Добро дошли на Српску енциклопедију

Стојан Рибарац

Стојан Рибарац

Стојан Рибарац (Свилајнац, 6. фебруар 1855Београд, 3. август 1922) је био српски политичар, министар унутрашњих послова, министар правде и министар трговине. Био је цењен као реорганизатор и велики говорник Либералне странке. Као министар унутрашњих послова 1892—1893. вршио је велике изборне манипулације прогањајући политичке противнике, уклањањајући њихове гласаче са бирачкога списка и отимајући општине, које је држала опозиција.

Велики говорник

Стојан Рибарац је рођен 6. фебруара 1855. у Свилајнцу.1) Правни факултет завршио је 1874. у Београду, а онда је служио као полицијски писар у унутрашњости.2) Напредњаци су га 1880. отпустили из државне службе, па је 1881. постао адвокат у Пожаревцу.3) Био је члан Либералне странке. Од 1887. био је веома често биран за посланика пожаревачкога округа. Био је цењен као реорганизатор и велики говорник Либералне странке.

Под вођством Јована Авакумовића и Стојана Рибарца Либерална странка је преузела методе Народне радикалне странке, па су почели да агитују по народу.4) Странку су почели да воде паланачки трговци и адвокати, а сваки од њих би добио округ у коме је агитовао. Што се тиче страначкога програма почели су да се служе демагошким обећањима, а тражили су смањење плата министара и саветника.5) У Скупштини су критиковали готово све владине предлоге.

Министар унутрашњих послова

Именован је 22. августа 1892 за министра унутрашњих послова у либералној влади Јована Авакумовића.6) Била је то влада младих либерала састављена након оставке владе Николе Пашића. Главни задатак либералне владе био је да се изабере нова Скупштина, која би решила намесничко питање по жељи Јована Ристића.7) Рибарац је као министар унутрашњих послова био главни извршилац изборних манипулација и прогањања радикала као политичких противника. Био је немилосрдан према радикалним учитељима, које је сматрао носиоцима радикалне пропаганде и агитације, па је саставио списак, на основу кога је министар просвете Јован Бошковић извео 774 учитељска премештаја и на тај начин пореметио је навелико рад основних школа.8) Често је газио законске прописе, али не отворено, него би увек почео да износи натегнута тумачења закона, што је још као адвокат научио да ради.9)

Отимање радикалских општина и изборне манипулације

Да би могао да изводи изборне манипулације започео је да на незаконит начин отима радикалне општине.10) Међутим Државни савет, у коме су доминирали радикали, обарао је решења полицијских власти о збацивању радикалних општинских власти.11) Рибарац тада није спроводио одлуке Државнога савета, једноставно оглушавао се.12) Када је преотео велик број радикалних општина Рибарац је кренуо на други део плана, а то је да смањи број радикалних бирача.13) Рибарац је приметио да од 486.000 пореских обвезника њих 400.000 има бирачко право, а 150.000 њих дугује порез. Пошто велику већину од тих 150.000 чине сиромашни радикали дошао је на идеју како да их уклони са бирачкога списка.14)

Бирачке карте је издавала полицијска власт, па је наредио среским начелницима да се изда онолико карата колико има бирача који су платили порез и да успоређују пореске књиге са бирачким списком.15) За време преотимања општина радикали су негде давали јачи отпор, па су против њих морали да позивају не само полицију, него и војску. Војска би хватала и везивала сељаке, а на два три места дошло је и до крвопролића.16) У Горачићима је 3. марта 1893. убијено 12 сељака, а седморо њих је рањено.17) Рибарац се правдао да он није за то крив, него да су криви окружни и срески начелник.18) Тај догађај пет дана пред изборе раздражио је радикале и помогао им на изборима.

Оптужба и амнестија

Иако су насиљем преотели општине и смањили укупан број гласача, а број својих гласача повећали четири пута ипак су на изборима радикали имали већи број гласова. Правним насиљем и гласањима без кворума поништили су изборе радикала у једном округу.19) Друге странке су се тада повукле из скупштине. Александар Обреновић је 13. априла 1893. извршио државни удар и узео је краљевску власт, иако му је до пунолетства недостајало више од годину дана.20) Краљ је тада срушио Авакумовићеву владу. Народна скупштина, у којој су радикали имали већину, оптужила је јула 1893. Авакумовићеву владу државном суду због бројних кршења закона и устава.21) Ту су посебно више пута оптуживали Рибарца. Међутим почетком 1894. краљ је амнестирао Авакумовићеву владу.

У либералној странци био је на челу већине, која се залагала за бојкот избора 1895. сазваних након државног удара и укидања Радикалског устава. Председник странке Јован Авакумовић је остао у мањини залагањем за излазак на изборе, па је онда дао оставку. Након његове оставке Рибарац је 22. априла 1895. изабран за председника Народне либералне странке.22) Одмах неколико дана након тога главни одбор странке донело је одлуку да сви либерали напусте скупштину, али када су то одбили дошло је до расцепа у либералној странци. На челу странке био је до септембра 1895, када је Јован Ристић изабран за вођу.

Каснија политичка активност

После Мајскога преврата 11. јуна 1903. постао је вођа либералне странке, која се 1904. називала Националном странком.23) Био је министар правде у влади Стојана Новаковића (24.фебруар 1909—24. октобар 1909). Спровео је амнестију за велики број политичких криваца. Током 1913, тражио је и у штампи и у Скупштини да се Бугарима нипошто не уступа заузети део Македоније.24) Био је министар трговине и индустрије у владама Стојана Протића 1918. и 1920.25) Има велике заслуге за давање амнестије 1918. осуђенима у Солунском процесу.26)

Литература

1)
НА Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 3, 902
2) , 3) , 23) , 24) , 25) , 26)
Народна енциклопедија
4)
Јов.Влада Алекс. Обр.1 стр. 201
5)
Јов.Влада Алекс. Обр.1 стр. 202
6) , 7)
Јов.Влада Алекс. Обр.1 стр. 304
8)
Јов.Влада Александра Обр.1 стр. 309
9)
Јов.Влада Александра Обр.1 стр. 320
10)
Јов.Влада Александра Обр.1 стр. 309-311
11)
Јов.Влада Александра Обр.1 стр. 311
12)
Јов.Влада Александра Обр.1 стр. 312
13) , 14)
Јов.Влада Александра Обр.1 стр. 313
15)
Јов.Влада Александра Обр.1 стр. 314
16)
Јов.Влада Александра Обр.1 стр. 323
17) , 18)
Јов.Влада Александра Обр.1 стр. 324
19)
Јов.Влада Алекс. Обр.1 стр. 329
20)
Јов.Влада Александра Обр.1 стр. 339
21)
Јов.Влада Алекс. Обр.1 стр. 378,379
22)
Живан Живановић 3, 1924, стр. 293
Штампање