Добро дошли на Српску енциклопедију

Вук Врчевић

Вук Врчевић (Рисан, 26. фебруар/10. март 1811 — Дубровник, 13/25. август 1882), сакупљач и издавач народних песама, секретар кнеза Данила и аустроугарски вицеконзул у Херцеговини. Писао је доста о историји Црне Горе и Херцеговине и издавао народне умотворине. Био је почасни члан Српског ученог друштва од 21. јануара 1868.1)

Биографија

Родио се у Рисну 26. фебруара/10. марта 1811, у Боки Которској, од мајке Тоде и оца Стевана.2) У породици је било четрнаесторо деце. Отац Стеван му је био општински секретар и учитељ на српском и италијанском језику.3) Наљутивши се једном приликом на оца, отишао је од куће.4) Када му је отац умро 1831, са двадесет година Вук га је заменио у оба звања и бринуо о целој породици.5) Осим званичног посла проучавао је дела Доситеја Обрадовића, дубровачких аутора и италијанских аутора.6)

Од 1833. до 1841. живео је у Будви и био агент у трговини код зета.7) Успут је научио и књиговезачки занат. У Будви је научио и немачки језик.8) Године 1835. у Будви га је посетио Вук Караџић, са којим се спријатељио.9) Видевши да трговина није посао за њега, преселио се у Котор, да ради као секретар Грбаљске општине.10) Током 1848. за време побуне у Боки морао је да напусти посао у општини, па се запослио као секретар Которског трибунала.11)

Помагао је Вуку Караџић и Валтазару Богишићу у скупљању народних умотворина. Био је административни чиновник у Далмацији, потом секретар кнеза Данила 1852—1855. Боравећи у Црној Гори, поред народних умотворина, сакупљао је грађу за историју Црне Горе и писао животопис владикин.12) У Црној Гори му је одговарало да живи, али због школовања деце морао је 1855. да се пресели у Задар.13) Кнез Данило га је при одласку одликовао Крстом за независност Црне Горе, трећег степена.14)

После тога се са породицом 1855. преселио у Задар,15) где је радио у аустријској државној служби као писар код намесника.16) Посао је био врло напоран, што му је доста ослабило вид, па је 1859. морао да се лечи у Бечу.17)

После буне у Херцеговини постављен је 1860. за аустријског конзула, а затим за вицеконзула у Требињу. Послат је у пензију јула 1878. након аустроугарске окупације Босне и Херцеговине,18) пошто више није био потребан конзул19) и после тога настанио се у Дубровнику. Цар Фрања Јосиф га је одликовао Витешким крстом и златном колајном за дипломатски рад у најтежим временима.20)

Дела

Године 1938. први пут су му објављене песме у „Далматинском магазину“.21) Објавио је неколико чланака у „Правдоноши“ из Задра, и био сарадник „Словинца“, из Дубровника, „Права“ из Сплита, „Српске зоре“ из Беча и других српских листова.22)

Издавао је збирке народних умотворина, али доста несређено, и понекад додајући своје прилоге без означавања. Обичаје је описивао у:23)24)

  • Морално-забавне и шалЬиво-поучителне србске загонетке с дотичним на краю толкованієм (1857)25)
  • Мала женске херцеговачке пјесме, са додатком на крају Херцеговачке напијалице (1866)
  • Приповијетке и игре (1868, 1883)
  • Басне (1881, 1892)
  • Подругачице (1883)
  • Три главне народне свечаности: Божић, крсно име и свадба (1883)
  • Гаталице и варалице (1884)
  • Народне приповијести и пресуде из живота по Боки, Херцеговини и Црној Гори (1890)
  • Пјесме које само Турци херцеговачки пјевају
  • Народно сујеверје и тумачење снова

Осим тога, објавио је:26)

  • Цркве и манастири у Херцеговини
  • Главни догађаји за владе кнеза Данила
  • Живот владике Даниле Рада Петра Петровића II

Литература

1)
Вук Врчевић, уредник Дејан Масликовић, Српска академија наука и уметности
2) , 4) , 8) , 16) , 21)
Милан Ђ. Милићевић, 1888, стр. 61
3) , 9) , 12) , 14) , 15) , 17) , 22)
Српска Зора, 1881, стр. 35
5) , 11)
Тодор Ст. Виловски, 1988, стр. 298
6)
„србадија”, Вук Врчевић, Србадија, број 7, уредник Стеван Ђурић, Беч, 26. 5. 1875, стр 145, 167
7) , 10)
србадија
13) , 19) , 23) , 26)
Милан Ђ. Милићевић, 1888, стр. 62
18) , 20)
Српска Зора, 1881, стр. 36
24)
Александар Белић, 1925, стр. 1161
25)
Вук Врчевић, 1857, стр. 1
Штампање