Коста Таушановић
Рођење: 16. мај 1854. Алексинац, Кнежевина Србија Смрт: 8. фебруар 1902. Ријека, Аустроугарска Познат као: политичар и економиста

Коста Таушановић (Алексинац, 16. мај 1854 — Ријека, 8. фебруар 1902), српски политичар и економиста. Један је од оснивача и чланова Главнога одбора Народне радикалне странке. Био је министар унутрашњих послова (1889—1890) и министар народне привреде (1890—1891). Основао је Српско бродарско друштво и Класну лутрију. Заслужан је за оснивање Српске банке 1895. у Загребу. Оснивач је и првог српског осигуравајућег друштва.

Коста Таушановић је рођен 16. маја 1854. године у Алексинцу као син имућног трговца дуваном.¹⁾²⁾³⁾ Након завршене основне школе и неколико разреда ниже гимназије отишао је у Београд, где је завршио само нижу гимназију.⁴⁾ Студирао је економију у Табору у Чешкој и на вишој економској школи у Хохенхајму у Немачкој.⁵⁾ У Чешкој је студирао агрономију и ветерину.⁶⁾ У Хајделбергу и Прагу је слушао политичку економију.⁷⁾ За време школских празника путовао је по Чешкој, Немачкој, Белгији, Француској и Швајцарској.⁸⁾

У Србију се вратио 1875. године и био је постављен за ветеринарског помоћника.⁹⁾ Због сумњи да растура социјалистички часопис „Стражу” није дуго остао у државној служби.¹⁰⁾ Учествовао је у Првом српско-турском рату.¹¹⁾ Био је један од оснивача Радикалне странке.¹²⁾ Када су напредњаци 1880. преузели власт за владине посланике одредили су и неколико радикала укључујући и Таушановића. Био је посланик од 1880. до 1883.¹³⁾ Држао је дуванџијску радњу „Код Бедуина” насупрот Коларца и та радња је веома брзо постала зборно место радикала.¹⁴⁾ Био је веома гостољубив, па су многи радикали из унутрашњости одседали код њега.¹⁵⁾ Није се истицао ни као новинар, а ни као говорник, али често је учествовао у скупштинским препиркама и знао је да добро управља масом.¹⁶⁾ Био је један од главних радикалних првака и члан Главног одбора Народне радикалне странке.¹⁷⁾ За време Тимочке буне намеравао је да напусти Србију, али био је ухапшен.¹⁸⁾ Након Тимочке буне 1883. осуђен је на седам година затвора.¹⁹⁾ Преки суд га је осудио као и остале чланове главнога одбора без правих доказа.²⁰⁾

Помилован је почетком 1886. након Српско-бугарског рата када се краљ Милан након пораза у рату нашао у веома тешкој политичкој ситуацији.²¹⁾ Када је краљ пристао на радикалну владу Саве Грујића никако се није слагао да Коста Таушановић постане један од министара.²²⁾ Да би то спречио предлагао је да Пера Тодоровић уђе у владу, па су онда радикали одустали од Таушановићеве кандидатуре.²³⁾ За време рада уставотворног одбора током 1888. краљ Милан се приближио Таушановићу, па је Таушановић постао посредник између краља и радикала.²⁴⁾ Раније је краљ покушао да са радикалима преговара преко Пере Тодоровића, али Пери радикали више нису веровали, јер је претерано служио краља.²⁵⁾ Таушановић је вешто посредовао између странке и краља.²⁶⁾ Обавештавао је краља о расположењима унутар странке, а у странци се залагао за компромисе са краљем, али није у томе претеривао, па није губио поверење странке.²⁷⁾ За време доношења устава напуштао је претеране тачке радикалног програма, али је био упоран да остале тачке уђу у устав.²⁸⁾ Током 1888. био је председник Велике скупштине.²⁹⁾ Нови Устав донешен је 3. јануара 1889. (22. децембар 1888) и тај устав окончао је осмогодишњу борбу краља и радикала.

Био је министар унутрашњих послова у влади Саве Грујића од 7. марта 1889. до 13. маја 1890. Као министар унутрашњих послова био је критикован од опозиције јер није зауставио уличне нереде радикала против напредњака 26. маја 1889.³⁰⁾ У влади Саве Грујића и Николе Пашића био је министар народне привреде од 13. маја 1890. до 3. октобра 1891. Као министар народне привреде показао је велику инициајтиву и организаторску способност.³¹⁾ Основао је Српско бродарско друштво, Класну лутрију и покушао је да оснује клаоницу.³²⁾³³⁾ Од свих радикалних министара показивао је највише предузимљивости и није се ограничавао на текуће послове.³⁴⁾ Стварао је на све стране нове привредне установе и делио повластице.³⁵⁾ Знатан део времена и снаге потрошио је на савладавање препрека приликом рушења старог и стварања новог.³⁶⁾ Поред Српског бродарског друштва и Класне лутрије ударио је и основу за пољопривредне задруге.³⁷⁾ Део његових установа је и пропао, попут повластице за градњу кланице, па су ту акционари на њега дигли галаму.³⁸⁾

Својом привредном политиком вршио је велики утицај на економију. Добро је разумевао и бранио интерес трговаца, индустријалаца и новчаних завода, много боље од интереса пољопривредника, па су се око њега окупљали пословни људи, који су га хвалили.³⁹⁾ Таушановићев начин живота на високој нози, са великим гозбама и трошковима привукао је пажњу опозиционе штампе, која је од 1891. почела да сумњичи његово поштење.⁴⁰⁾ Заслужан је за измирење дотада социјалистичке и сељачке Народне радикалне странке са домаћим капиталистима, али ипак због тога су негодовали многи радикални трибуни.⁴¹⁾ У влади Саве Грујића постојало је стално трење између његове групе и групе министара окупљене око Саве Грујића, а поред тога имао је сталне несугласице са Михаилом Вујићем, па је ради спаса владе Никола Пашић одлучио да их обојицу избаци из владе.⁴²⁾

Током 1893. године за време владе Лазара Докића за разлику од тзв. дворских радикала заједно са Николом Пашићем и Ранком Тајсићем спадао је у екстремне радикале.⁴³⁾ Био је 1894. уплетен у Чебинчеву аферу, па је морао да бежи из земље.⁴⁴⁾⁴⁵⁾ Чебинац је имао једно писмо за Карађорђевиће. Против Таушановића су имали једино једно писмо, у коме је Чебинца називао драгим пријатељем.⁴⁶⁾

Касније се вратио у Србију. Никако се током 1897. није слагао са Пашићевом политиком одлагања уставних промена.⁴⁷⁾ Дао је 1898. оставку у главном одбору радикала и добио је од владе да ради на оснивању новчаног завода у Солуну, из кога би се пружала финансијска подршка Србима у Турској.⁴⁸⁾ Одлазио је у Солун и Цариград, али у том послу није имао успеха, па се марта 1898. вратио. После тога повратио је свој положај код радикала, па је на изборима био кандидат за Београд.⁴⁹⁾ Након Ивањданског атентата јула 1899. био је затворен, а иако није било доказа за њихову умешаност краљ Милан Обреновић је тражио да се погубе он и Никола Пашић. Након руске интервенције краљ је морао да одустане од погубљења, па је осуђен на 10 година затвора.⁵⁰⁾ Русија је даље вршила притисак, па је 1900. године Таушановић био помилован. За Таушановића је марта 1900. накнадно откривено да је извршио злоупотребу, док је био управник Београдске задруге.⁵¹⁾ Тај догађај са проневером акција потпуно је политички покопао Таушановића.⁵²⁾ Таушановић је изашао из затвора нарушенога здравља.

Таушановић је након Чебинчеве афере напустио Србију и тада је у Загребу 1895. учествовао у оснивању Српске банке.⁵³⁾ Био је управник Београдске задруге, Трговачке задруге и Извозне банке.⁵⁴⁾ У Београдској задрузи основао је прво српско осигуравајуће друштво.⁵⁵⁾ Био је и председник Српског новинарског удружења.⁵⁶⁾

• Слободан Јовановић, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, број 4, С-Ж, уредник Станоје Станојевић, Биоблиографски завод д.д., Загреб, 1929, стр. 783
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 4, Београд, 1929, стр. 783
• Слободан Јовановић, Влада Александра Обреновића, књига 1, Београд, 1934.
• Слободан Јовановић, Влада Александра Обреновића, књига 2, Београд, 1935.
• Слободан Јовановић, Влада Милана Обреновића, књига 3, Београд, 1934.
• Живан Живановић, Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века, Књига четврта 1897-1903, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд, 1925.
• Знаменити Срби 19. века, број 3, уредник А. Гавриловић, Загреб, 1904.

Kosta Tausanovic