Корисничке алатке

Алатке сајта


ускок_кариман

Ускок Кариман

Ускок Кариман је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

Опис

У овој пјесми Турчин ускок Кариман пријети да ће отети и оженити ћерку војводе Драга из Чева. Драго чувши за то моли за помоћ Крста Кресојевића из Рудина од Херцеговине, да погуби Турчина. Касније Кариман долази код Крста и хоће да обљуби његову жену. Крсто га убија и бјежи у Чево код војводе Драга, који га добро дочека и награди. Драгова ћерка Јеша се удаје за Крстовог сина Перишу.

Текст пјесме

0001    Вино пију Турци Требињани

0002    У Требињу граду бијеломе,

0003    Међу њима Ускок Каримане.

0004    Кад се Турци напојише вина,

0005    Тад’ бесједе Ускок-Кариману:

0006    „Ој Турчине, Ускок-Каримане!

0007    „Што се, Туре, оженити нећеш

0008    „Из Требиња Туркињом ђевојком?

0009    „Ево овђе до тридесет ага,

0010    „Сваки има у двору својему

0011    „Који шћерцу, који милу сеју;

0012    „Проси, Туре, ђе је тебе драго,

0013    „Од тебе се нитко понест’ неће,

0014    „Свак ће дати за тебе ђевојку.”

0015    Ма бесједи Ускок-Каримане:

0016    „Чујете ли, Турци, браћо моја!

0017    „Не мислим се женит’ у Требињу

0018    „Ни Туркињом ни влашком ђевојком;

0019    „Но ћу једну чету покупити,

0020    „Пак ћу поћи Чеву на крајину,

0021    „Б’јелој кули Драга војеводе;

0022    „Б’јелу ћу му кулу похарати,

0023    „А његову посјећи ћу главу,

0024    „Јешу ћу му шћерцу заробити,

0025    „Довешћу је у Требиња града,

0026    „Пак је хоћу јунак потурчити,

0027    „Узећу је за вјерну љубовцу.”

0028    Ријеч бјеше, брате, ходилица,

0029    Она оде од уста до уста,

0030    Доклен дође до војводе Драга:

0031    Кад то чуо војевода Драго,

0032    Бојаше се Ускок-Каримана,

0033    Па он пише једну ситну књигу,

0034    Тер је шаље у Херцеговину,

0035    У Рудине селу Шаренцима,

0036    А на руке Кресојевић-Крсту:

0037    „Чујеш ли ме, Кресојевић-Крсто!

0038    „Изгуби ми Ускок-Каримана,

0039    „Бјежи к мене Чеву на крајину,

0040    „Вјера моја мене не убила!

0041    „Б’јеле ћу ти дворе оградити

0042    „Код мојијех, боље од мојијех;

0043    „Све имање твоје потпунићу,

0044    „И даћу ти Јешу за Перишу.”

0045    Књига дође Кресојевић-Крсту,

0046    Кад он виђе, што му књига каже,

0047    Књигу гледа, па се књизи смије:

0048    „Боже мили, чуда великога!

0049    „Од кога се плаши војевода!

0050    „Да од кога? веће ни од кога,

0051    „Од Турчина једног невјерника!”

0052    То вријеме мало постојало,

0053    Мало стаде, до Ђурђева дана,

0054    Но се диже Ускок-Каримане

0055    У Рудине, да он купи овце:

0056    Ђегођ Туре бјеше доходило,

0057    Сваки њему овцу дариваше,

0058    Ко не даде, оном’ отимаше,

0059    Докле дође у село Шаренце

0060    Баш под кулу Кресојевић-Крста

0061    На чатрњу на воду студену,

0062    Ту находи Крстову љубовцу,

0063    Божју помоћ њојзи називаше:

0064    „Божја помоћ, Крстова љубовцо!”

0065    И она му помоћ приватила.

0066    Још јој вели Ускок Каримане:

0067    „Ој Бога ти, Крстова љубовцо!

0068    „Додај мене воде у маштрафи,

0069    „Јер сам Турчин ожеднио љуто.”

0070    Кад то чула Крстова љубовца,

0071    Додаде му воде у маштрафи;

0072    Нешће Турчин воду ни маштрафу,

0073    Но Српкињу за бијелу руку;

0074    Ма му вели Крстова љубовца:

0075    „Сједи с миром, Ускок-Каримане,

0076    „Јер тако ми Бога истинога!

0077    „Да те види мој ђевер Периша,

0078    „Би он твоју изгубио главу.”

0079    То Периша и слуша и гледа

0080    Са чардака са бијеле куле,

0081    Па он пали сјајна џефердара,

0082    Те погоди Ускок-Каримана

0083    Посред паса, укиде га с гласа,

0084    Мртав паде код воде чатрње.

0085    У то доба Крсто прискочио,

0086    Те с Турчина скинуо оружје

0087    И русу му одсјекао главу;

0088    Пак с’ отоле браћа подигоше,

0089    Побјегоше Чеву на крајину

0090    Бјелу двору војеводе Драга.

0091    Ту их Драго дочекао дивно,

0092    Бијеле им дворе оградио

0093    Код својијех, љепше од својијех,

0094    Потпунио све њино имање,

0095    И даде му Јешу за Перишу.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.

Uskok Kariman

ускок_кариман.txt · Последњи пут мењано: 2021/06/01 14:27