо је 1874. на путовање по Немачкој. У ђачко друштво Зору ступио је 1874, а од октобра 1875. до 1880. био је председник Зоре.11)

Уредник и власник Српске зоре

Заједно са Стеваном Ћурчићем покренуо је илустративно-поучни лист Србадија.12) Пошто су се између њега и Ћурчића појавила одређена неслагања, заједно са оцем иступио је пре првог броја из ортаклука.13) Коста Мандровић је 1876. покренуо Српску зору.14) Када се Мандровић нашао у финансијским тешкоћама Тодор Стефановић Виловски је од њега априла 1876. откупио лист и дугове.15) Тодоров отац Јован Стефановић Виловски је обећао да ће покривати дефицит листа, а поред тога писао је о биткама, војним и хидрографским питањима, као и о мемоарској књижевности.16) При крају и након окончања Првог српско-турског рата побољшала се продаја листа, првенствено због описа ратних догађаја и војсковођа.17) Значајни сарадници Српске зоре били су Ђура Јакшић, Стјепан Митров Љубиша и Љуба Ненадовић, а у листу су се јављали и Стојан Новаковић, Чедомиљ Мијатовић, Лаза Костић, Милан Јовановић Морски, Симо Поповић, Јаша Игњатовић, Милан Милићевић, Вук Врчевић, Јован Јовановић Змај, Мита Поповић, Милан Кујунџић Абердар, Миша Димитријевић, Паја Марковић Адамов и други.18) Током 1878. лист је имао 1.600 претплатника.19) Међутим касније је почело осипање број преплатника. Лист је 1881. обустављен.

У Београду

Изабран је 1879. за народног посланика у петрињској изборној јединици на Банији.20) Био је 1879. посланик и секретар на Сабору у Сремским Карловцима.21) Прешао је 1881. у Београд, где се најпре бавио публицистиком и позоришном критиком.22) Уређивао је Видело, орган Српске напредне странке.23) Постао је и шеф прес-бироа српске владе.24) Постао је 1885. секретар Министарства вањских послова.25) Дао је 1888. оставку и вратио се у Беч, у коме је наставио своју новинарску и публицистичку активност.26) Држао је предавања у научним удружењима, а све више бавио се српском историјом и византологијом.27) Рехабилитован је 1895. у Србији, па је постављен за управника поштанско-телеграфске службе.28) Напустио је 1899. Београд и вратио се у Беч.29)

Обавештајац у аустријској служби

Био је обавештајац, који је дуго година радио за аустријску владу.30) Аустријској влади је достављао што год би сазнао што би за њих било интересантно о Србији.31) Изгледа да је аустријској влади доставио и препис Начертанија.32) Био је врло активан обавештајац за време анексионе кризе 1908. и за време Првог светског рата.33) На почетку Првог балканског рата почетком октобра 1912. дошао је у Србију, где је поново постављен за шефа пресбироа.34) Међутим, његове информације нису много штетиле Србији, јер је Пашић знао за његову тајну активност.35) Никола Пашић га је користио и намештао му такве вести, за које је био заинтересиран да стигну у Беч.36) Он је аустријској влади послао најопширнији извештај о Црној руци, коју је представио као завереничку организацију.37) У Бечу се бавио историјском и књижевном публицистиком.38) Написао је мемоаре Моје успомене.39) На почетку Првог светског рата био је начелник у Министарству иностраних послова Србије.40) Заробљен је 1915. у Нишу и одведен је у Беч.41) Након рата управљао је секвестираним добрима надвојводе Фридриха у Барањи.42) Умро је 1920. повучен од јавности у Жомбољу у Румунији.43)

Литература

  • Тодор Ст. Виловски, 1988)), наслов Моје успомене (1867-1881), аутор Тодор Стефановић Виловски, година 1988, издавач Нолит, место Београд
  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 4, стр. 1081
  • В. Казимировић, Пашић 2, 1990, аутор Васа Казимировић, наслов Никола Пашић и његово доба 1845-1926, књига 2, место Београд, издавач Нова Европа, година 1990
  • Васа Казимировић, 1997, аутор Васа Казимировић, наслов Црна рука, место Крагујевац, издавач Призма, година 1997
1) , 40) , 41) , 42)
Тодор Ст. Виловски, 1988, стр. 555
2)
Тодор Ст. Виловски, 1988, стр. 5
3)
Тодор Ст. Виловски, 1988, стр. 7
4)
Тодор Ст. Виловски, 1988, стр. 108-109
5)
Тодор Ст. Виловски, 1988, стр. 109
6) , 7)
Тодор Ст. Виловски, 1988, стр. 110
8)
Тодор Ст. Виловски, 1988, стр. 89
9)
Тодор Ст. Виловски, 1988, стр. 111
10)
Тодор Ст. Виловски, 1988, стр. 346
11)
Тодор Ст. Виловски, 1988, стр. 145,152,523
12)
Тодор Ст. Виловски, 1988, стр. 179
13)
Тодор Ст. Виловски, 1988, стр. 180
14)
Тодор Ст. Виловски, 1988, стр. 182
15)
Тодор Ст. Виловски, 1988, стр. 183
16)
Тодор Ст. Виловски, 1988, стр. 185,350
17)
Тодор Ст. Виловски, 1988, стр. 206
18)
Тодор Ст. Виловски, 1988, стр. 210
19)
Тодор Ст. Виловски, 1988, стр. 212
20)
Тодор Ст. Виловски, 1988, стр. 412
21)
Тодор Ст. Виловски, 1988, стр. 422
22) , 23) , 24) , 25) , 26)
Тодор Ст. Виловски, 1988, стр. 548
27) , 28) , 29) , 38) , 39) , 43)
Тодор Ст. Виловски, 1988, стр. 549
30) , 31) , 32) , 33) , 34) , 35) , 36)
В. Казимировић, Пашић 2, 1990, стр. 36
37)
Васа Казимировић, 1997, стр. 370
тодор_стефановић_виловски.txt · Последњи пут мењано: 2020/09/23 18:49 од жељко_тодоровић