Тихомир Остојић
| Тихомир Остојић |
|---|
 |
| Рођење: 17. јул 1865. Тиса Сент Миклош (Остојићево), Аустријско царство Смрт: 18. октобар 1921. Беч, Аустрија Познат као: историчар, композитор и професор |
Тихомир Остојић (Тиса Сент Миклош (Остојићево), 5/17. јул 1865 — Беч, 18. октобар 1921), српски историчар књижевности и композитор, доктор филозофије, професор универзитета (Скопље) и секретар Матице српске.
Живот и рад
Гимназију је завршио у Новом Саду, а током 1884—1889. студирао је славенску филологију у Пешти и Бечу. У младости се бавио музиком и направио је неколико композиција за клавир и хор, као што су Православно црквено пјеније, литургија за хор. Године 1907. постао је доктор филозофије. Током 1889—1910. био је наставник на српској гимназији у Новом Саду. Године 1911. постаје секретар Матице српске, и као такав је 1914. ухапшен и интерниран у Аустроугарској. Године 1920. постао је професор југославенске књижевности на факултету у Скопљу и први декан тог новоствореног факултета.
Његов рад је испочетка доста под утицајем романтике, а касније се доста мијења. Постао је уз остале активности и учитељ гимнастике, организатор гимнастичко-соколског рада, кола дјевојака, трговачке омладине, пјевачких друштава. Био је реформатор Матице српске заједно са Ст. Станојевићем, Ј. Радонићем и Л. Марковићем и побољшао је рад те организације. Да оживи рад издао је 6 свезака начелно полемичких чланака под називом Покрет.
Као књижевни историчар се бавио писцима 18. и мање 19. вијека. Ту се истицао изношењем провјерених и новонађених података. Дао је први преглед српске књижевности 18. вијека. Затим пише: Српска књижевност од Велике Сеобе до Доситеја Обрадовића (1905), Доситеј Обрадовић у Хопову (1907), Захарија Орфелин (1923), Српска грађанска лирика 18 века (1926) уз мања дјела и чланке. Писао је и о Бранку Радичевићу, Јовану Стерији Поповићу, Ј. Ј. Змају, Ђ. Рајковићу, митрополиту Павлу Ненадовићу, историји Црне Горе. Његова Историја српске књижевности је изашла посмртно 1923.
Академик
Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од фебруара 1910.
Литература
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка / ред. Станоје Станојевић, Београд, 1924. 3 (В. Ћоровић).
- Српска краљевска академија Год. 23 (1909) 475–482.
- Прилози биографском речнику српских музичара 39–40 (В. Р. Ђорђевић).
- ÖBL 33 (1977) 263.
- Енциклопедија српске историографије, С. Ћирковић и Р. Михалчић, Београд, 1997. 547–548 (Ђ. Бубало).