Војводина

Војводина, службени назив Аутономна Покрајина Војводина (АПВ), аутономна покрајина и статистички регион у саставу Србије. Налази се у северном делу Републике Србије и обухвата површину од 21.506 km² са 1.931.809 (2011) становника (21,56% од укупног становништва Србије).

Покрајина се граничи на северу са Мађарском, на истоку са Румунијом, на западу са Хрватском и на југозападу са Босном и Херцеговином (Република Српска). Јужна граница Војводине је административна граница према централној Србији, коју већим делом чине реке Дунав и Сава. Највећи град у покрајини је Нови Сад који је уједно и административни центар Војводине. Остали већи градови (преко 50.000 становника) су Суботица, Зрењанин и Панчево.

Име

Име Војводина на српском језику означава територију којом управља војвода. У српском језику се користе још две варијанте имена Војводине, а то су: војводовина и војводство. У пољском језику се данас такође користи назив województwo као ознака за покрајину. Име Војводине потиче из 1848. године, када се простор данашње Војводине звао Српска Војводина (1848—1849) и Војводство Србија (1849—1860). Од 1945. године, у службеној је употреби назив „Војводина“.

Службени називи на осталим службеним језицима Војводине:

  • мађарски Vajdaság Autonóm Tartomány
  • словачки Autonómna pokrajina Vojvodina
  • румунски Provincia Autonomă Voivodina
  • русински Автономна Покраїна Войводина
  • хрватски Autonomna Pokrajina Vojvodina

Иако се име Војводине у континуитету користи од 1848. године, назив има дубље историјско порекло, тако да је још 1690. и 1694. године Србима у Хабзбуршкој монархији било признато право на војводу и засебну територију (војводину), а још у 9. веку су на подручју данашње Војводине постојала војводства, којима су владале бугарске војводе.

Географија

Војводина се простире у Панонској низији, са површином од 21.500 km², на којој живи нешто више од два милиона становника. Административно седиште покрајине је Нови Сад. Географски региони који чине Војводину су Банат, Бачка и Срем, као и мали северни део Мачве.

Рељеф Војводине је претежно равничарски, изузев Срема, којим доминира планина Фрушка гора, и југоистока Баната, са Вршачким планинама. Најнижа тачка Војводине је 75 m, a највиша 641 m.

Највећи хидрографски потенцијал чини река Дунав са својим притокама, као најважнија водена саобраћајница и стратешки саобраћајни правац у средњој Европи. Дунав кроз Србију протиче у дужини од 588 километара, и то претежно кроз Војводину, а целом овом дужином је плован. Пловне су и његове притоке Тиса (168 km), Сава (206 km) и Бегеј (75 km), између којих је прокопана разграната мрежа канала за наводњавање, одводњавање и транспорт, канал Дунав—Тиса—Дунав, укупне дужине 939 km, од чега је 673 km пловно.

У географском смислу, појам Војводина може се односити и на делове Срема и Баната који припадају граду Београду (Панчевачки Рит, Земун, Нови Београд, Сурчин), а у историјском смислу овај појам се односио и на делове Срема, Бачке и Баната који данас припадају Хрватској, Мађарској и Румунији, а такође се односио и на подручје Барање.

Историја

Правни статус

Највиши правни акт Аутономне Покрајине Војводине је Статут (изнад којег је Устав Републике Србије), који је ступио на снагу 1. јануара 2010. Највиши покрајински орган је Скупштина, у коју се слободним изборима бира 120 посланика са територије АПВ и у којој су равноправни сви службени језици. Орган извршне власти је Покрајинска влада на чијем је челу председник владе.

АП Војводина је чланица Савета европских регија при Европском парламенту, као прва, а засада и једина, регија која је постала чланица, а да матична држава није у том тренутку била члан Европске уније или Савета Европе. Такође, саоснивач је и регионалног савета еурорегије ДКМТ (Дунав—Кереш—Мориш—Тиса), који окупља, осим саме Војводине, и неколико жупанија из Мађарске и Румуније, и чији је задатак међусобна сарадња у регионалном привредном, културном и еколошком развоју.

Територијална организација

Војводина се састоји од 41 општине и 6 градова, подељених у 7 округа. Седишта округа су у: Новом Саду, Суботици, Зрењанину, Панчеву, Сомбору, Кикинди и Сремској Митровици.

Саобраћајни значај

Кроз Војводину пролазе важне саобраћајнице, пре свега ауто-пут који иде из централне Европе и Хоргоша на граници са Мађарском, па преко Новог Сада до Београда, и даље на југоисток ка Нишу где се рачва у два правца: један правац води на исток ка граници са Бугарском; други на југ, према Скопљу и Солуну. Трећи крак ауто-пута се у Срему одваја на запад, према суседној Хрватској и даље ка западној Европи. Око ауто-пута је развијена и мрежа локалних путева и железничких праваца.

На југу Војводине почиње моравско-вардарска долина, најважнија комуникација између севера и југа Балканског полуострва, која се управо код Београда укршта са дунавским правцем Исток—Запад, чинећи геостратешки чвор. То чини географскостратешки положај ове покрајине повољним и значајним за Србију.

Демографија

Етничке групе

Према последњем попису из 2011. године, Аутономна Покрајина Војводина има 1.931.809 становника, што чини 21,56 одсто од укупног броја становника Републике Србије. Срби, којих у Војводини има 1.289.635 (или 66,76%), већинско су становништво ове северне српске покрајине. По бројности затим следе: Мађари (251.136 или 13,00%), Словаци (50.321 или 2,60%), Хрвати (47.033 или 2,43%), Роми (42.391 или 2,19%), Румуни (25.410 или 1,32%), Црногорци (22.141 или 1,15%), Буњевци (16.469 или 0,85%), Русини (13.928 или 0,72%), Југословени (12.176 или 0,63%), Македонци (10.392 или 0,54%), као и остале мање етничке скупине у које спадају Украјинци (0,22%), Муслимани (0,17%), Немци (0,17%), Албанци (0,12%), Словенци (0,09%), Бугари (0,08%) и други (укупно има више од 26 нација и националних или етничких група).1)

У већини општина и градова Војводине већинско становништво су Срби. Мађари чине већину становништва у пет општина на северу покрајине (Кањижа, Сента, Ада, Бачка Топола и Мали Иђош), Словаци чине већину становништва у општини Бачки Петровац, док су град Суботица и општине Бечеј, Чока, Бач и Ковачица етнички мешовите. У граду Суботици и у општинама Бечеј и Чока појединачно најбројнија етничка група су Мађари, у општини Бач Срби, а у општини Ковачица Словаци (највећи број Војвођанских Словака живи управо у овој општини).2) Други бројнији народи Војводине (Русини, Румуни, Црногорци, Буњевци, Хрвати, Чеси) чине већину становништва у појединим насељима, док Роми чине већину становништва у појединим градским четвртима и формалним приградским насељима.

Вероисповест

Становници Војводине разликују се и по вероисповести. Срби, Црногорци, Румуни, Роми, Македонци и Украјинци углавном су православни, Мађари, Хрвати и Буњевци су католици, Русини су гркокатолици, док Словака има протестаната и католика, а постоји и одређени број муслимана и припадника других малих верских заједница. Значајан удео протестаната је и међу Мађарима, а делом и међу Србима.

Састав становништва према вероисповести је 2011. године био следећи: православни (70,25%), католици (17,43%), протестанти (3,31%) и други.

Службени језици

У Војводини је службено шест језика уз употребу њихових писама: српски (ћирилично писмо уз могућност употребе латиничног), мађарски (латиница), словачки (латиница), хрватски (латиница), румунски (латиница) и русински (ћирилица). Извршно веће АПВ је оснивач и издавач новина на службеним језицима и то: Дневник на српском језику и Magyar Szó (Мађарска реч) на мађарском су дневне новине, а недељници су Hrvatska riječ (Хрватска реч — хрватски), Hlas Ľudu (Глас народа — словачки), Libertatea (Слобода — румунски) и Руске слово (Русинска реч — русински).

Састав становништва према матерњем језику, према попису из 2011. године, био је: српски језик (76,91%), мађарски језик (12,48%), словачки језик (2,47%), ромски језик (1,42%), румунски језик (1,25%), хрватски језик (0,75%), и други.

Већи градови

Школство

У Војводини је школски систем веома развијен и састоји се од мреже:

  1. предшколских установа;
  2. основних школа (539), у којима се настава држи и на језицима националних мањина;
  3. средњих школа (110), на којима је омогућена и настава на језицима националних мањина; и
  4. Новосадског универзитета, са 13 факултета, на којима се настава обавља и на језицима националних мањина.

Наука и култура

У традиционалном културном и научном упоришту српског народа у Војводини, Новом Саду, најстарије установе су: Матица српска, основана 1826. године и Српско народно позориште, основано 1861. године, у коме се представе изводе и на језицима националних мањина. У Новом Саду се налази и огранак Српске академије наука и уметности, Војвођанска академија наука и уметности, као и два научна института. У тим институцијама и на факултетима ради око три хиљаде стручњака различитих усмерења. Прво фотографско удружење основано је 1901. године: Фото, кино и видео савез Војводине, и једно је од најактивнијих удружења бивше СФР Југославије.

Привреда

У Војводини је привреда заснована на великом богатству квалитетног обрадивог земљишта, које захвата 84 одсто њене површине, и чија природна плодност је побољшана мрежом канала за наводњавање, тако да је од 1,78 милиона хектара обрадиве земље око 0,5 милиона дренирано. Око 70 одсто приноса са ових поља отпада на житарице, 20 одсто на индустријско биље, а 10 одсто на остале културе. Део плодова се извози, али већина се прерађује у домаћој прехрамбеној индустрији, стационираној углавном у Војводини (погони за прераду меса, воћа и поврћа, уљаре, шећеране, млекаре, итд).

Неке од значајних компанија на подручју Војводине:

  • Нафтна индустрија Србије
  • Синтелон
  • Србијагас
  • ХИП Петрохемија (основана 1977)
  • Апатинска пивара (основана 1756)
  • АТП Војводина (основана 1945)
  • Дневник холдинг
  • Новосадски сајам
  • Кондиторска индустрија Пионир (основана 1917)
  • Фабрика шећера Зрењанин (основана 1911)
  • Фабрика шећера Сента (основана 1961)
  • MK Group
  • Фабрика шећера Бачка (основана 1913)
  • Радун инжењеринг Бачка Паланка (основана 1992)
  • Нектар Бачка Паланка (основана 1998)
  • Дунавпревоз Бачка Паланка (основана 1951)
  • АД Бачка — Бачка Паланка (основана 1968)
  • Hellenic Sugar
  • Фабрика шећера Црвенка (основана 1911)
  • Фабрика шећера Шајкашка (основана 1976)
  • ПИК БЕЧЕЈ Пољопривреда АД
  • Хемофарм ШТАДА Вршац (основана 1960)
  • SwissLion — Таково Вршац

Постоји и снажна базична индустрија, која производи машине за обраду метала, електричне уређаје и каблове, грађевинске материјале, нафтне деривате, хемијске производе, електромоторе, рото папир. Развијена је и индустрија производа високог нивоа обраде, попут зубарске опреме, возила, фармацеутских производа, порцелана и другог.

Део прихода војвођанске привреде долази и од туризма, који је нарочито развијен на рекама и језерима, термалним изворима и на Фрушкој гори на којој се налазе бројни православни манастири српско-барокног стила, углавном подигнути између 15. и 17. века.

Политика

На покрајинским изборима из 2008. године, од 120 посланичких места у Скупштини АП Војводине, натполовичну већину (64 посланичка места) добила је коалиција За европску Војводину. Српска радикална странка освојила је 25 мандата, Мађарска коалиција 9, Заједно за Војводину 6, Демократска странка СрбијеНова Србија 6, Социјалистичка партија СрбијеПартија уједињених пензионера Србије 5, док су различите групе грађана освојиле 5 мандата.

Туризам

Као туристичка дестинација, Војводина је позната по лову и риболову, бројним фестивалима хране, етно фестивалима и музичким фестивалима. Богато архитектонско и културно наслеђе укључује бројне православне манастире, дворце, тврђаве, као и остатке античке римске цивилизације од којих су најзначајнији остаци римског Сирмијума.

Галерија

Сродни чланци

Спољне везе

Штампање