Добро дошли на Српску енциклопедију

Јован Радонић

Јован Радонић (Мол (Бачка), 28. јануар/9. фебруар 1873 — Београд, 25. новембар 1956), историчар, доктор филозофије, професор универзитета (Београд).

Живот и рад

Основну школу је завршио у Молу а гимназију у Новом Саду. Студирао је у Бечу гдје је 1896. добио и докторат. На студијском путовању у Русији је био 1897-1898, а потом је 1898-1899. био наставник на српској гимназији у Цариграду. Постао је библиотекар Матице српске 1899. и као такав је радио на реформама Матице. Ту је остао до 1905. када је постао ванредни професор опште историје средњег вијека на београдском универзитету. Био је у српској војсци током ратова 1912-1918. Током Версајске мировне конференције био је члан српске делегације (историјско-етнографске секције).

Постао је редовни професор опште историје средњег вијека на универзитету у Београду 1919. Изабран је био и за народног посланика, као члан Радикалне странке. У странци је био и предсједник финансијског одбора и потпредсједник посланичког клуба странке.

Био је пратилац радова Константина Јиречека и Илариона Руварца. Као такав је почео свој историјски рад критиком писаних извора из 14. и 15. вијека. Српски историјски развој је увијек пратио паралелно са општим развојем свијета. Први је српски историчар који је правилно запазио значај географске и историјске средине за развој народа и појединаца. То се добро види у његовом дјелу о грофу Ђорђу Бранковићу (1911) и у историји Срба у Угарској (1919, француски). Српску историјску критику је практично водио кроз двије деценије.

Важнији радови

Важнији су му радови:

  • Прилози за оцену наших домаћих извора, биографија и аутобиографија краља Милутина (1895)
  • Велики војвода Босне Сандаљ Хранић Косача (1897, њемачки)
  • О политичким односима далматинских градова према Византији (1901, руски)
  • Прилошци историји словенског препорођаја крајем прошлог и почетком овога века (1900)
  • Ко су Готи и хроници Комеса Марцелина (1901)
  • О кнезу Павлу Раденовићу (1902)
  • Прилошци историји Срба у Угарској крајем 17 и почетком 18 века (1904)
  • Питање о пореклу Влаха у вези са расправом митрополита Ст. Стратимировића о Власима (1904)
  • Западна Европа и балкански народи према Турцима у првој половини 15 века (1905)
  • О Илариону Руварцу (1907)
  • Прилози за историју Срба у Угарској у 16, 17 и 18 веку (1909)
  • Путовање Евлије Челебије по српским и хрватским земљама (1910-1912)
  • Гроф Ђорђе Бранковић и његово време (1911)
  • Лиутпранд, епископ Кремоне, и његов извештај о Византији и источно-европским приликама (1913)
  • О деспоту Јовану Оливеру и његовој жени Ани Марији (1914)
  • Les Croates et l'Autriche-Hongrie (1918)
  • Le Banat (1919)
  • La Batschka (1919)
  • Histoire des Serbes de Hongrie (1919)

Радонић је превео, мјестимично поправио и допунио са неколико глава дјело Константина Јиречека Историја Срба.

Академик

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије друштвених наука ) од 1909. до фебруара 1914. када је примљена к знању његова оставка на чланство дописника. Прави је члан (Академије друштвених наука) од 16. фебруара 1920.

Секретар је Академије друштвених наука Српске краљевске академије од 7. марта 1931. до 7. марта 1937. Привремени је секретар Српске краљевске академије од 1–11. марта 1937. (в.д.) и од 11. марта 1937. до 2. маја 1945, 2–11. маја 1945. (в.д.).

Редовни је члан Српске академије наука (Одељења друштвених наука) од 22. марта 1948. Секретар је Одељења друштвених наука САН од 10. јуна 1952. до 25. новембра 1956. Приступна беседа: Критовул, византијски историк XV века. Проглашен је 29. децембра 1926. (Српска краљевска академија Год. 35 (1926) 123–126).

Литература

  • Српска краљевска академија Год. 22 (1909) 355–359 и 28 (1921) 353–357 и 50 (1941) 313–217.
  • Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924. 3 (Н. Радојчић). Дио текста до 1927. у чланку.
  • Енциклопедија Новог Сада 23 (2004) 39–41.

Спољне везе

Штампање