Вук Врчевић (Рисан, 26. фебруар/10. март 1811 — Дубровник, 13/25. август 1882), српски сакупљач и издавач народних песама, секретар кнеза Данила и аустроугарски вицеконзул у Херцеговини. Писао је доста о историји Црне Горе и Херцеговине и издавао народне умотворине. Био је почасни члан Српског ученог друштва од 21. јануара 1868.1)
Родио се у Рисну 26. фебруара/10. марта 1811. године у Боки Которској, од мајке Тоде и оца Стевана.2) У породици је било четрнаесторо деце. Отац Стеван му је био општински секретар и учитељ на српском и италијанском језику.3) Наљутивши се једном приликом на оца, отишао је од куће.4) Када му је отац умро 1831, са двадесет година Вук га је заменио у оба звања и бринуо о целој породици.5) Осим званичног посла проучавао је дела Доситеја Обрадовића, дубровачких аутора и италијанских аутора.6)
Од 1833. до 1841. живео је у Будви и био агент у трговини код зета.7) Успут је научио и књиговезачки занат. У Будви је научио и немачки језик.8) Године 1835. у Будви га је посетио Вук Стефановић Караџић, са којим се спријатељио.9) Видевши да трговина није посао за њега, преселио се у Котор, да ради као секретар Грбаљске општине.10) Током 1848. за време побуне у Боки морао је да напусти посао у општини, па се запослио као секретар Которског трибунала.11)
Помагао је Вуку Караџић и Валтазару Богишићу у скупљању народних умотворина. Био је административни чиновник у Далмацији, потом секретар кнеза Данила 1852—1855. Боравећи у Црној Гори, поред народних умотворина, сакупљао је грађу за историју Црне Горе и писао животопис владикин.12) У Црној Гори му је одговарало да живи, али због школовања деце морао је 1855. да се пресели у Задар.13) Кнез Данило га је при одласку одликовао Крстом за независност Црне Горе, трећег степена.14)
После тога се са породицом 1855. преселио у Задар,15) где је радио у аустријској државној служби као писар код намесника.16) Посао је био врло напоран, што му је доста ослабило вид, па је 1859. морао да се лечи у Бечу.17)
После буне у Херцеговини постављен је 1860. за аустријског конзула, а затим за вицеконзула у Требињу. Послат је у пензију јула 1878. након аустроугарске окупације Босне и Херцеговине,18) пошто више није био потребан конзул19) и после тога настанио се у Дубровнику. Цар Фрања Јосиф га је одликовао Витешким крстом и златном колајном за дипломатски рад у најтежим временима.20)
Године 1938. први пут су му објављене песме у „Далматинском магазину“.21) Објавио је неколико чланака у „Правдоноши“ из Задра, и био сарадник „Словинца“, из Дубровника, „Права“ из Сплита, „Српске зоре“ из Беча и других српских листова.22)
Издавао је збирке народних умотворина, али доста несређено, и понекад додајући своје прилоге без означавања. Обичаје је описивао у:23)24)
Осим тога, објавио је:26)
Vuk Vrcevic