Лазар Мутап

Лазар Мутап (Прислоница — Горња Трепча, 1815), руднички војвода, један од организатора и учесника Првог и Другог српског устанка.

Биографија

Рођен је у Прислоници, у подножју планине Вујан, испод врхова Велики и Мали Вујан код Чачка,1) у Рудничкој нахији.2) По оцу Михаилу носио је презиме Михаиловић.3) Пре избијања устанка био је мутавџија, односно онај који прави покровце и вреће од козје длаке, због чега је прозван Мутав или Мутап.4) Још као младић је био један од најугледнијих људи чачанског краја.5)

Учествовао је у припремама за Први српски устанак.6) Пошто су устаници ослободили Паланку и Карађорђе сместио свој штаб у Азању, упутио је позив народним вођама и из других крајева Србије, укључујући и Лазара Мутапа да убрзају припреме за устанак и да не оклевају са оружаном борбом.7)

Када су у марту 1804. године отпочела борбе ширих размера. Карађорђе је одлучио да ослободи Рудник, како би на тај начин онемогућио Турцима продор из тог правца према Шумадији.8) Мутап је био један од 70 Рудничана, заједно са Арсенијем Ломом и Петром Каром,9) које је Милан Обреновић довео на Рудник.10) Они су најпре опколили Рудник.11) Мутап је показао велику храброст и борбену спремност12) и тада је први пут одликован. Постао је први буљубаша Милана Обреновића.13)

После Рудника, борбе су се прошириле на чачански крај. По Карађорђевом наређењу, заједно са Миланом Обреновићем је почео да диже народ на устанак и да формирани су одреди у циљу опседања Чачка. У помоћ им је дошао Арсеније Лома са својим одредом. Борце су најпре прикупили из села у долини Западне Мораве, а затим и преко планине Јелице у Драгачаву. Превели су их на леву обалу реке и улогорили се у селу Љубићу у близини Чачка. Напао их је Сали-ага, рачунајући на троструку бројну надмоћност. У помоћ им је притекао и Милић Дринчић из Теочина, са око 300 коњаника, који је на препад напао турско лево крило и бок, што је изазвало пометњу код Турака. Мутап је искористио пометњу и наредио јуриш, после чега су се Турци дали у панично бекство.14) Наколико дана касније, Турци су почели да се повлаче према Ужицу и Карановцу, заједно са целокупним турским становништвом.15)

Мутап је учесетвовао је у многим бојевима, посебно се истакао на Карановцу 1805,16) после чега је његово име ушло и у песму.17)

Био је стари сват, на венчању Милоша Обреновића и Љубице Вукомановић у Брусници 1806. године, док је Карађорђе био кум.18)

Крајем пролећа 1806. са Чупићем, Петром Молером и Цинцар Марком борио се на Дринском фронту против Хаџи-бега из Сребренице и других паша из Босне.19) На пролеће 1807. као заменик Милана Обреновића је управљао читавом југозападном Србијом.20)

Према Карађорђевом ратном плану 1809. прешли су на ратиште у рашкој области, како би се успоставила веза са Црном Гором и херцеговачким племенима. Затим се истакао и у борбама на Сјеници 1809. заједно са смедеревским бимбашом Карапавлом Симеуновићем, а Сјеница је ослобођена 29. априла/11. маја 1809.21) Уследиле су борбе код Новог Пазара, који је ослобођен половином јуна.22) Такође је учествовао у борбама на Пријепољу,23) Дрини, Лозници где је рањен у руку,24) Делиграду.25)

Због храбрости је 1811. добио чин војводе26) рудничког.27)

Приликом слома Првог српског устанка 1813. заједно са Арсенијем Ломом је бранио Делиград, који је остао у њиховим рукама и после пада Београда. После слома устанка није желео да напусти Србију. Дочекао је Турке и уз извесне гаранције се предао Турцима, исто као и Милош Обреновић,28) Арсеније Лома и Милић Дринчић.29)

Од 1813. до 1815. са Арсенијем Ломом и Милићем Дринчићем налазио се у непосредној околини Милоша Обреновића30) и одржавао борбени дух у народу.31)

Док се Милош Обреновић налазио заточен као талац код турског везира, када су започеле припреме за почетак Другог српског устанка, учествовао је на зборовима виђенијих нароних правака Рудничке, Београдске, Крагујевачке и Ваљевске нахије. Састанак је најпре одржан у Рудовцима, селу на граници Ваљевске, Рудничке и Београдске нахије, а затим у Вреоцима. На састанцима је договорено да се покрене устанак чим Милош Обреновић успе да изађе из заточеништва.32)

Од почетка Другог српског устанка је био један од најзначајнијих старешина.33) Пред збор у Такову, прешао је у Јасеницу где је растерао Турке харачлије.34) Према ратном плану био је задужен за опсаду и заузимање Чачка.35)

Заједно са Милошевим братом Јованом Обреновићем, држао је Чачак под опосадом, а затим су се по Милошевом наређењу повукли и утврдили на брду Љубићу изнад Чачка.36) Тешко је рањен на Западној Морави у околини Чачка, током жестоких окршаја с Турцима. После тога је пребачен у Прислоницу, а затим у Горњу Трепчу, где је ускоро умро од задобијених рана,37) не дочекавши ослобођење Чачка.38)

Из Горње Трепче су његови кости пренете у манастир Вујан,39) у родном селу. Гроб му се налази у припрати цркве посвећене арханђелу Михаилу,40) чијем је иконостасу био ктитор 1808. године, а у истој цркви је сахрањен и Никола Милићевић Луњевица, који је обновио манастир 1805.41)

Личност

Био је средњег раста, црномањаст. На глави је носио читакињу или дињару. Био је одличан јахач. Због напраситисти га војници нису много волели.42)

Имао је свој војни барјак, који је пред смрт предао манастиру Вујан. На барјаку је исцртана глава дивљег вепра прободена стрелом, симбол Шумадије.

Његово јунаштво је опевано у епским народним песмама:43)

Инспирисан његовом храброшћу, Алекса Шантић је написао песму „Кириџије“.44)

Литература

1) , 40)
Споменици културе у Србији, Манастир Вујан
2) , 4) , 16) , 39)
Гордана Кораћ, 2009, стр. 193
3) , 5) , 6) , 12) , 18)
Марија Делић, 2015, стр. 19
7)
Миливоје Станковић, 1983, стр. 26
8) , 9) , 11)
Миливоје Станковић, 1983, стр. 28
10) , 13) , 17) , 21) , 23) , 25) , 27) , 28)
Милан Ђ. Милићевић, 1888, стр. 893
14)
Миливоје Станковић, 1983, стр. 29
15)
Миливоје Станковић, 1983, стр. 30
19) , 20) , 22)
Марија Делић, 2015, стр. 20
24) , 29) , 34) , 38) , 41) , 43) , 44)
Марија Делић, 2015, стр. 21
26) , 33) , 37)
Ј. Гајић, 20. 4.2015.
30)
Радомир Ј. Поповић, 2015, стр. 7
31)
Радомир Ј. Поповић, 2015, стр. 10
32)
Радомир Ј. Поповић, 2015, стр. 5
35)
Радомир Ј. Поповић, 2015, стр. 6
36)
Радомир Ј. Поповић, 2015, стр. 8
42)
Милан Ђ. Милићевић, 1888, стр. 894
Штампање