Милутин Петровић Ера (Леновац, 1791 — Пожаревац, 5. март 1861), војвода крајинске нахије за време Првог српског устанка. Био је хомољски и млавски кнез и члан Савета од 1841. до 1853. Млађи је брат Хајдук Вељка. По њему је добио назив Петровац на Млави.

Милутин Петровић Ера је рођен 1791. године у Леновцу у Црној Реци.¹⁾²⁾ Млађи је брат Хајдук Вељка.³⁾ Када је Хајдук Вељко подигао устанак у Црној Реци (Црни Тимок) тада је Ера ступио у редове устаника увек се налазећи уз свога брата.⁴⁾⁵⁾ Брат га је и добро научио ратној вештини.⁶⁾ Храбро се борио у свим бојевима у дружини Хајдук Вељка, у којој је имао чин бимбаше.

Након смрти Хајдук Вељка 1. августа 1813. преузео је заповедништво над неготинском војском, па је сам себе прогласио војводом.⁷⁾ Били су под великом опсадом у Неготину, а недостајало им је муниције, па је пет дана након смрти Хајдук Вељка Милутин наредио да се преко неготинских бара посипањем земље направи импровизовани мост, преко кога су се извукли из Неготина.⁸⁾ Повукли су се према Поречу (Доњи Милановац).⁹⁾ У Поречу га је Младен Миловановић именовао за војводу.¹⁰⁾ Налазећи се у Поречу трошио је властити новац и продавао коње само да би могао издржавати војску.¹¹⁾ Међутим брзо након његовога преузимања заповедништва Турци су огромном војном силом сломили Први српски устанак, а Милутин је тада прешао у Банат, па је једно време боравио у Бечкереку.¹²⁾

Ту је оставио породицу, па је касније прешао у Хотин код Карађорђа.¹³⁾ Из Хотина је отишао у Петроград, где је од руског цара добио издржавање.¹⁴⁾ Након тога преко Беча враћао се својој породици.¹⁵⁾ У Бечу је сазнао за Други српски устанак, па је одлучио да се придружи устанку.¹⁶⁾ Аустријанци су спречавали његов прелазак, али он је ипак са својим момцима прешао у Србију преко Дунава.¹⁷⁾ Састао се 4. септембра 1815. са кнезом Милошем у Белом Потоку.¹⁸⁾ Милош Обреновић га је послао у Шабац, где је био све до завршетка Другог српског устанка.¹⁹⁾ Након окончања Другог српског устанка био је кнез хомољске кнежине.²⁰⁾ Кнез Милош га је 1822. поставио и за кнеза млавске кнежине.²¹⁾ Када су 1833. Турци истерани из Црне Реке кнез Милош га је поставио за зајечарског капетана.²²⁾

Учествовао је у припремама за Милетину буну.²³⁾ Код Стојана Симића су завереници дошли до 12. јануара 1835. на крштење његова сина, а на то славље су позвали и кнегињу Љубицу и Михајла Обреновића.²⁴⁾ Пратиоци кнегиње Љубице су начули нешто, па је кнез Милош натерао Милутина Петровића Еру да исприча шта су се договарали.²⁵⁾ Ера је онда обавестио заверенике да је завера проваљена.²⁶⁾ Завереници су онда кренули раније у акцију. Учествовао је у побуни, кренуо је да 18. јануара 1835. буни пожаревачки округ, али везанога су га предали кнезу Милошу.²⁷⁾ Кнез Милош је једно време био љут на Еру због учешћа у завери.²⁸⁾ Током 1836. постављен је за члана чачанског исправништва.²⁹⁾ Именован је марта 1839. за начелника крајинског округа.³⁰⁾ Када је кнез Милош средином 1839. морао да напусти Србију Ера је са њим одржавао контакт, остајући свргнутом кнезу на услузи.³¹⁾

Ера је био пријатељ Томе Вучића.³²⁾ Септембра 1839. године Александар Карађорђевић је у тајности на позив Томе Вучића дошао у Изворску скелу, на саму границу са Србијом.³³⁾ Ера је самовољно сместио Александра Карађорђевића у Неготин, али након протеста Државног савета морао је након тронедељног боравка да врати Карађорђевића у Влашку.³⁴⁾ Кнез Михаило поставио га је 13. јула 1841. за члана Државног савета.³⁵⁾ За време Вучићеве буне септембра 1842. пратио је кнеза Михаила као саветник.³⁶⁾ Након пораза код Метиног брда кнежева војска се повлачила и код Чумића кнез је Еру поставио за команданта народне војске.³⁷⁾ У бици код Жабара Милутин Петровић Ера подстрекавао је војску, којом је командовао да бежи.³⁸⁾ Члан Савета био је све до 23. фебруара 1853, када је сам затражио да га пензионишу.³⁹⁾ Дошао је крајем 1848. на челу једне групе добровољаца, који су у критичном тренутку дошли у помоћ Војводини Српској.⁴⁰⁾ Преминуо је 5. марта 1861. у Пожаревцу.⁴¹⁾ По њему је 1859. кнез Милош дао назив Петровцу на Млави.⁴²⁾

• Мих. Стевановић, Хајдук Вељко и његова браћа, Пожаревац, 1893.
• М. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, 1888.
• К. Ненадовић, Живот и дела Карађорђа и његови војвода и јунака 2. део, Беч, 1884.
• Радош Љушић, Кнежевина Србија (1830–1839), Београд, САНУ, 1986.
• Гавриловић Михаило, Милош Обреновић I-III, Београд, 1908, 1909, 1912.
• Славко Гавриловић, Срби у Хабзбуршкој монархији од краја XVIII до средине XIX века, Историја српског народа књига 5 том 2, Српска књижевна задруга, Београд, 1986, стр. 7-107
• Радомир Ј. Поповић, Тома Вучић Перишић, Историјски институт Београд, Београд, 2003.

Milutin Petrovic Era