Добро дошли на Српску енциклопедију

Бој на Мишару

Бој на Мишару је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

Једна је од најлепших песама Филипа Вишњића. Песма у првом делу говори о великој победи српских устаника у Првом српском устанку, на брду Мишару код Шапца, под вођством Карађорђа Петровића, над знатно бројнијом турском војском, под вођством Кулин-капетана. У другом делу песме говори се о покушају неких виђенијих турака да побегну у Аустрију из Шапца. За њима је кренула потера устаника. Пошто су им аустријске власти дозволиле да се преко аустријске територије врате у Босну, одбегли Турци су се склонили су у селу Босут. Тамо је 12/24. августа 1806. Цинцар Јанко Поповић погубио Баширевић Остроч-капетана, Острошке капетаније и утврђења на реци Уни у Цазинској крајини, а Лазар Мутап, Хаџи Мосту, односно Мехмеда Барјактара. Да би то учинили, они су починили дипломатски инцидентент, јер су бесправно ушли на аустријску територију.1)

Филип Вишњић је овај догађај веома верно дочарао, највероватније зато јер је о њему слушао од мештана села Босут, где је боравио код Ђоке Бошњака, који је био пореклом из истог места. Према предању Филип Вишњић и Вук Караџић су се срели у Босуту 1815.2)

Текст пјесме

0001    Полећела два врана гаврана,

0002    Са Мишара поља широкога

0003    А од Шапца града бијелога,

0004    Крвавијех кљуна до очију,

0005    И крвавих ногу до кољена.

0006    Прелећеше сву богату Мачву.

0007    Валовиту Дрину пребродише,

0008    И честиту Босну прејездише,

0009    Те падоше на крајину љуту,

0010    Баш у Вакуп проклету паланку,

0011    А на кулу Кулин-капетана;

0012    Како па’ше, оба загракташе.

0013    Ту излази када Кулинова,

0014    Излазила, те је говорила:

0015    „Ја два врана, два по Богу брата!

0016    „Јесте л’ скоро од доње крајине,

0017    „Од Мишара поља широкога

0018    „А од Шапца града бијелога?

0019    „Јесте л’ вид’ли млогу Турску војску

0020    „Око Шапца града бијелога

0021    „И у војсци Турске поглавице?

0022    „Јесте л’ вид’ли мога господара,

0023    „Господара Кулин-капетана,

0024    „Кој’ је глава над сто хиљад’ војске,

0025    „И који се цару затекао,

0026    „Да ћ’ Србију земљу умирити

0027    „И од раје покупит’ хараче;

0028    „Да ће Црног Ђорђа уватити

0029    „И жива га цару опремити;

0030    „И да ћ’ исјећ’ Српске поглавице,

0031    „Кој’ су кавгу најпре заметнули?

0032    „Је ли Ђорђа цару оправио?

0033    „Је л’ Јакова на колац набио?

0034    „Је ли Луку жива огулио?

0035    „Је л’ Цинцара на ватри испек’о?

0036    „Је л’ Чупића сабљом посјекао?

0037    „Је л’ Милоша с коњма истргао?

0038    „Је л’ Србију земљу умирио?

0039    „Иде ли ми Кулин-капетане?

0040    „Води л’ војску од Босне поносне?

0041    „Иде ли ми, хоће л’ скоро доћи?

0042    „Не гони ли Мачванскијех крава?

0043    „Не води ли Српскијех робиња,

0044    „Које би ме вјерно послужиле?

0045    „Каж’те мене, кад ће Кулин доћи?

0046    „Кад ће доћи, да се њему надам?”

0047    Ал’ бесједе двије тице вране:

0048    „Ој госпођо, Кулинова љубо!

0049    „Ради бисмо добре казат’ гласе,

0050    „Не можемо, већ каконо јесте:

0051    „Ми смо скоро од доње крајине

0052    „А од Шапца града бијелога

0053    „Са Мишара поља широкога,

0054    „Виђели смо млогу Турску војску

0055    „Око Шапца града бијелога,

0056    „И у војсци Турске поглавице,

0057    „И вид’ли смо твога господара,

0058    „Господара Кулин-капетана,

0059    „И вид’ли смо Црнога Ђорђија

0060    „У Мишару пољу широкоме;

0061    „У Ђорђија петн’ест хиљад’ Срба,

0062    „А у твога Кулин-капетана,

0063    „У њег’ бјеше сто хиљад’ Турака.

0064    „Ту смо били, очима гледали,

0065    „Кад се двије ударише војске

0066    „У Мишару пољу широкоме,

0067    „Једно Српска, а друго је Турска;

0068    „Пред Турском је Кулин-капетане,

0069    „А пред Српском Петровићу Ђорђе;

0070    „Српска војска Турску надвладала.

0071    „Погибе ти Кулин-капетане,

0072    „Погуби га Петровићу Ђорђе;

0073    „С њим погибе тридест хиљад’ Турак’;

0074    „Изгибоше Турске поглавице,

0075    „По избору бољи од бољега,

0076    „Од честите Босне камените.

0077    „Нити иде Кулин-капетане,

0078    „Нити иде, нити ће ти доћи,

0079    „Нит’ се надај, нити га погледај,

0080    „Рани сина, пак шаљи на војску:

0081    „Србија се умирит’ не може.”

0082    Кад то зачу Кулинова када,

0083    Она цикну како љута гуја,

0084    Па кадуна ’вако говорила:

0085    „Јао врани, да зла тога гласа!

0086    „Још ми каж’те, два по Богу брата!

0087    „Кад сте били, очима гледали,

0088    „Знадете ли још ког по имену

0089    „Поглавара, кој’ је погинуо,

0090    „Од честите Босне камените?”

0091    Говоре јој двије тице вране:

0092    „Знамо сваког, госпо Кулинова,

0093    „Сваког знамо, и казат’ хоћемо

0094    „Поглавара сваког по имену,

0095    „И ко их је, кадо, погубио:

0096    „Погибе ти Мемед-капетане

0097    „Од Зворника града бијелога,

0098    „Погуби га Милош од Поцерја;

0099    „Пак погибе паша Синан-паша

0100    „Из Горажда са Херцеговине,

0101    „Погуби га Лазаревић Луко;

0102    „Погибе ти Мула Сарајлија,

0103    „Погуби га Чупић код Дреновца;

0104    „Погибе ти Асан Беширевић

0105    „У Китогу лугу зеленоме,

0106    „Погуби га попе Смиљанићу;

0107    „Погибе ти Дервентски капетан,

0108    „Погуби га Ваљевац Јакове,

0109    „На Добрави одс’јече му главу.

0110    „Нешто Турак на Саву удари,

0111    „На добријем коњма препловише,

0112    „Утекоше у земљу Њемачку,

0113    „Ками мајци да утећи могу!

0114    „Зачуо их витез Цинцар Јанко,

0115    „И зачуо Лазаре Мутапе,

0116    „Припасаше свијетло оружје,

0117    „Пријеђоше у земљу Њемачку,

0118    „Пак по трагу поћераше Турке;

0119    „Стигоше их на првом конаку,

0120    „Баш на ушћу код воде Босута.

0121    „Истом Турци на конак одјали,

0122    „У Босуту пред бијелом крчмом,

0123    „Али Цинцар из краја повика:

0124    „ „Стани, Туре! нијеси утекло.” ”

0125    „С друге стране Мутап повикао.

0126    „Кад то зачу Остроч-капетане,

0127    „Лудо д’јете, одмах се препаде,

0128    „Аџи-Мосто на мах обумрије;

0129    „Ту долеће Цинцар са Мутапом,

0130    „Мутап Мосту одсијече главу,

0131    „Цинцар Јанко Остроч-капетану;

0132    „Утече им од Градачца Дедо;

0133    „А ни он им не би утекао,

0134    „Ал’ у Деда млого пријатеља,

0135    „Па га сакри Њемачка господа.

0136    „Кад згубише Остроч-капетана,

0137    „Ту Србини како мрки вуци

0138    „Од њих пусто одузеше благо,

0139    „И добре им коње поваташе,

0140    „А њих јадне у Саву бацише,

0141    „И овако Сави говорише:

0142    „ „Саво водо валовита, ладна!

0143    „Ждери, Саво, наше душманине.” ”

0144    „Посјекоше Остроч-капетана

0145    „У Њемачкој пред бијелом крчмом,

0146    „Не стиде се цара ни ћесара.”

0147    Кад то зачу Кулинова када,

0148    Љуто цвили, до Бога се чује,

0149    Јадикује кано кукавица,

0150    А преврће како ластавица;

0151    Па овако проклињати стаде:

0152    „Бјео Шапцу, не бијелио се,

0153    „Већ у живој ватри изгорјео!

0154    „Јер код тебе Турци изгибоше.

0155    „Црни Ђорђе, да те Бог убије!

0156    „Од како си ти закрајинио,

0157    „Млого ти си мајку уцв’јелио,

0158    „А љубовцу у род опремио,

0159    „И сестрицу у црно завио:

0160    „И мене си јадну уцв’јелио,

0161    „Јер ми згуби мога господара,

0162    „Господара Кулин капетана.

0163    „Попе Луко, рана допаднуо!

0164    „Јер погуби пашу Синан-пашу,

0165    „Који знаде Босну сјетовати?

0166    „О Милошу, пушка те убила;

0167    „Јер погуби Мемед-капетана,

0168    „Којино је био десно крило

0169    „Ц’јеле Босне и њене крајине?

0170    „О Јакове, да те Бог убије!

0171    „Твоји двори пусти останули!

0172    „Јер погуби Дервент-капетана?

0173    „О Чупићу, жалости дочек’о!

0174    „Јер погуби мулу Сарајевског,

0175    „Који знаде и цару судити?

0176    „О Китоже, не зеленио се!

0177    „Смиљанићу, не веселио се!

0178    „Јер погуби Беширева Асу,

0179    „Кога љепшег у свој Босни нема?

0180    „Остаде му злато испрошено;

0181    „О Цинцаре, да те Бог убије!

0182    „Мало јада по Турћији радиш?

0183    „Ја шта тражиш по земљи Њемачкој?

0184    „Јер погуби Остроч-капетана,

0185    „Лудо д’јете, јединца у мајке?”

0186    То говори Кулинова када,

0187    То говори, а с душом се бори;

0188    Доље паде, горе не устаде,

0189    Већ и она црче од жалости.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.
  • Микица Илић, Село Босут у Срему (1706-2006), 2012.
1) , 2)
Микица Илић, 2012, стр. 63
Штампање