Мита Поповић

Мита Поповић (Баја, 15. јул 1841 — Будимпешта, 21. јун 1888), српски песник.

Биографија

Мита Поповић је рођен 3/15. јула 1841. године у Баји од оца Наума и мајке Јулке.1) Живео је у сиромашној породици. Основну школу завршио је у Баји, где је започео и гимназију.2) Завршио је пет разреда гимназије, али након очеве смрти 1852. били су у великој беди, па га мајка није могла дати на даљње школовање.3) Мајка га је због тога послала у калуђере у Сремске Карловце протосинђелу Јулијану Чокору.4) Мити се то никако није свидело, па се 1858. вратио у Бају, у којој је 1861. завршио гимназију и матурирао.5) Изабран је 1862. за питомца Текелијиног завода, па је студирао правне науке у Пешти.6) У Пешти је био члан ђачког друштва Преоднице. 7) У Бају се вратио 1866. и ту је био изабран за великог бележника у магистрату и на том месту се задржао све до 1872.8)9) Положио је 1867. испит за адвоката.10) Од 1872. био је адвокат најпре у Баји, а онда у Сомбору.11)

Пошто приликом мађарскога славља и бакљаде због турске победе у Србији није илуминирао прозоре, неко од мађарских манифестаната му је пуцао у прозор.12) Поред тога Мађари су га бојкотовали, па је напустио своју родну Бају и населио се у Сомбору.13) Брзо након доласка у Сомбор укључио се међу следбенике Светозара Милетића.14) У то време Мита Поповић је уживао глас веома популарног српског песника.15) Најпре је постала популарна песма Шалајдалајданом, која се по целом српству певала по свадбама и весељима.16) Митине песме преплавиле су листове Даницу и Јавор и свуда су се певале.17) На Митине песме компоновали су угледни музичари, укључујући и Даворина Јенка, Јована Пачуа, Миту Топаловића и Вацлава Хорејшека.18) У Сомбору је био велики пријатељ Јована Пачуа, који је компоновао музику на неколико Митиних песама.19) Заједно са Јованом Пачуом делио је и политичка убеђења, обојица су била ватрене присташе Српске народне слободоумне странке.20) Мита Поповић се 1885. кандидовао на изборима.

Због душевне болести Јован Пачу га је августа 1886. морао да смести у заводу др Шварцера у Пешти.21) Умро је 9/21. јуна 1888. у Пешти.

Књижевна активност

Објавио је око 150 песама у Јавору.22) Јован Скерлић је за њега говорио да је један од најплоднијих и најслабијих омладинских писаца, да је вербалиста и неталентован декламатор оскудне маште.23) У Јавору је 1879. изашао његов превод драме Пољубац од Л. Доција.24) Објавио је следеће збирке песама:

  • Песме Мите Поповића (1874, Панчево)
  • Пред васкрс (1877, Нови Сад)
  • Светли дани српски (1878, Нови Сад)- песме, у којома је опеван рат за српско ослобођење
  • Песме Мите Поповића 1874-1884 (1884, Земун).25)

Мита је у Сомбору 1884. покренуо лист Бачванин и у њему је поред осталог објављивао песме и приповетке.26) Поједине његове песме се још увек певају као варошке песме, као например. Маро, Маро од бисера грано, Саградићу шајку од сувог кедра, Динко моја, Слатка неверо и друге.27) Много је преводио у стиху, највише са мађарског, али и са енглеског и француског језика.28) Покушао је да пише и историјске приповетке.29) Саставио је неколико трагедија у јамбима: Крвави престо, Цар Јован, Градина и син му Немања и Деспот Лазар Бранковић.30)

Литература

  • Александар Влашкалин, Др Јован Пачу и његов круг, Библиотека града Београда, Београд, 1996.
  • Мита Поповић, Јавор, број 26, уредник Илија Огњановић, 26. 6. 1888.
  • Мита Поповић, Јавор, број 27, уредник Илија Огњановић, 3. 7. 1888.
  • Јован Скерлић, Омладина и њена књижевност (1848—1871), Српска краљевска академија, Београд, 1906.
  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 3, 588
1) , 2) , 3) , 4) , 5) , 6) , 8) , 10) , 11)
Јавор, 26. 6. 1888, стр. 415
7)
Ј. Скерлић Омладина, 1906, стр. 102
9)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 3, 588
12) , 13)
А. Влашкалин, 1996, стр. 197
14) , 15) , 16) , 17) , 18) , 19)
А. Влашкалин, 1996, стр. 241
20)
А. Влашкалин, 1996, стр. 242
21)
А. Влашкалин, 1996, стр. 342-343
22) , 24) , 25) , 26)
Јавор, 3. 7. 1888, стр. 432
23)
Ј. Скерлић Омладина, 1906, стр. 546, 547
27)
А. Влашкалин, 1996, стр. 198
28) , 29) , 30)
НА
Штампање