Корисничке алатке

Алатке сајта


јаша_томић

Јаша Томић

Јаша
Томић
јаша_томић.jpg
Рођење:
23. октобар 1856.
Вршац,
Хабзбуршка монархија

Смрт:
22. октобар 1922.
Нови Сад,
Краљевина СХС

Познат као:
политичар и новинар

Јаша Томић (Вршац, 23. октобар 1856 — Нови Сад, 22. октобар 1922), српски политичар и новинар. Био је оснивач и идеолог Српске народне радикалне странке у Војводини, творац њеног програма и њен неоспорни вођа. На Великој народној скупштини 25. новембра 1918. године у Новом Саду прочитао је одлуку којом се Банат, Бачка и Барања прикључују Краљевини Србији.

Социјалиста

Јаша Томић је рођен 23. октобра 1856. године у Вршцу. Његов отац Никола био је трговац и земљопоседник, а мајка Софија је такође била из трговачке породице. Основну школу завршио је у Вршцу. Шест разреда гимназије завршио је у Темишвару, а седми и осми разред и матуру завршио је 1874. у реформаторској гимназији у Кечкемету.1) У Вршцу је са Лазом Нанчићем основао тајно ђачко удружење, а Светозара Милетића су изабрали за почасног председника.2) Друштво је било нарочито активно за време школског распуста.3) Лазар Нанчић је својим левичарским идејама имао велики утицај на Томића све до своје смрти 1887. године. Још као ђак Томић је учествовао 1871. на скупштини Уједињене омладине српске, која је одржана у Вршцу 1871.4) Тада је Светозар Милетић на њега оставио необично снажан утисак.5) Током гимназијског школовања много је читао социјалистичку литературу, а посебно је поштовао учење Светозара Марковића.6)

Херцеговачки устанак

За време Босанско-херцеговачког устанка почео је са Нанчићем да критикује став немачких социјалдемократа и покушао је да дописом немачком социјалдемократском листу исправи њихов негативни став према устанку.7) Када их је Карл Либкнехт критиковао да нису социјалисти, него да су националисти њих двојица су тврдили да је за њих од исте важности тај устанак, као и правда и истина.8) Августа 1875. са још двојицом другова Јаша Томић се прикључио устанку као добровољац и учествовао је у устанку до новембра 1875.9) Неуспешно је покушао да се прикључи српској војсци у Првом српско-турском рату 1876.10) Наставио је полемику са немачким социјалдемократама тврдњом да интернационализам не значи да свако треба да се одрекне своје нације, него да треба да поштује друге народе.11) Студирао је медицину и флозофију у Бечу. У Прагу је студирао филозофију, историју и географију.

Разлаз са Милетићем

Разишао се са Светозаром Милетићем 5. априла 1881. на скупу Народне слободоумне странке у Новом Саду.12) Тражио је да се Милетићев Бечкеречки програм борбе за националну равноправност допуни економским програмом, кога је он називао „питањем хлеба”.13)14) Светозар Милетић и Михаило Полит-Десанчић сматрали су да се питањем хлеба увози социјализам, па су га удаљили са скупа.15)16) У брошури Политичко стање Срба у Угарској (1881) истакао је своје политичке ставове и био је и у националном погледу радикалнији од Бечкеречког програма.17) Поред тога залагао се да средства за рад не треба да буду у приватној својини.18)

Против опортунистичког Кикиндског програма

У то време Томић се на кратко разишао и са Лазаром Нанчићем, тако да је Томић постао сарадник радикалне „Самоуправе”, а Нанчић је постао сарадник „Радника” од Мите Ценића.19) Њих двојица су се поново помирили 1883, када су у Вршцу покренули лист „Српство”.20) Од 1882. до Тимочке буне боравио је Београду, где је стигао на позив Николе Пашића да уређује „Самоуправу”.21) Током Тимочке буне емигрирао је са Николом Пашићем из Београда, а преко „Самоуправе” позивао је за време буне народ да не остави оружје.22) Након Тимочке буне боравио је у Новом Саду, где је сарађивао у „Српском колу”.23) Током 1884. једно крило Милетићеве стране, „нотабилитети”, сазвало је скупштину, на којој је усвојен Кикиндски програм, који је за разлику од Бечкеречког програма био лојалан према мађарској влади.24) Вршачки социјалисти, тј. Томић и Нанчић повели су преко „Српског кола” и „Српства” кампању против опортунистичког става нотабилитета залажући се за опстанак Бечкеречког програма.25) Тада је усвојен Кикиндски програм, а његови противници основали су нову странку, окупљајући се око радикалне „Заставе”.26)

Српска народна радикална странка

Оженио се са Милицом, ћерком Светозара Милетића, у чијем власништву је била „Застава”, коју су једно време уређивали представници Нотабилитета.27) Од 2. јануара 1885. постао је уредник „Заставе”, која је постала лист „Нове омладине”, односно будућих радикала.28) Милетићева странка делила се на три крила, на десно (Нотабилитете), које је сарађивало са мађарским властима, на лево крило и либерални центар. Лево крило или Нову омладину предводили су он и Лазар Нанчић, а либерални центар предводили су Михаило Полит-Десанчић и Миша Димитријевић.29) Десно опортунистичко крило Милетићеве странке није опстало, а између друге две групе дошло је до велике свађе.30) Српска народна слободоумна странка се формално расцепила на Србобранској конференцији 1887. на либералну групу, која је задржала оригинално име странке и на Нову омладину, која је узела име „Целокупна српска народна слободоумна странка”.31) Нова омладина је 1891. прерасла у „Српску народну радикалну странку”. Јаша Томић је био оснивач и идеолог Српске народне радикалне странке, творац њеног програма и њен неоспорни вођа, али никада и њен председник.32)

Убиство и затвор

Миша Димитријевић је почео да прети да ће да објави писмо Томићеве жене Милице Милетић ранијем веренику и да на тај начин разјасни како је Томић добио лист „Застава” у мираз. Миша Димитријевић је у листу „Браник” вређао Томића и његову породицу, па га је Јаша Томић убио на Туциндан 4. јануара 1890. Најпре је био осуђен на доживотни затвор, а онда му је казна смањена. У затвору је био од 1890. до 1896.33) Након изласка из затвора више није могао да буде посланик на народно-црквеним саборима. Много својих чланака посветио је тражењу општег права гласа у Угарској.34) Мађари у Угарској нису чинили већину становништва, али скројили су изборни систем да немађарски народи имају мален број посланика. Антиклерикализам је био битно обележје Томићеве политичке делатности, јер се већина свештенства покоравала владикама и подржавала је по њему владу.35) Раније је осуђивао патријарха Германа Анђелића.36) Касније по изласку из затвора наставио је борбу и против патријарха Георгија Бранковића (1890—1907) и Лукијана Богдановића (1907—1913).37)

Политички спорови са Мађарима и Хрватима

Осуђивао је политику мађаризације, коју су спроводили владајући мађарски кругови. Мађарска влада је чак задирала и ограничавала народно-црквену аутономију. Томићева Радикална странка је у свом програму из 1903. тражила да се немађарским народима осигура њихов језик, развој и учешће у управи и да се области заокруже по народима, па да у таквим областима у судству и администрацији званични језик буде од већинског народа у области уз заштиту права осталих.38) Иако се супростављао мађаризацији и критиковао мађарску владу залагао се за већу самосталност Угарске у односу на Аустрију.39) Након Томићеве смрти више мађарских листова одало му је признање због приближавања српског и мађарског народа.40) Сматрао је да је решење у конфедерацији подунавских земаља према накнадним плановима Лајоша Кошута.41) Слично попут Мађара и Хрвати су заступали идеје о једном политичком народу у Хрватској и Славонији, што је стварало несугласице са Србима. Ипак Томић се у почетку своје политичке активности залагао за сарадњу Срба и Хрвата, залажући се за њихову аутономију у односу на Мађаре.42) Критиковао је Српску самосталну странку, која је сарађивала са владином странком у Хрватској и Славонији за време бана Куена Хедерварија. Након протусрпских демонстрација и разбијања српских трговина у Загребу 1902. променио је став о Хрватима.43) Схватио је да Срби ни ту нису равноправни. Ипак подржао је 1905. стварање коалиције српских и хрватских странака, па је Српска народна радикална странка приступила Хрватско-српској коалицији.44) И поред прокламоване слоге хрватске странке су у Ријечкој резолуцији тражиле права само за Хрвате, не помињући нимало Србе.

Противник тезе о троименом народу

Српске странке су у Задарској резолуцији тражиле признање пуне равноправности хрватског и српског народа, што су хрватски политички кругови настојали да ублаже протупитањем да ли су Срби и Хрвати један или два народа.45) Јаша Томић се отада држао становишта да се ради о два народа и тако је и одговорио.46) Томићева Радикална странка иступила је из Хрватско-српске коалиције 1907, јер се није слагала са споразумевањем коалиције и Беча.47) Поред тога коалицију је оптуживао јер није приступила остварењу равноправности Срба и Хрвата и због занемаривања српских интереса. Јаша Томић је био огорчен због аустроугарске окупације Босне и Херцеговине. Иако је био уверен да ће на крају Босна и Херцеговина да буде српска обесхрабривала га је колонизација, ширења пангерманизма и гушења ћирилице.48) Уочио је експанзионистички спољнополитички програм Аустроугарске према Балкану и Србији. Током 1909. велики број Срба оптужен је у намештеном Фридјунговом процесу.49) Јаша Томић је био осумњичен, али због недостатка доказа није био оптужен.50) Сматрао је да бечки кругови да би створили протутежу Угарској намерно гурају Хрвате да сањају о Великој Хрватској, у коју би угурали Босну и Херцеговину и да због тога од Срба настоје да стварају Хрвате.51) Сматрао је да и идеја да су Срби и Хрвати један народ са два имена потиче од аустроугарске политике са циљем да на крају остану само Хрвати.52)

Задруге

Сматрао је да у Угарској не може да се развије индустрија због царинске заједнице са Аустријом, која је индустријски јача.53) Жалио се због раздружења граничарских породичних задруга, које су биле брана сиромашењу. Од 1884. почео је да се залаже за оснивање задруга, налазећи као пример назаренске пољопривредне задруге.54) Да би пропагирао задруге покренуо је 1897. лист „Земљораднички пријатељ”.55) За четири месеца 1897. основано је десет задруга, а 1898. основао је у Загребу „Савез српских земљорадничких задруга у Аустроугарској”.56) Постигао је за пет година значајне резултате, али све је имало недостатак да су имућнији имали већу корист.57) Покушао је да оснује и занатлијска удружења.58) На народно-црквеном сабору 1907. залагањем радикалне већине донешена је Манастирска уредба, којом се манастирска земља давала у закуп на јавним лицитацијама по малим парцелама.59) И ту су имућнији више закупљивали, а уредба је повучена 1910.

Ратови

Када су почели балкански ратови отишао је на бојиште и слао је новинске извештаје „Застави”.60) У својим чланцима дивио се јунаштву српског војника и био је одушевљен ослобађањем српских земаља.61) Једно време након рањавања провео је у болници. Након Сарајевског атентата и почетка Првог светског рата ухапшен је 8. августа 1914.62) Најпре је био затворен у петроварадинском затвору, а онда је два месеца био интерниран у Јегру, па онда у Сегедину. На крају је био интерниран у Мазетуру. Из интернације се вратио почетком 1918.63) Вељко Петровић је као члан Југословенског одбора поручио истакнутијим војвођанским политичарима да нешто предузму, некакву политичку акцију, која би испровоцирала мађарске власти да затворе неколицину угледних људи.64) По Петровићу на тај начин би се пред савезницима манифестовала воља становника Војводине, а сматрао је да то треба да се предузме у Банату. Јаша Томић је одбио тај предлог страхујући од велике мађарске одмазде.65)

Српски народни одбор

Почетком октобра 1918. основано је у Загребу Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба. Радикална странка је приступила том већу. Народно вијеће се 29. октобра прогласило за владу свих југословенских народа у Аустроугарској, укључујући и Банат, Бачку и Барању, иако нису били легитимисани да представљају и њих.66) Крајем октобра 1918. у Суботици је Јаша Томић учествовао на састанку, на коме је одлучено да се оснује политичко тело спремно да преузме власт од Мађара.67) Српски народни одбор основан је почетком новембра у Новом саду, а Јаша Томић је био председник одбора.68) Српски народни одбор је акцијом обухватио све словенско становништво у Војводини, а у саставу Српског народног одбора поред Срба учествовали су Буњевци, Словаци и Русини.69) Српски народни одбор се позивао на начело народног самоодређења и започео је са припремама за Велику народну скупштину.

Присаједињење Војводине Србији

У време припрема за Велику народну скупштину дошло је до одређених неслагања око начина уласка Баната, Бачке и Барање у заједничку државу. Део демократа око Васе Стајића и Тихомира Остојића залагао се да се у заједничку државу уђе преко Народног вијећа из Загреба.70) Део Радикалне странке прихватао је декларативно једно време политику Народног вијећа. Радикали окупљени око Јаше Томића сматрали су да се Војводина најпре треба прикључити Србији и онда са Србијом ући у заједничку државу.71) Јаша Томић је на Великој народној скупштини 25. новембра 1918. године у Новом Саду прочитао предлог одлуке да се Банат, Бачка и Барања прикључују Краљевини Србији, што је онда изгласано.72) Велика народна скупштина била је изабрана на демократски начин општим правом гласа. Велика народна скупштина бројала је укупно 757 делегата, од којих је било 578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, 6 Немаца, 3 Шокца, 2 Хрвата и 1 Мађар. Дан пре те скупштине у Руми је проглашено присаједињење Срема Краљевини Србији.

У Краљевини СХС

Јаша Томић је био посланик у Уставотворној скупштини, у којој је гласао за Видовдански устав.73) Био је посланик и у следеће две скупштине током 1921. У бројним чланцима у „Застави” изражавао је забринутост након уједињења.74) Умро је 22. октобра 1922. године у Новом Саду.

Литература


Jasa Tomic

1)
Лазар Ракић, 1964, стр. 78
2)
Љубомирка Кркљуш, 2007, стр. 25
3)
Лазар Ракић, 1964, стр. 95
4) , 5)
Лазар Ракић, 1964, стр. 77
6)
Љубомирка Кркљуш, 2007, стр. 26
7) , 8)
Љубомирка Кркљуш, 2007, стр. 27
9) , 10) , 11)
Љубомирка Кркљуш, 2007, стр. 28
12) , 13) , 15) , 18)
Љубомирка Кркљуш, 2007, стр. 32
14) , 16) , 19)
Лазар Ракић, 1964, стр. 82
17)
Љубомирка Кркљуш, 2007, стр. 31
20)
Лазар Ракић, 1964, стр. 83
21) , 22) , 23)
Лазар Ракић, 1964, стр. 84
24) , 25)
Лазар Ракић, 1964, стр. 85
26)
Лазар Ракић, 1964, стр. 86
27)
А. Влашкалин, 1996, стр. 277
28) , 29) , 30) , 32)
Љубомирка Кркљуш, 2007, стр. 37
31)
А. Влашкалин, 1996, стр. 277-278
33)
Љубомирка Кркљуш, 2007, стр. 44
34)
Љубомирка Кркљуш, 2007, стр. 45
35)
Љубомирка Кркљуш, 2007, стр. 51
36) , 37)
Љубомирка Кркљуш, 2007, стр. 53
38)
Љубомирка Кркљуш, 2007, стр. 69
39)
Љубомирка Кркљуш, 2007, стр. 71
40) , 41)
Љубомирка Кркљуш, 2007, стр. 72
42)
Љубомирка Кркљуш, 2007, стр. 78
43)
Љубомирка Кркљуш, 2007, стр. 81
44) , 45) , 46)
Љубомирка Кркљуш, 2007, стр. 83
47)
Љубомирка Кркљуш, 2007, стр. 84
48)
Љубомирка Кркљуш, 2007, стр. 87
49) , 50) , 51)
Љубомирка Кркљуш, 2007, стр. 89
52)
Љубомирка Кркљуш, 2007, стр. 94
53)
Љубомирка Кркљуш, 2007, стр. 104
54)
Љубомирка Кркљуш, 2007, стр. 106
55) , 56)
Љубомирка Кркљуш, 2007, стр. 107
57) , 58)
Љубомирка Кркљуш, 2007, стр. 108
59)
Љубомирка Кркљуш, 2007, стр. 109
60) , 61)
Љубомирка Кркљуш, 2007, стр. 132
62) , 63) , 64)
Љубомирка Кркљуш, 2007, стр. 139
65) , 66) , 67)
Љубомирка Кркљуш, 2007, стр. 140
68) , 69)
Љубомирка Кркљуш, 2007, стр. 141
70) , 71)
Љубомирка Кркљуш, 2007, стр. 142
72)
Љубомирка Кркљуш, 2007, стр. 146
73)
Љубомирка Кркљуш, 2007, стр. 150
74)
Љубомирка Кркљуш, 2007, стр. 151
јаша_томић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/06 22:59