Лазар Мутап и Арапин

Лазар Мутап и Арапин је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

Раније је песма често тумаченој као слаб песнички тренутак Филипа Вишњића, чије стваралачке моћи опадају, али у новијем виђењу, ова песма којом Вишњић завршава еп, пошто због забране Милоша Обреновића, није могао да похвали Карађорђа, он је на измишљеном мегдану нашао Карађорђу замену, у лику Лазара Мутапа.1)

Текст пјесме

0001    Књигу пише црни Арапине

0002    Из ордије цара силенога

0003    Од Видина, града бијелога,

0004    Те је шаље у земљу Србију

0005    У Тополу, село поносито,

0006    Црном Ђорђу од Србије глави:

0007    „Чујеш море каурине Ђоко!

0008    „На те јесте царе протужио,

0009    „Ти си цара за срце ујео,

0010    „Србију му земљу освојио,

0011    „Оборио мечет’ и мунаре,

0012    „Повисио цркве и олтаре;

0013    „Исјек’о си хоџе и муфтије;

0014    „Још си већи зулум починио:

0015    „Исјек’о си паше и кадије;

0016    „Још си већи зулум починио:

0017    „Туркиње си млоге покрстио,

0018    „Имена им Српска нађенуо,

0019    „За Србљина млогу удомио;

0020    „А ти знадеш, каурине Ђоко!

0021    „Да то Турска вјера не подноси.

0022    „Прођ’ се тога, каурине Ђоко,

0023    „Прођ’ се тога, дај цареву рају;

0024    „Ако ли се тога проћи не ћеш,

0025    „Да цареве земље не газимо,

0026    „Да цареве раје не таремо,

0027    „Изађи ми на мејдан јуначки

0028    „У широко у поље Видинско,

0029    „Или за се пошљи замјеника;

0030    „Пак да знадеш, каурине Ђоко!

0031    „Ако мене суђен данак нађе,

0032    „Цар већ на те више војштит’ неће,

0033    „Остаћ’ твоја сва земља Србија,

0034    „Остаћ’ твоја од сад до вијека;

0035    „Ако л’ тебе суђен данак нађе,

0036    „Царска земља к’о што је и била,

0037    „Ако ли ми изићи не смијеш,

0038    „Послаћу ти везак и преслицу,

0039    „Те ми преди гаће и кошуљу

0040    „А на мјесто моје наручнице;

0041    „Пак ћу силну војску подигнути,

0042    „Са војском ћу рају прегазити,

0043    „И теби ћу у Тополу доћи,

0044    „Б’јеле ћу ти дворе попалити,

0045    „Тебе хоћу жива уватити,

0046    „Везаћу ти руке наопако,

0047    „Везана те у Стамбол пратити,

0048    „Те ћу тебе цару поклонити;

0049    „Тако ће се земља умирити.”

0050    Дође књига Петровићу Ђорђу.

0051    Учи књигу Петровићу Ђорђе,

0052    Књигу учи, грозне сузе рони,

0053    Пак од јада на ноге скочио,

0054    И ишета из бијела двора,

0055    Ниже двора у зелену башчу,

0056    Пак се спусти на зелену траву,

0057    Мисли мисли Петровићу Ђорђе:

0058    „Моја мајко! што ли ћу ти јако?

0059    „Ја сам први кавгу заметнуо,

0060    „Црвописак на душу узео:

0061    „Куд ће моја душа и тијело?

0062    „Да б’ Арапу на мејдан изиш’о,

0063    „Може мене суђен данак наћи

0064    „А очима ни виђети не ћу,

0065    „На коме ће земља останути;

0066    „Да би посл’о за се замјеника,

0067    „Не знам данас, кога ћу послати.

0068    „Да би посл’о Лазаревић-Луку,

0069    „Лука није срећан на мејдану;

0070    „Да би посл’о Чупића Стојана,

0071    „Чупић јесте срећан на мејдану,

0072    „У њег’ би се мог’о поуздати,

0073    „Боље у њег’, нег’ у десну руку;

0074    „Ал’ кад пошљем Чупића Стојана,

0075    „Ко ће чуват’ Мачве и Подриња

0076    „Од Турака, проклетих Бошњака?

0077    „Да би посл’о посинка Милоша,

0078    „Ко че чуват’ Јадра и Поцерја

0079    „Од проклетих Турак’ Зворничана?

0080    „Да би посл’о Вељка харамбашу,

0081    „Ко ће чуват’ Бање и Косова

0082    „Од Турака љутих Арнаута?

0083    „Тог ни једног послати не могу.

0084    „Имаде ми ђетић Цинцар Јанко,

0085    „Ал’ још није рана пребољео;

0086    „Чарапићу Васо, грдна рано!

0087    „Лудо ти ми на граду погибе!”

0088    Мисли Ђорђе мисли на све стране,

0089    Мисли мисли, па на једно смисли,

0090    Брже пише једну ситну књигу,

0091    Те је шаље Чачку бијеломе

0092    А на руке Мутапу Лазару:

0093    „Десно крило, Мутапе Лазаре!

0094    „У које ти доба књига дође,

0095    „Да си брже к мени у Тополу;

0096    „Ти не жали до четири коња,

0097    „Да б’ под тобом коњи поцркали,

0098    „Ја ћу теби коње потпунити.”

0099    Оде књига Чачку бијеломе.

0100    Истом Лазар за вечеру сјео,

0101    Јоште прве чаше не попио,

0102    Већ је држи и Богу се моли,

0103    А књига му паде на кољено.

0104    Кад је Мутап књигу сагледао,

0105    Пуну чашу на синију баци,

0106    Па узима ону ситну књигу;

0107    А кад виђе, што му књига каже,

0108    Брже викну своје вјерне слуге:

0109    „Слуге моје, итро поитајте,

0110    „Опремте ми дору од мејдана:

0111    „Нове њему плоче пром’јените,

0112    „Ситнијем га клинцима поткујте.

0113    „Измијте га ђулсом и сапуном,

0114    „Оседлајте седлом сребрнијем,

0115    „Зауздајте уздом позлаћеном;

0116    „С двије стране мећ’те у дората,

0117    „Мећите му до двије гадаре,

0118    „О ункашу балту оковану;

0119    „Док с’ обучем и узмем оружје.

0120    „Ево има три бијела дана,

0121    „Кад ја легнем, чудан санак усним,

0122    „Чини ми се у кавзи ћу бити,

0123    „Господар ме Петровићу Ђорђе

0124    „Врло брзо своме двору зове,

0125    „Бог ће дати, да ће добро бити.”

0126    Пак се Лазар поче облачити:

0127    Он обуче свилу и кадифу,

0128    И припаса све сретно оружје,

0129    Са којим је на бој ударао

0130    И здраво се на траг повраћао.

0131    А слуге му дора изведоше,

0132    Изнова му плоче пром’јенили,

0133    А новијем клинцим’ потковали:

0134    Измили га ђулсом и сапуном,

0135    Оседлали седлом сребрнијем,

0136    Зауздали уздом позлаћеном;

0137    Двије стране вргли у дората,

0138    Метнули му до двије гадаре,

0139    О ункашу балту оковану;

0140    Кад дорату потегли колане,

0141    Трипут дорат увретен скочио

0142    И првијем ногам’ закопао:

0143    Знаде дорат, да ће путовати,

0144    А на кавгу на мејдан изићи.

0145    Пак се Лазар ману на дората,

0146    И заиска чашу са синије,

0147    Са дората попи чашу вина.

0148    По вечери три сата прођоше,

0149    Нит’ бијаше зв’језде ни мјесеца;

0150    Али Мутап и по мраку види,

0151    Кано звјерка курјак у по ноћи.

0152    Кад полеже дорат преко поља,

0153    Кано зв’језда преко ведра неба:

0154    Веле људи, да је дван’ест сати

0155    Од Тополе до бијела Чачка,

0156    Мутап Лазар за два сата дође.

0157    Кад на страже Ђорђине удари,

0158    Стражани га једва дочекаше,

0159    До б’јела га двора допратише,

0160    Пред авлијом Лазу уставише,

0161    Отрчаше у дворе Ђорђији,

0162    У ложници Ђорђа пробудише:

0163    „Господару! теби Мутап дође.”

0164    Ђорђе скочи из меке постеље,

0165    И без капе и без свог појаса,

0166    Без чизама и без јеменија,

0167    Без оружја у танкој кошуљи

0168    Од радости пред Лазу изиђе;

0169    А кад Лазар Ђорђа опазио,

0170    Пред њим дору коња одсједнуо,

0171    Капу скиде, Ђорђу к руци пође,

0172    Ал’ му Ђорђе десне не да руке,

0173    Већ га Ђорђе загрли рукама,

0174    Па Мутапа у образ пољуби,

0175    И Ђорђе му ’вако одговори:

0176    „Добро дош’о, мој сиви соколе!”

0177    Па га узе за десницу руку,

0178    Уведе га у бијеле дворе,

0179    За пуну га совру поставише

0180    Пак му даде прву чашу своју:

0181    „Напиј ми се, мој сиви соколе!”

0182    Али Лазар вина пити не ће,

0183    Веће Ђорђу Лазо говорио:

0184    „Што ме зовеш, славни господару?”

0185    Тад’ му Ђорђе стаде говорити:

0186    „Знадеш Лазо, знадеш мили сине!

0187    „Мене Арап на мејдан позива

0188    „Ев’ под Видин у поље Видинско,

0189    „Али за ме иште замјеника;

0190    „Би л’ се, Лазо, у се поуздао,

0191    „Да Арапу на мејдан изиђеш,

0192    „А да мене, сине, замијениш?

0193    Ако Бог да, те ти здраво дођеш,

0194    „Не ћу знати, што ћу теби дати:

0195    „Честита ћу тебе учинити

0196    „Ко и сина нејака Алексу;

0197    „Ако ли те суђен данак нађе,

0198    „Л’јепо ћу ти име опојати,

0199    „Дуго ћу те, синко, спомињати.”

0200    Мутап Лазар Ђорђи проговори:

0201    „Господару, Петровићу Ђорђе!

0202    „Би се јунак у се поуздао,

0203    „Нити би се Арапа препао,

0204    „Арапу би на мејдан изиш’о;

0205    „Али немам коња за мејдана,

0206    „Дорат ми је тешко остарио,

0207    „Остарио, па је отешчао,

0208    „У Турака с’ врло добри коњи,

0209    „А на коњма Турци бињаџије.”

0210    Ал’ бесједи Петровићу Ђорђе:

0211    „Имаш, синко, коња за мејдана:

0212    „Из мојијех седам стотин’ коња

0213    „Избер’ коња, кога теби драго.”

0214    У по ноћи св’јећу зажегоше,

0215    Па одоше коње пробирати.

0216    Мутап Лазар коња наћ’ не може,

0217    Ту за њега коња не бијаше:

0218    „Немаш, Ђорђа, слатки господару!

0219    „Ти не имаш коња за мејдана,

0220    „Већ ћу ићи на дорату моме.

0221    „Веће Ђорђа, слатки господару!

0222    „Дај ти мени седам стотин’ Срба

0223    „На хатима а под миздрацима

0224    „И под свијем Турским хаљинама,

0225    „Да чувају страже од Турака,

0226    „Док с Арапом мејдан подијелим:

0227    „У Турака нигда вјере нема,

0228    „Могу мене опколити Турци,

0229    „Па у руке жива уватити;

0230    „Нек’ чувају мене од Турака.”

0231    То је Ђорђа једва дочекао,

0232    Изабра му седам стотин’ Срба,

0233    Све под Турским св’јетлим хаљинама,

0234    На хатима а под миздрацима.

0235    Зађе Ђорђа сваког даривати,

0236    Сваком даде по триест дуката,

0237    А Мутапу не шће ни бројити,

0238    Четири му џепа напунио.

0239    Одатле се Лазар подигао

0240    И за њиме седам стотин’ Срба,

0241    Лијепо јих Ђорђе испратио.

0242    Да вам кажем, кога дана пође:

0243    У суботу на светог Лазара

0244    Пред Ристово пред цвјетоносије.

0245    Да вам кажем, кога доба пође:

0246    Прије зоре и дана бијела,

0247    Кад с’ даница роди од истока.

0248    Од Тополе нико га не виђе

0249    Са својијех седам стотин’ друга.

0250    Заведе их Лазар у планине

0251    Од свијета, куд га виђет’ не ће,

0252    Куд с’ не чује вашке ни кокота.

0253    Мудро Лазар води своје друштво,

0254    Јер се боји Турских пријатеља,

0255    Да не кажу црну Арапину.

0256    Води Лазо друштво седам дана,

0257    Нитко Лаза привиђет’ не може

0258    Разма Бога и горе зелене;

0259    А кад било на Велики петак,

0260    Те с’ угледа по поље Видинско,

0261    По Видину куле пребијеле,

0262    Измеђ’ кула високе џамије,

0263    Онда Лазар мудро уредио:

0264    Своје друштво по гори сакрио,

0265    И суботу онђе преданио,

0266    Од Турака нико га не виђе.

0267    Кад је било на васкрсеније

0268    Прије зоре и бијела дана,

0269    Мутап Лазар друштво сјетовао:

0270    „Моја браћо, седам стотин’ Срба!

0271    „Добро коњма притеж’те колане,

0272    „Сваки свога добра коња сакриј,

0273    „Нека коњи под серсаном стоје,

0274    „А и ви се по гори покријте,

0275    „Па гледајте преко поља равна,

0276    „А ја одо на моме дорату

0277    „Преко равна поља Видинскога

0278    „На биљегу, ђе је Арап рек’о;

0279    „Ако буде црни Арап дош’о,

0280    „Те се с њиме по пољу поћерам,

0281    „Ја ћу бјежат’ пред Арапом црним,

0282    „Ви гледајте добро по дурбину,

0283    „Не ћу бјежат’, да утечем њему,

0284    „Веће ћу га мамит’ од Турака,

0285    „Ближе ћу га вама прикучити;

0286    „А када се, браћо, ја окренем,

0287    „Те се оштрим гвожђем огледамо,

0288    „Ви гледајте, мене познајите:

0289    „Ако падне са Арапа глава,

0290    „А ви онда коње посједните,

0291    „Па у поље к мени потеците,

0292    „И по једну пушку избаците,

0293    „А Србињски у глас подвикните,

0294    „Не би л’ како Турке поплашили,

0295    „Да менека не увате Турци;

0296    „Ако л’ моја падне руса глава,

0297    „Ви се онда јављати немојте;

0298    „Већ готове коње посједните,

0299    „Па бјежите у земљу Србију,

0300    „Бјеж’те, браћо, не гините лудо.”

0301    То изрече војвода Лазаре,

0302    Пак посједе виловна дората,

0303    Оде право преко поља равна,

0304    Као зв’језда преко ведра неба.

0305    Када Лазо на биљегу дође,

0306    Али Арап прије бјеше дош’о,

0307    И извео седам хиљад’ Турак’:

0308    Све попели по пољу шаторе,

0309    Приставили кавене ибрике,

0310    А просули сребрне филџане,

0311    А стоје им коњи под седлима

0312    Повезати, зопца устакнута;

0313    Арап шатор с краја разапео

0314    Под шатором пије рујно вино,

0315    Пред шатор је копље ударио,

0316    А за копље свез’о бедевију;

0317    Често Арап гледа преко поља,

0318    Кад ће му се Ђорђа помолити.

0319    Прије Турци Лазу опазише

0320    Од онога црна Арапина,

0321    Дотрчаше Турци Арапину,

0322    Па овако њему говораху:

0323    „Арап-ага, ето иде Ђорђа,

0324    „А не води момка ниједнога,

0325    „Нека знадеш, на предају иде,

0326    „И он теби носи млого благо.”

0327    Кад то чуо црни Арапине,

0328    Итро скочи, припаса оружје,

0329    Пак посједе суру бедевију,

0330    И на сусрет потече Лазару;

0331    А остали Турци устадоше,

0332    Устадоше, па се поређаше,

0333    Те гледају Лазу и Арапа,

0334    Кој’ ће коме очи заварати.

0335    Кад се Арап прикучи Мутапу,

0336    Поче њему Мутап говорити:

0337    „Море курво, црни Арапине!

0338    „Јер се мени не даш одморити?

0339    „Ја сам јунак трудан и уморан.

0340    „Та мејдан се тако не дијели,

0341    „Већ јунаци од коња одјашу,

0342    „Па се онда обадва рукују,

0343    „И по једну чашу пију вина,

0344    „Један другом док опрости крвцу.

0345    „Та ласно је кавгу заметнути,

0346    „Ал’ је тешко крвцу опростити.”

0347    Ал’ то Арап ни слушати не ће,

0348    Већ потеже сабљу димишћију,

0349    На Мутапа јуриш учинио;

0350    Ал’ га Мутап не шће дочекати,

0351    Већ окрену помамна дората,

0352    Пак побјеже преко поља равна,

0353    А за њиме Арап на кобили.

0354    Сва ордија Турска ев’ устала,

0355    Пак се смију и рукама пљешту,

0356    И међ’ собом Турски говораху:

0357    „Ала! ала! јада од хајдука!

0358    „Како Ђорђе пред Арапом струже!”

0359    Ал’ не бјежи Лазо да утече,

0360    Већ Арапа мами од Турака.

0361    Кад га Лазо далек’ измамио

0362    На помолу својим Србињима,

0363    Онда Лазо окрену дората,

0364    А потрже сабљу димишћију,

0365    Иза себе удари Арапа,

0366    Иза себе преко л’јеве руке,

0367    На довату по црноме врату,

0368    У једноћ му одсијече главу,

0369    Паде глава у зелену траву,

0370    Остаде му тело на кобили,

0371    Мртва глава из траве говори:

0372    „Богом брате, Петровићу Ђорђе!

0373    „Твоја земља и твоја Србија!

0374    „Немој мене више ударати,

0375    „Чини ми се, могу пребољети.”

0376    Да вам кажем, ког’ сата погибе:

0377    У неђељу на васкрсеније,

0378    Кад се рађа сунце од истока.

0379    А кад виђе седам стотин’ Срба,

0380    Ђе погибе црни Арапине,

0381    Сви на добре коње посједоше,

0382    А у поље равно истрчаше,

0383    Пламенито грлом подвикнуше,

0384    И по једну пушку избацише,

0385    И Лазару брже долећеше.

0386    Кад то вид’ли Турци Видинлије,

0387    Сви пјешице граду побјегоше,

0388    Оставише распете шаторе,

0389    Оставише коње повезане,

0390    Пристављене кавене ибрике

0391    И просуте сребрне филџане;

0392    Ал’ Србињи нагло ударише,

0393    Од појаса сабље повадише

0394    И у Турке јуриш учинише.

0395    Да је коме стати па гледати,

0396    Како Српске сабље сијевају!

0397    Како Турске главе зијевају!

0398    Видинлије с’ Турци препадоше,

0399    И на граду затворише врата,

0400    А са града пукоше топови.

0401    Ту не оста Србин у дружини,

0402    Који Турске не одс’јече главе.

0403    Пак се Србљи пољем повратише,

0404    И све Турске коње поваташе.

0405    Оборише све Турске шаторе,

0406    У терћије шаторе савише;

0407    Покупише кавене ибрике,

0408    Покупише сребрне филџане;

0409    Сваки Србин десет коња доби.

0410    Мутап узе Арапову главу,

0411    Дорату је у зобницу баци,

0412    Пак дората у поводу води,

0413    Арапову јаше бедевију.

0414    Одатле се Лазар подигао,

0415    Оде право у земљу Србију

0416    Пјевајући, коња играјући.

0417    Када дође у село Тополу,

0418    Далеко га Ђорђе опазио,

0419    Пред њега је брже истрчао:

0420    Руке руче, у лица се љубе;

0421    Мутап узе од Арапа главу,

0422    И он рече Црноме Ђорђију:

0423    „Господару, Петровићу Ђорђе!

0424    „Нај ти даре црног Арапина,

0425    „Арап ти је јабуку послао.”

0426    Па пред Ђорђу русу главу баци.

0427    Кад је Ђорђе главу сагледао,

0428    Онда Ђорђе весеље учини,

0429    И изврже тридесет топова.

0430    Оде абер по земљи Србији,

0431    Сви Србини весеље чинише,

0432    На градов’ма пуцаше топови,

0433    Јер је Лазар посјек’о Арапа,

0434    Србинима свима дика јесте.

0435    А кад чули Турци Босанлије,

0436    И они су весеље чинили,

0437    Са градова бацали топове,

0438    Јер Босанци млидијау Турци,

0439    Да с’ Србија земља умирила.

0440    Не зна Ђорђе, шта ће Лази дати,

0441    Већ га пита: „Ишти, сине Лазо!

0442    „Ишти, сине, небројено благо,

0443    „Ишти, сине, шта је теби драго.”

0444    Али Мутап на благо не гледа,

0445    Веће Ђорђа у руку пољуби:

0446    „Господару, Петровићу Ђорђе!

0447    „Даћеш мени, што је теби драго;

0448    „Даћеш мени слободу јуначку,

0449    „Да ми нико судити не може,

0450    „Осим Бога и тебе једнога.”

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.
  • Дејан Ајдачић, О фолклористи Новаку Килибарди, Пројекат Растко, 26. 01. 2003.
1)
Дејан Ајдачић, 26. 01. 2003.
Штампање