Лаза Нанчић
Рођење: 15. јануар 1854. Вршац, Аустријско царство Смрт: 29. март 1887. Вршац, Аустроугарска Познат као: књижевник и социјалиста

Лаза Нанчић (Вршац, 3/15. јануар 1854 — Вршац, 17/29. март 1887),¹⁾ српски социјалиста, књижевник и оснивач вршачке читаонице.

Рођен је у угледној трговачкој породици. Отац му је рано умро, па се о њему бринула мајка.²⁾ Основну школу и прва два разреда ниже гимназије је завршио у Вршцу,³⁾ а друга два разред Темишвару, док је вишу гимназију похађао је у Сегедину и Вашархељу, у ком је матурирао 1874.⁴⁾

У периоду 1874—1879. студирао је медицину у Бечу (1874—1879). У Бечу је био међу најактивнијим српским омладинцима.⁵⁾ Посебно се истицао својим књижевним прилозима у академском друштву „Србадија”. Затим је студирао две године, до 1882, у Грацу.⁶⁾ Већ у то време, полиција га је означила као социјалисту, који одржава везе са руским социјалистама,⁷⁾ такође да као студент живи олако, често о трошку својих колега, одан пићу, а 1879. био је хапшен због нарушавања ноћног мира и кажњен новчаном казном.⁸⁾ Вратио се у Вршац не завршивши студије.⁹⁾ Ухапшен је и 1877. осуђен на четири и по месеца затвора, када је покушао да илегално пређе границу и придружи се добровољачким јединицама у Првом српско-турском рату.¹⁰⁾

У Вршцу, у часопису „Српство” (1883—1884), био је аутор већине чланака¹¹⁾ и уредник. Лист је имао претплатнике у Банату, Бачкој и у Срему. Чланке је писао и у социјалистичким радничким гласилима, на мађарском и немачком језику. Јавно је иступао у радничке организацијама и на радничким скуповима свих националности: мађарске, немачке, румунске, српске словачке, русинске и осталих.¹²⁾

Године 1884. у Вршцу је основао Српску занатлиjску читаоницу коjа се касниjе споjила са Певачким друштвом.¹³⁾

Наредне две године (1885—86) је помагао Јаши Томићу у уређивању листа „Застава” из Новог Сада. Због политичког чланка у листу „Омладина”, угарске власти су га ухапсиле и осудиле на годину дана затвора.¹⁴⁾ Затворску казну је издржавао у политичком затвору у Вацу од 20. јуна 1885. do 20. јуна 1886.¹⁵⁾ Тамо се дружио са штампарским радником и анархистом Шефером.¹⁶⁾

Приликом изласка из затвора, на путу за Вршац, овацијама је био дочекан у Темишвару, свечано су га поздрављати на успутним железничким станицама, а у башти Српске читаонице у Новом Саду су му ратари, занатлије и трговци приредити свечану вечеру, током које су држани поздравни говори и телеграми из разних крајева тадашње Аустроугарске.¹⁷⁾

Након повратка из затвора се преселио у Нови Сад, где је преузео лист „Заставу”, пошто се његов главни уредник Јаша Томић нашао у истом затвору.¹⁸⁾

Своје књижевне радове потписивао је псеудонимом „Владимир”. Први је преводилац Хенрика Сјенкјевича код Срба.¹⁹⁾ Сарађивао је са часописом „Јавор”, календар „Банаћанин”.²⁰⁾

Добио је туберкулозу од које се није лечио. Последње дана живота провео је у Вршцу. Сахрањен је на вршачком гробљу.²¹⁾

• Петар Буњак, Преглед пољско-српских књижевних веза (до II светског рата), уредник Зоран Стефановић, Пројекат Растко - Пољска, Београд, 2001.
• Милан Узелац, Дело у Времену (поетика Лазара Нанчића), Вршачке вести, Вршац, 1997.
• Историјат, Градска библиотека Вршац
• Андрија Раденић, Калман Чехак, Шандор Месарош, Социјалистичку раднички покрет на територији Војводине, уредник Калман Чахак, Филозофски факултет у Новом Саду - Институт за историју, 1984.
• Читуља, Стражилово, број 13, уредник Јован Грчић, Српска штампарија др Светозара Милетића, Нови Сад, 26. 3. 1887.
• Андрија Раденић, Срби у Хабзбуршкој монархији 1868-1878, Историја српског народа, књига 5, том 2, Српска књижевна задруга, Београд, 1986, стр. 153-275

Laza Nancic