Јован Пачу (Александрово код Суботице, 18/30. март 1847 — Загреб, 17/30. октобар 1902), српски лекар, композитор и пијаниста, доктор медицине, лекар у Великој Кикинди, Сомбору, Сарајеву, Новом Саду и Загребу.

Породица Пачу је цинцарског порекла.¹⁾ Српски министар финансија Лазар Пачу је био Јованов брат од стрица. Његов отац Јоан Пачу, адвокат по занимању погинуо је или умро за време Мађарске буне августа 1848.²⁾ Ипак иза оца је остало довољно имовине. Јованова мајка Јелена Пачу уочила је дa њен син има смисао за музику, па га је систематски учила клавиру и музици.³⁾ У Суботици Соушек га је подучавао клавиру, виолини, виоли и виолончелу.⁴⁾ Мајка му је 1863. умрла од туберколозе, још док је ишао у 5. разред гимназије у Суботици. Гимназија у Суботици имала је шест разреда, па је 1864. наставио 7. разред гимназије на протестанстском лицеју у Кечкемету, а 8. разред 1865. на Евангелистичкој гимназији у Пожуну.⁵⁾ У Кечкемету се спријатељио са свештеником Гаврилом Бољарићем, који је као одличан познавалац теорије музике и црквеног појања упознао Пачуа са карловачким црквеним појањем.⁶⁾ Након смрти родитеља имали су довољно имовине да наставе школовање.

Још за време школовања у Суботици истакао се као надарен пијаниста, па је већ 1863. године свирао на јавном концерту. У Пожуну је 1866. ђачко друштво Слобода штампало његову прву композицију Бојак бију Херцеговци.⁷⁾ Уписао је 1866. Медицински факултет у Пешти, где су тада студирали и Илија Огњановић Абуказем и Јован Јовановић Змај.⁸⁾ Ту је штампао своју другу композицију Још не сија сунце јарко.⁹⁾ У Будимпешти је био члан ђачког друштва Преодница.¹⁰⁾ Био је активан члан певачког друштва, које је певало у пештанској и будимској цркви. Прешао је 1868. на студије медицине у Праг.¹¹⁾ У Праг га је вукао панславистички тренд. У Прагу се придружио Младочесима и њиховој музици, чији је главни представник био Бедрих Сметана.¹²⁾ За време Пачуовог боравка у Прагу, тј. од 1868. до 1872. Сметана је био изузетно политички ангажован ширећи панславистичке идеје.¹³⁾ Паралелно са студијама медицине у Прагу сматрало се да је Пачу приватно учио код Бедриха Сметане, али он је од Сметане добијао само подстицај за рад и са њим је често дискутовао о теоријским концептима.¹⁴⁾ Медицину је завршио новембра 1872. у Прагу и добио је титулу доктора медицине.¹⁵⁾

Након тога напустио је Праг и настанио се почетком 1873. у Великој Кикинди, у које се пре тога преселио његов брат Димитрије Пачу.¹⁶⁾ У Кикинди се посветио музици, а као учитељ клавира имао је доста ученица, којима је онда почео да предаје и теорију, а након тога приређивао је и редовна извођења својих и туђих композиција.¹⁷⁾ Под иницијативом Пачуа формиран је у Великој Кикинди један хор са утврђеним програмом, а радило се углавном о црквеном појању.¹⁸⁾ Подстицао је атмосферу у Великој Кикинди, па је након гашења хора, под његовим водством било образовано једно стално друштво за његовање музике.¹⁹⁾

У Кикинди је радио и као лекар. Отишао је 1874. у Београд, где је неуспешно покушао да оснује музичку школу.²⁰⁾ Пошто је био познат као симпатизер Светозара Милетића, могуће је да су га због тога ометале српске власти.²¹⁾ На вести о реци избеглица након Херцеговачког устанка 1875. Пачу је започео серију концерата, од концерта у Новом Саду у октобру 1875. до концерта у Осијеку 13. мартa 1876.²²⁾ Ти концерти су осим помоћи за херцеговачке избеглице и политичке пропаганде имали и музички значај.²³⁾ Одмах након објаве Првог српско-турског рата прешао је 1876. поново у Србију и ступио је као добровољац у санитетску службу.²⁴⁾ На Сави је уредио етапну болницу и постао је њен шеф.²⁵⁾ Разрешен је дужности крајем 1876. и вратио се у Велику Кикинду. Редовно је наступао по многим војвођанским градовима приликом разних прослава.

Половином 1881. преселио се у Сомбор, у коме је до 1886. био лекар опште праксе.²⁶⁾ Посебно се зближио са Митом Поповићем, па је 1884. компоновао музику по народним мотивима на текстове песама из Наших сељака, позоришног комада Мите Поповића.²⁷⁾ Пачуово композиторско стваралаштво се дели на три фазе: предсомборску, сомборску и постсомборску.²⁸⁾ Предсомборска или пијанистичка фаза (1867—1881) обухватала је обраду популарних српских песама, које су се у то време певале уз клавир.²⁹⁾ Сомборска или композиторско-пијанстичка фаза је била најплоднија фаза у његовом музичком стваралаштву, па је своје дотадашње музичке транскрипције српских песама из народа обликовао у клавирске рапсодије од много композиција.³⁰⁾ Компоновао је и низ композиција духовне музике, а компоновао је и према песмама наших тада омиљених песника.³¹⁾ Отишао је као први српски пијанста ујесен 1885. у Русију. У Кијеву је крајем 1885. организовао први концерт српске и словенске музике.³²⁾

Од краја 1886. до 1892. био је лекар у Сарајеву. Ту је редовито организовао светосавске концерте.³³⁾ Заједно са неколико пријатеља, након вишеструкога одбијања власти, успео је да 1889. оснује Српско православно црквено певачко друштво Слога.³⁴⁾ Након тога по целој Босни и Херцеговини почела су да се оснивају слична удружења. Одмах након његовог доласка у Сарајево полиција га је пратила и малтретирала је његове пацијенте, углавном муслимане.³⁵⁾ Трпео је доста дуго таква шпијунирања, али то је премашило сваку меру када су му пред кућу поставили сталну стражу, а поред тога кад би излазио из куће имао је сталну пратњу полиције или агената.³⁶⁾ Тражио је онда од владе у Сарајеву да се изјасни о случају његовог узнемиравања, тако да се спроведе истрага или да престану да га надгледају.³⁷⁾ Пошто је влада рекла да немају доказе против њега, али нису били спремни да престану са присмотром, напустио је 23. јуна 1892. Сарајево.³⁸⁾ О свом одласку из Сарајева написао је Отворено писмо, које је објавио у Застави, а писмо су пренели сви чешки листови.³⁹⁾

Био је главни уредник Заставе у Новом Саду њеној најкритичнијој фази од 18. октобра 1892. до 29. марта 1893.⁴⁰⁾ Застава је након одласка Јаше Томића у затвор запала у тешке проблеме, па је Пачу требао да смири ситуацију док се власници не снађу. Као присташи Српске народне радикалне странке тешко су му падали унутрашњи сукоби у странци, пад странке и пад броја читалаца Заставе, па је као уредник на почетку свог манадата најавио да ће обуставити личне полемике, а исто тако да ће уређивање листа бити по српским начелним, а не по страначким ставовима.⁴¹⁾ Када је одлазио из Заставе тврдио је да су на њега вршили партијски притисак да се понаша као бескруполозан политичар.⁴²⁾ Једно време боравио је у Великој Кикинди, а од средине 1893. до марта 1894. живео је у Прагу, где се радио као лекар и састајао се са Томашом Масариком.

У Загреб је отишао 1894.⁴³⁾ Одраније је добро познавао Богдана Медаковића и уредника Србобрана Павла Јовановића.⁴⁴⁾ Преко Србобрана ступио је у везу са свим члановима Српског клуба, па се определио за Српску самосталну странку.⁴⁵⁾ И у Загребу био је сумњив властима, па су му правили тешкоће приликом добијања дозволе за приватну лекарску праксу.⁴⁶⁾ У Загребу се дружио и са Костом Таушановићем, својим старим пријатељем из прашких студентских дана. За време његова боравка Таушановић и други Пачуови пријатељи основали су 1895. Српску банку у Загребу. Са Владимиром Матијевићем се одраније зближио, када је Пачу попут Матијевића у Босни помагао сиромашнијим и даровитијим ђацима преко својих пријатеља, учитеља у Босни.⁴⁷⁾ Након смрти Павла Јовановића 1897. Пачу је постао председник уређивачког одбора Србобрана.⁴⁸⁾ Био је председник Српске самосталне странке.

Године 1866. наступио је на Омладинској скупштини у Новом Саду и од тада, уз лекарски позив, редовно је наступао. Свирао је у Бечу, Будимпешти, Кијеву (први српски пијаниста у царској Русији), Београду, Осијеку, Кикинди, Панчеву, Вршцу и многим местима Србије и Војводине.

Уз неизбежни салонски виртуозитет истицао се бриљантном техником, а на концертима је често изводио дела српских композитора, својих савременика, као и сопствене композиције и аранжмане народних мелодија. Иако се служио веома једноставном композицијском техником, та су дела - на народне теме или у народном духу - била толико омиљена да их је народ прихватио као своја (нпр. „Бранково коло“, настало поводом преноса костију Бранка Радичевића из Беча на Стражилово, 1883).

Пачуови концерти имали су велико патриотско значење, поготово у Угарској, где су се Срби борили за своја национална права. У његовим композицијама огледа се, уз романтичарски патриотски израз, и бидермајерски салонски стил бриљантно виртуозног карактера. Многе народне и градске мелодије хармонизовао је за збор и клавир, а написима о музици сарађивао је у више часописа и дневних листова („Даница“, „Јавор“, „Матица“).

• Беседа за оркестар, 1875.
• Без тебе, драга (за клавир)
• Бранково коло
• Chansonette serbe (за клавир)
• Чуј, Душане (за клавир)
• Коло за 2 клавира 8-ручно
• Онамо, онамо (за клавир)
• Праг је ово милог Српства (за клавир)
• Српска молитва за хармонијум и 2 клавира
• Српска рапсодија за 2 клавира 6-ручно, 1885.
• Светосавска песма (за клавир)
• Музика за позоришну игру Наши сељани (Mита Поповић)

Дописни је члан Српског ученог друштва од 1885. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.

• Александар Влашкалин, Др Јован Пачу и његов круг, Библиотека града Београда, Београд, 1996.
• Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924.3 (К. Манојловић).
• Српске илустроване новине (1881) стр. 106-107
• В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића : био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду. P 425/9 (В. Алексијевић).
• Енциклопедија Новог Сада 19 (2002) 176–180.
• Прилози биографском речнику српских музичара 40–42 (В. Р. Ђорђевић).

• Краћа биографија на сајту САНУ

Jovan Pacu