Садржај
Ранко Тајсић
| Ранко Тајсић |
|---|
 |
| Рођење: 10. октобар 1843. Пухово, Кнежевина Србија Смрт: 2. јун 1903. Пухово, Краљевина Србија Познат као: политичар |
Ранко Тајсић (Пухово, 10. октобар 1843 — Пухово, 2. јун 1903), српски политичар. Један је од оснивача Народне радикалне странке и сељачки трибун, који се истицао необузданим говорима против власти.
Недисциплиновани сељачки трибун
Ранко Тајсић је рођен у Пухову у Драгачеву у Чачанском округу.1) Завршио је основну школу у Гучи.2) За народног посланика први пут је биран 1874. и отада је био непрекидно биран.3) Заједно са Милошем Глишићем истицао се у скупштини својом смелошћу задиркујући владу и њене присташе.4) Био је један од вођа Народне радикалне странке. Био је типичан сеоски трибун, који се истицао демагошком вештином. Цели живот се прогањао са властима, а није подносио никакву дисциплину, па ни ону властите странке. У његовом крају око њега би се окупљали незадовољници, али исто тако и разни смутљивци и хајдучки јатаци.5) Кућа му је била пуна оружја.6) Посебно се у скупштини истакао 1881. критиком Бонтуовог уговора о зајму за железницу сумњичећи владу за подмићивање.7) Краљ Милан га је много мрзио, а за разлику од већине радикалних вођа није га могао придобити државном службом ни уступцима.8)
Залагање за мање опорезивање сељака
Био је члан Уставотворног одбора за израду пројекта Устава из 1888.9) За разлику од осталих радикала на седници Уставотворног одбора заједно са Димитријем Катићем гласао је против нацрта новог Устава из 1888.10) Приликом пореске реформе 1891. године Ранко Тајсић се као представник сељака залагао да се јаче опорезују трговци, а посебно да се смање плате чиновницима, за које је сматрао да су криви због тешког финансијског стања у коме се земља налазила.11) Он и Катић залагали су се за што мање опорезивање сељака и за смањење чиновничких плата без обзира да ли су радикали били на власти или опозицији.12) Успели су својим залагањима да смање порез на земљиште и да се повећа порез на чиновнике.13) Радикална странка се све више од њега одвајала, па је морао да иступи из њеног клуба.14)
Либерална влада Јована Авакумовића и министар унутрашњих послова Стојан Рибарац почели су у фебруару и марту 1893. да на незаконит начин преотимају радикалне општине са циљем да се лакше изводе изборне манипулације на општим изборима. Највећи отпор тим мерама пружили су сељаци у Горачићима, који су били под контролом Ранка Тајсића.15) Тајсић је наредио да се општина мора држати до избора насупрот свим наредбама полиције.16) Војска је интервенисала и пет дана пре избора убила је у Горачићима 12 сељака.17) За време радикалне владе Лазара Докића 1893. године Тајсић је изабран за председника радикалног клуба и са те позиције отворено се супростављао радикалној влади.18)
Бег у Црну Гору
Притворен је 1894. године у Чебинчевој афери.19) Током 1896. године Тајсић је поново био затворен, а оптужен је да је као поузданик црногорског кнеза Николе наредио да се убије Бацковић, који је увредио црногорског кнеза да је заједно са радикалима продужена рука руског двора.20) Првостепени суд због недостатка доказа ослободио је Тајсића кривице, али пошто је страховао да променом владе може да буде осуђен у обновљеном процесу Тајсић је децембра 1897. побегао у Црну Гору.21) Радикали су престали да се залажу за њега, јер им је дојадио сталним жалбама на врх странке, честим наступима супротно од странке и сталним нападима на династију.22) Након Ивањданског атентата јула 1899. осуђен је на смрт због веза са атентатором Ђуром Кнежевићем.23) Међутим није био доступан властима, пошто се налазио у Црној Гори.24)
У Црној Гори је био централна личност међу српским емигрантима.25) Био је омиљена личност на цетињском двору књаза Николе.26) Често је знао да посредује између српских емиграната и црногорског двора. Посредовао је и између самих чланова породице књаза Николе.27) Кнез Мирко, други син кнеза Николе, покушавао је преко Ранка Тајсића да придобије свог оца да му одобри женидбу са Наталијом Константиновић, праунуком Јеврема Обреновића.28) Успео је у том посредовању, али тај брак више није имао политички значај. Помилован је 1900. после женидбе краља Александра Обреновића.29) У Србију се вратио поремећена ума.30)
Литература
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 4, Београд, 1929, стр. 764
- С. Јовановић, Влада Милана Обреновића, књига 2, Београд, 1934.
- С. Јовановић, Влада Милана Обреновића, књига 3, Београд, 1934.
- С. Јовановић, Влада Александра Обреновића, књига 1, Београд, 1934.
- С. Јовановић, Влада Александра Обреновића, књига 2, Београд, 1935.
- Миливоје Поповић, Ранко Тајсић и кнез Мирко, Политика, број 10996, уредник Миломир Миленовић, Јован Тановић, 6. 1. 1939.
Ranko Tajsic