Корисничке алатке

Алатке сајта


гавро_манојловић

Гавро Манојловић

Гавро
Манојловић
гавро_манојловић.jpg
Рођење:
27. октобар 1856.
Задар,
Аустријско царство

Смрт:
1. новембар 1939.
Загреб, Југославија

Познат као:
историчар, политичар
и професор

Гавро Манојловић (Задар, 15/27. октобар 1856 — Загреб, 1. новембар 1939), српски историчар, политичар, доктор историје, професор универзитета (Загреб), тајник (секретар) и председник ЈАЗУ.

Живот и рад

Основну школу је почео у српској православној школи у Задру, а завршио у Огулину. Средњу школу је учио у Сењу, Карловцу и Загребу. Универзитет је полазио у Загребу и Бечу гдје 1882. полаже професорски испит, а 1895. докторат из историје и филологије. Од 1880. године био је средњошколски професор у Загребу, Пожеги и Осијеку. Доцент универзитета у Загребу постаје 1897, ванредни професор 1901, редовни 1902.

Био је кандидат српско-хрватске политичке коалиције и посланик на хрватском Сабору. Из политичких разлога (превирање и прогони Срба током Анексионе кризе) је 1908. пензионисан. Реактивиран је 1910. и предавао је потом до 1924, када је изабран за предсједника ЈАЗУ у Загребу.

У младости је писао пјесме, и његова књига стихова „Млади дани Вељкови“ (1880) је добро примљена. Уређује једно вријеме лист за омладину „Побратим“, а дуже времена уређује „Наставни Вјесник“. Научне радове је почео са студијом „Аристотел према Лајбницу с гледишта метафизике“ (1881). Наставља потом са историјским радовима из два подручја: историја Оријента, и рани Средњи вијек. Најзначајније су му студије о Византији. У њима се углавном бавио односом Византије према Славенима, унутрашњом организацијом Византије, и односима Византије према варварима у 10. вијеку.

Важнији су му радови: „Цариграски народ (демос) од године 400-800 по Кр.“ (1904), „Јадранско поморје у свијетлу источно-римске (бизантинске) повијести“, „Студије о спису De administrando imperio цара Константина VII. Порфирогенита“, „Повијест Старога Оријента“ (1923), „Le millenaire de l'ancien royaume croate“ (Зборник Краља Томислава, 1925).

Академик

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије друштвених наука) од фебруара 1910.

Литература

  • Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924. 2 (Н. Радојчић). Период до 1924. у чланку.
  • Енциклопедија српске историографије, С. Ћирковић и Р. Михалчић, Београд, 1997. 480 (Љ. Максимовић).
  • Лексикон писаца Југославије, Нови Сад 4, 91–92.

Спољне везе

гавро_манојловић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/05 13:36