Корисничке алатке

Алатке сајта


богдан_медаковић

Богдан Медаковић

Богдан
Медаковић
bogdan_medakovic.jpeg
Рођење:
11. април 1854.
Нови Сад,
Аустријско царство

Смрт:
11. мај 1930.
Беч, Аустрија

Познат као:
председник
Хрватског сабора

Богдан Медаковић (Нови Сад, 11. април 1854 — Беч, 11. мај 1930), српски адвокат и политичар. Био је председник Хрватског сабора од 1906. до 1918. године. Око двадесет година био је вођа Српске самосталне странке.

Школовање

Богдан Медаковић је рођен 11. априла 1854. године у Новом Саду.1) Његов отац Данило Медаковић је у време његовог рођења уређивао „Српски Дневник”, који је био најзначајнији и најчитанији лист у српству тога доба.2) Студиј права уписао је у Бечу, где је докторирао 1875.3) Једно време радио је у суду у Сремској Митровици.4) Политиком се почео бавити, још док је боравио у Војводини, где се прикључио либералима, односно Српској народној слободоумној странци под вођством Михаила Полит-Десанчића.5) Отворио је 1879. самосталну адвокатску канцеларију у Загребу.6) Ипак посветио се више политици.

Председник Самосталне српске странке

Изабран је као страначки неопредељен у Србу 1883. на изборима за Хрватски сабор.7) Отада је стално биран у Сабор. Српски посланици су 1883. основали Српски самостални клуб, чији је председник био Јован Суботић, а Богдан Медаковић је био потпредседник тога клуба.8) Српски самостални клуб је прихватио угарско-хрватску нагодбу и одлучио да се ослања на Народну странку, а за своје циљеве прогласили су признање српског имена, равноправност ћирилице и аутономију школа и цркве.9) Тај клуб касније је прерастао у Српску самосталну странку.10) Изабран је 1885. за председника Српске народне самосталне странке.11)12) Српска народна самостална странка донеле је свој статут 1887, а најзначајнији страначки лист био је „Србобран”.13) Српска самостална странка сарађивала је са радикалима и либералима из Војводине и то тако да је већи део странке био уз радикале, док су руководство, Богдан Медаковић и Јован Живковић били уз либерале.14) Због тога двојства у странци је долазило до трзавица. Заједно са Јованом Живковићем, Владимиром Матијевићем и Игњатом Димићем преузео је страначки лист „Србобран”, који је био у сталним губицима.15) Без њихове финансијске подршке не би могао да се одржи ни „Србобран”, а ни српска шптампарија у Загребу.16) Медаковић је имао кључну улогу у смиривању унутарпартијских сукоба спречавајући да се у „Србобрану” објављују чланци, који би доприносили међусрпским свађама.17)

Задарска резолуција

Био је биран за посланика на Српским црквено-народним саборима. Поред Владимира Матијевића и Јована Живковића основао је 1895. године у Загребу Српску банку. Био је један од највећих дионичара Српске банке и њен потпредседник. Српска банка је омогућавала српским привредницима да лакше добијају кредите. Изабран је 1896. за председника Српске православне црквене општине. Приликом прославе педесетогодишњице рада Јована Јовановића Змаја 1899. у Загребу франковци су организовали демонстрације и напали су српске објекте, па су тада Медаковићу и Матијевићу разбили прозоре.18) Када је Светозар Прибићевић са групом млађих српских политичара 1903. преузео „Нови Србобран” Медаковић им је као председник Средишњег одбора странке пружио подршку, да Владимир Матијевић не преузме контролу над листом.19) Након тога основали су лист „Српско коло”, у коме су се залагали за унапређење положаја Срба, за равноправност Срба и Хрвата, а уз све то пропагирајући слогу Срба и Хрвата.20) Заједно са Светозаром Прибићевићем био је иницијатор Задарске резолуције од 17. октобра 1905.21)22) Том резолуцијом српски политичари су се залагали за заједничко деловање свих српских партија у Аустроугарској, подржавали су захтеве мађарске опозиције за већом аутономијом, али заузврат су тражили да се подрже њихови захтеви.23)24) Подржавали су и хрватске захтеве из Ријечке резолуције, али су захтевали да се поштују сва права српског народа и његова равноправност са хрватским народом.25)26) Дошло је до преговора у којима је Медаковић учествовао и који су крајем 1905. довели до стварања Хрватско-српске коалиције.

Председник Сабора (1906—1918)

Био је потпредседник Хрватско-српске коалиције.27) Када је коалиција победила на изборима изабран је за председник Хрватског сабора и ту функцију вршио је од 1906. до 1918.28)29)30) Од 1909. био је председник Хрватско-српске коалиције.31)32) За време Велеиздајничког процеса 1909. године у Загребу био је један од адвоката оптужених Срба.33)34) Аустријске власти су тада оптужиле 53 члана Српске самосталне странке за велеиздају. Учествовао је као адвокат и у Фридјунговом процесу 1909. у Бечу. На почетку Првог светског рата приведен је из Опатије у Загреб, где су га ставили под кућни притвор.35) Међутим за њега су се заузели пријатељи и Иштван Тиса, па је само краће време био у кућном притвору.

У Краљевини СХС

Након оснивања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца био је једно кратко време уз Светозара Прибићевића и укључио се у Југословенску демократску странку, али због радикалне аграрне реформе заједно са групом од пет посланика напустио је странку.36) У тој групи био је и Гавро Манојловић. Они су се 1920. прикључили Радикалној странци.37) Због болести и разочарења касније се повукао из политике.38) Умро је 11. маја 1930. године у санаторијуму у Бечу.39) Његов унук Дејан Медаковић био је председник САНУ (1998—2003).

Литература


Bogdan Medakovic

3) , 12) , 28) , 31) , 33) , 37) , 38)
ОБЛ
4) , 6) , 10) , 13) , 20) , 21) , 24) , 26) , 27) , 35) , 36)
Афирматор, 29. 11. 2013.
5) , 11) , 30) , 32) , 34) , 39)
Политика, 13. 5. 1930, стр. 4
7)
В. Крестић, 1995, стр. 285
8) , 9)
В. Крестић, 1995, стр. 291
14)
В. Крестић, 1995, стр. 311
15) , 16)
В. Крестић, 1995, стр. 317
17)
В. Крестић, 1995, стр. 320
18)
В. Крестић, 1995, стр. 352
19)
В. Крестић, 1995, стр. 386
22)
В. Крестић, 1995, стр. 433
23) , 25)
В. Крестић, 1995, стр. 434
29)
Српски књижевни гласник XXX, 1930, стр. 160
богдан_медаковић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/04 19:18