Корисничке алатке

Алатке сајта


љубица_обреновић

Љубица Обреновић

Љубица
Обреновић
кнегиња_љубица.jpg уље, рад Стеве Тодоровића,
око 1882, Историјски музеј Београд

Рођење:
1785.
Срезојевци,
Османско царство

Смрт:
26. мај 1843.
Нови Сад,
Аустријско царство

Љубица Обреновић (Срезојевци, 1785 — Нови Сад, 14/26. мај 1843), српска кнегиња. Била је супруга кнеза Милоша Обреновића и мајка кнеза Михаила Обреновића.

Удаја за Милоша Обреновића

Љубица Обреновић је рођена у Срезојевцима у рудничком округу 1788.1) или 1785. године. Њен отац био је Радосав Вукомановић, а мајка Марија.2) Детињство и младост провела је у родитељској кући.3) Милош Обреновић ју је први пут угледао када је случајно пролазио кроз Срезојевиће, па је отада чешће свраћао до Вукоманића, изговарајући се послом.4) У то време Милош Обреновић је живео и служио код свога брата по мајци Милана Обреновића.5) Није се сам усудио да каже Милану своју жељу да запроси Љубицу, па је то учинио преко Милановог ортака Ћор Зуке.6) Милан се најпре успротиво женидби једног бескућника, али касније је на упорне молбе Ћор Зуке попустио.7) Љубичин отац је нешто пре тога рекао Николи Милићевицу Луњевици, да намерава да Љубицу да некоме из Сарајева.8) Луњевица је био посредник, који је предлагао Љубичим оцу да ћерку даде Милошу.9) У то време избио је Први српски устанак, у који се Милош Обреновић укључио као један од устаника.10) Љубици је у новембру 1805. умро отац и на четрдесетодневни помен Милан Обреновић је са Љубичиним стричем уговорио њену удају за Милоша.11) Свадба Љубице и Милоша била је 6/18. јануара 1806.12) Карађорђе им је био кум, стари сват је био Лазар Мутап, а ручни девер био је Никола Луњевица.13)

Велика Госпођа

У прво време живели су у Брусници у кући Милана Обреновића.14) Касније су живели у Црнући, Крагујевцу, Пожаревцу и Београду.15) Њен живот се до доласка у Крагујевац није разликовао од живота сеоских жена. Много је радила, кувала, месила хлеб, прала, ткала и обављача све друге сеоске послове.16) Међутим касније се њен живот променио, када је прешла у Пожаревац, где је управљала и надгледала велику Милошеву економију.17) Једна од њених главних дужности била је да за време ручка служи мужа и госте. Док су живели у Црнући у једној соби спавали су кнез Милош, Љубица, Вуле Глигоријевић и Пера Цукић.18) Била је штедљива, просто се облачила, а својим синовима би често сама крпила одећу.19) Таквим начином живота желела је да осталима женама својим примером покаже да треба избегавати раскош и да се треба живети по старим обичајима.20) Ипак за време свечаности знала се појавити свечано обучена. Народ ју је називао Госпођа Љубица или Велика Госпођа.21)

Скромност

У Крагујевцу је боравила у Шареном конаку, који је био намештен скромно, као код имућнијих људи.22) У Београду је боравила у Конаку кнегиње Љубице, који се градио од 1829. до 1831.23) Ту је знала да прима званичне посете страних лица. Љубица је са кнезом Милошем имала две ћерке Петрију и Савку и три сина: Милана Обреновића (умро 1839. као кнез), Михаила Обреновића и трећег сина, који је умро 1830.24) Иако неписмена кнегиња Љубица се посветила васпитању и школовању својих синова.25) Када је Димитрије Исаиловић основао 1830. године Вишу школу (прву гимназију) у Београду тада је кнегиња Љубица прешла из Пожаревца у Београд и довела синове Милана и Михаила Обреновића да похађају школу.26) У Београду је остала до 1832, а онда се вратила са синовима у Пожаревац, где су их учили приватни учитељи.

Храброст

Кнегиња Љубица је била доста храбра и одважна, што је више пута доказала. Кнез Милош је након слома Првог српског устанка 1813. одлучио да остане у Србији, а помишљао је да породицу смести у Црној Гори и да се одметне у хајдуке.27) Кнегиња Љубица се успротивила одласку из завичаја. Када је кнез Милош започео Други српски устанак сместио је Љубицу и породицу у манастир Никоље.28) Ту је тражила од Марка Штитарца да се закуне да ће њу и целу породицу побити, ако запрети опасност да падне Турцима у робље.29) Када су се након боја на Љубићу кнез Милош и остале српске војводе повукле пред надмоћнијом турском војском тада им је Љубица поручила да опашу женске кецеље, а да она са женама иде у бој.30) Послала је кнеза натраг да настави бој са Турцима. За време Вучићеве буне 1842. године Љубица је кренула против побуњеника заједно са кнезом Михаилом и са војском.31) У Жабарима је пред битку храбрила војску. Након пораза и бега кнеза Михаила преко Саве кнегиња Љубица је дуже време остала у дворцу на Топчидеру.32) Након тога често је одлазила у Земун, где се налазио кнез Михаило, а онда је остала у Земуну.

Убиство Милошеве љубавнице Петрије

До првог сукоба кнегиње Љубице и кнеза Милоша дошло је због жена.33) Љубица је од многих сазнавала да се Милош састаје са више жена и помало се уверавала у истинитост тих извештаја.34) Кап је прелила чашу, када је Милош у кућу довео Сарајку Петрију, тобоже да помаже Љубици у кућним пословима.35) Пошто Милош на њено тражење није отпустио Петрију, она је своје патње поверила Николи Луњевици и Томи Вучићу.36) Никола Луњевица је покушао да посредује код кнеза, али то није помагало.37) Тома Вучић јој је дао идеју и подстрекао је да убије супарницу.38) Након повратка са једног излета затекла је Петрију, како излази из Милошеве собе. Љубица је 1819. убила Петрију говорећи да је убио Милошев пиштољ и Љубичина рука.39)40)

Свађа и помирење са кнезом

Одмах након убиства Љубица је побегла. Боравила је једно време код Николе Луњевице, па код Јована и код Јеврема Обреновића.41) Кнез Милош је жалио за Петријом и био толико љут на Љубицу, да је намеравао да раскине са њом.42) Прво су је били осудили на смрт.43) На наговор пријатеља и рођака кнез Милош се смирио, па ју је помиловао и дозволио јој повратак у кнежев двор, али била је искључена из супружничке љубави и није више могла никоме да заповеда на двору.44) Љубица је у то време била трудна, па јој је још теже падала свађа са кнезом. Са кнезом се измирила 1819. за време сабора у манастиру Каленићу.45) Јован и Јеврем Обреновић увели су пред Милоша трудну Љубицу, која је изашла пред њега са два пиштоља, поклонила се и рекла да јој или опрости или да је убије.46) У томе су је подржала Милошева браћа и пријатељи, а кнез јој је опростио наводећи да ју је спасила трудноћа.47) Након измирења родио им се 7/19. октобра 1819. први син Милан, који је добио име по стрицу Милану Обреновићу.48)

Сарадња са кнежевим противницима

Након измирења кнез Милош је наставио да се састаје са другим женама, али Љубица више није покушавала да то оконча на сличан начин као са Петријом. Односи између ње и Милоша погоршали су се 1822.49) Након тога увређена Љубица се све више почела приближавати Милошевим противницима.50) Пред Милетину буну прикључила се онима, који су били незадовољни Милошевом влашћу.51) Заједно са кнезом Михаилом присуствовала је крштењу детета Стојана Симића 12. јануара 1835, када су се завереници договорили да ограниче кнежеву власт и натерају га да прихвати устав. Због Милетине буне кнез је био присиљен да прихвати Сретењски устав. Кнез се након тога бојао Љубице, одлучио је да промени неке дотадашње навике, па се ослободио своје пријатељице Јеленке оженивши је за Тодора Хербеза.52) Након тога добро је пазио са ким се Љубица састаје. Радећи против кнеза Љубица је несвесно допринела његовом паду.53) Док су уставобранитељи настојали да приморају кнеза да се одрекне власти, Љубица је само настојала да га опомене и примора да се поправи у односима према њој.54)

Рад на повратку кнеза Милоша

Када је Милош абдицирао 13. јуна 1839. године Љубица је схватила да у питање долази и опстанак Обреновића на престолу.55) Кнез Милош је након абдикације заједно са Михаилом Обреновићем напустио Србију, а Љубица је остала у Србији са малолетним старијим и болесним сином Миланом Обреновићем, који је постао нови кнез, али након 25 дана је умро. Следећи кнез постао је кнез Михаило, који се у то време налазио са оцем у Влашкој. Присташе Карађорђевића су све више узимале маха, а два намесника без знања трећег намесника, Јеврема Обреновића, дозволили су повратак Карађорђевој породици.56) Јован и Јеврем Обреновић су се тада договорили са Љубицом да Љубица утиче на кнеза Милоша да дозволи повратак кнеза Михаила у Србију.57) Кнегиња Љубица је са три саветника и ађутантима отишла у Влашку, где је убедила Милоша да пусти кнеза Михаила.58) Кнез Михаило је заједно са мајком Љубицом и са пратњом онда отишао у Цариград на поклоњење султану.59) Заједно са Јевремом Обреновићем кнегиња Љубица је маја 1840. подбунила народ.60) Јеврем је бунио народ са циљем да истера уставобранитеље, а Љубица са циљем да се у Србију врати кнез Милош.61) Љубица је била у преписци са кнезом Милошем. Нешто касније била је у договору са Јованом Мићићем, који је тражио повратак кнеза Милоша.62) И током 1841. покушавала је да осигура повратак кнеза Милоша, па су са њеним знањем избиле две буне, једна у договору са Јованом Обреновићем, а друга у договору са њеним братом Гајом Вукомановићем.63) Власти су угушиле обе буне. Након Вучићеве буне и смене династија живела је једно време у Београду, а онда у Земуну. Умрла је 14/26. маја 1843. године у Новом Саду.64)65) Сахрањена је у манастиру Крушедолу у Срему.66)

Литература


Ljubica Obrenovic

1) , 2)
Д. Страњаковић, 2001, стр. 7
3) , 4)
Д. Страњаковић, 2001, стр. 9
5) , 6) , 7)
Милан Ђ. Милићевић, 1888, стр. 463
8) , 9) , 10) , 11) , 12) , 13)
Д. Страњаковић, 2001, стр. 10
14) , 15) , 16) , 17)
Д. Страњаковић, 2001, стр. 11
18)
Д. Страњаковић, 2001, стр. 13
19) , 20)
Д. Страњаковић, 2001, стр. 14
21)
Д. Страњаковић, 2001, стр. 15
22)
Д. Страњаковић, 2001, стр. 16
23)
Д. Страњаковић, 2001, стр. 17
24)
Д. Страњаковић, 2001, стр. 20
25) , 26)
Д. Страњаковић, 2001, стр. 22
27)
Д. Страњаковић, 2001, стр. 23-24
28) , 29) , 30) , 39)
Милан Ђ. Милићевић, 1888, стр. 464
31) , 32)
Д. Страњаковић, 2001, стр. 26
33) , 34) , 35)
Д. Страњаковић, 2001, стр. 44
36) , 37) , 38)
Д. Страњаковић, 2001, стр. 46
40)
Д. Страњаковић, 2001, стр. 48
41) , 42)
Д. Страњаковић, 2001, стр. 49
43) , 44)
Д. Страњаковић, 2001, стр. 50
45)
Д. Страњаковић, 2001, стр. 51
46) , 47) , 48)
Д. Страњаковић, 2001, стр. 52
49) , 50) , 51)
Д. Страњаковић, 2001, стр. 53
52)
Д. Страњаковић, 2001, стр. 54-55
53) , 54) , 55)
Д. Страњаковић, 2001, стр. 55
56) , 57) , 58) , 59) , 60)
Д. Страњаковић, 2001, стр. 58
61) , 62)
Д. Страњаковић, 2001, стр. 59
63)
Д. Страњаковић, 2001, стр. 60
64)
Д. Страњаковић, 2001, стр. 67
65)
Милан Ђ. Милићевић, 1888, стр. 466
66)
Милан Ђ. Милићевић, 1888, стр. 465
љубица_обреновић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/07 07:36