Добро дошли на Српску енциклопедију

Лаза Нанчић

Лаза Нанчић (Вршац, 3/15. јануар 1854 — Вршац, 17/29. март 1887),1) социјалиста, књижевник и оснивач вршачке читаонице.

Биографија

Рођен је у угледној трговачкој породици. Отац му је рано умро, па се о њему бринула мајка.2) Основну школу и прва два разреда ниже гимназије је завршио у Вршцу,3) а друга два разред Темишвару, док је вишу гимназију похађао је у Сегедину и Вашархељу, у ком је матурирао 1874.4)

У периоду 1874—1879. студирао је медицину у Бечу (1874—1879). У Бечу је био међу најактивнијим српским омладинцима.5) Посебно се истицао својим књижевним прилозима у академском друштву „Србадија“. Затим је студирао две године, до 1882, у Грацу.6) Већ у то време, полиција га је означила као социјалисту, који одржава везе са руским социјалистама,7) такође да као студент живи олако, често о трошку својих колега, одан пићу, а 1879. био је хапшен због нарушавања ноћног мира и кажњен новчаном казном.8) Вратио се у Вршац не завршивши студије.9) Ухапшен је и 1877. осуђен на четири и по месеца затвора, када је покушао да илегално пређе границу и придружи се добровољачким јединицама у Првом српско-турском рату.10)

У Вршцу, у часопису „Српство“ (1883—1884), био је аутор већине чланака11) и уредник. Лист је имао претплатнике у Банату, Бачкој и у Срему. Чланке је писао и у социјалистичким радничким гласилима, на мађарском и немачком језику. Јавно је иступао у радничке организацијама и на радничким скуповима свих националности: мађарске, немачке, румунске, српске словачке, русинске и осталих.12)

Године 1884. у Вршцу је основао Српску занатлиjску читаоницу коjа се касниjе споjила са Певачким друштвом.13)

Наредне две године (1885—86) је помагао Јаши Томићу у уређивању листа „Застава“ из Новог Сада. Због политичког чланка у листу „Омладина“, угарске власти су га ухапсиле и осудиле на годину дана затвора.14) Затворску казну је издржавао у политичком затвору у Вацу од 20. јуна 1885. do 20. јуна 1886.15) Тамо се дружио са штампарским радником и анархистом Шефером.16)

Приликом изласка из затвора, на путу за Вршац, овацијама је био дочекан у Темишвару, свечано су га поздрављати на успутним железничким станицама, а у башти Српске читаонице у Новом Саду су му ратари, занатлије и трговци приредити свечану вечеру, током које су држани поздравни говори и телеграми из разних крајева тадашње Аустроугарске.17)

Након повратка из затвора се преселио у Нови Сад, где је преузео лист „Заставу“, пошто се његов главни уредник Јаша Томић нашао у истом затвору.18)

Своје књижевне радове потписивао је псеудонимом „Владимир“. Први је преводилац Хенрика Сјенкјевича код Срба.19) Сарађивао је са часописом „Јавор“, календар „Банаћанин“.20)

Добио је туберкулозу од које се није лечио. Последње дана живота провео је у Вршцу. Сахрањен је на вршачком гробљу.21)

Литература

1)
Стражилово, 26. 3. 1887, стр. 208
2) , 3) , 4) , 5)
Милан Узелац, 1997, стр. 12
6) , 9) , 11) , 14) , 16) , 18) , 21)
Милан Узелац, 1997, стр. 13
7)
Милан Узелац, 1997, стр. 22
8)
Милан Узелац, 1997, стр. 25
10)
А. Раденић, 1981, стр. 230
12)
Андрија Раденић, Калман Чехак, Шандор Месарош, 1984, стр. 10
13)
Градска библиотека Вршац, Историјат
15) , 17)
Милан Узелац, 1997, стр. 24
19) , 20)
Петар Буњак, 2001.
Штампање