Добро дошли на Српску енциклопедију

Габријел Мије

Габријел Мије (фра. Gabriel Millet) (Сен Луј, Сенегал 17. април 1867 — Париз, 8. мај 1953), француски византолог, естетичар и историчар уметности. Један је од утемељивача византологије као науке. Истакао се као аутор бројних књига о византијској уметности.

Биографија

Габријел Мије је рођен 17. априла 1867. у Сен Лују у Сенегалу.1)2) Његов отац се у то време налазио у Сенегалу, где је служио као пуковник.3) Остао је сироче у узрасту од годину и по, па је бригу о њему преузела бака у Ници.4) Студије је започео у Ници и наставио у Паризу, где је слушао предавања филолога Јаниса Психариса и лингвисте Антоана Мејеа.5) Дипломирао је историју 1891. и онда је пет година боравио у Атини предавајући у француској школи.6) У Грчкој је био одушевљен византијском уметношћу, па је најпре проучавао византијски манастир Дафне.7) Свету Гору је први пут посетио 1894. и ту је нашао многе неистражене и недокументоване рукописе и слике.8) Путовао је и по Пелопонезу, Атици, Епиру, Беотији и Македонији.9) На Свету Гору вратио се 1898. и тада је фотографски документовао значајне архитектонске споменике и рукописе.10) Предводио је научне мисије у Далмацију и Истру (1897. и 1901) и помогао је да се откопа Еуфразијева базилика у Поречу, један од добро очуваних споменика рановизантијске уметности из 6. века.11)

Од 1899. предавао је на École Pratique des Hautes Études.12) Ту је 1903. оформио центар зван Хришћанска и византијска колекција, у који је похранио своје белешке и материјал.13) Током 1904. издао је дело о натписима са свете Горе (Recueil des inscriptions chrétiennes de l'Athos).14) Од 1905. до 1906. истраживао је у Србији, Македонији и Црној Гори.15) Постављен је 1906. за директора Практичне школе високих студија (École Pratique des Hautes Études).16) Наставио је да објављује своје налазе 1910. у књизи о споменицима Мистре, па је након тога 1916. објавио књигу о црквеној архитектури у Грчкој.17) Објавио је и књигу о иконографији јеванђеља у Мистри, Македонији и Светој Гори у 14, 15. и 16. веку. Од 1926. био је професор на Колеж де Франс.18) На Колежу де Франс основао је колекцију Архиви Атоса.

Мије и Срби

За време Првог светског рата објавио је текстове у којима је упознао светску јавност са напорима и патњама Србије.19) Објавио је 1917. синтетички чланак о старој српској уметности у специјалном броју часописа Уметност и уметници (L`art et les artistes), који је био посвећен само српској уметности и изашао је под насловом Славна Србија (La Serbie glo­rieuse).20)

Наставио је да посећује Свету Гору 1918-1920, па је објавио књигу Стара српска уметност (L` ancien art serbe).21) Била је то прва књига из серије књига о уметности Словена. На изложби византијске уметности у Паризу 1931. српска уметност била је представљена копијама фресака и фотографијама, које је Мије одабрао.22) Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од 1920. Дописни је члан Српске академије наука (Одељења друштвених наука) од 1948.

Литература

Спољне везе

Штампање