Арсеније Лома

Арсеније Лома (Драгољ, око 17701) — Баре, април 1815), војвода у Првом и Другом српском устанку. Био је један од најистакнутијих војвода приликом припреме Другог српског устанка.

Први српски устанак

Арсеније Лома је рођен у Драгољу у рудничком Качеру.2)3)4) Одмах на почетку Првог српског устанка учествовао је на збору у Орашцу 14. фебруара 1804.5) Карађорђе је одмах након збора у Орашцу кренуо у правцу Београда дижући устанак и палећи ханове, а Лома му се 15. фебруара придружио у Стојнику са 80 војника.6) Карађорђе га је онда нешто касније послао испред себе на Рудник.7) Када је Карађорђе дошао Лома је већ опседао Рудник заједно са Миланом Обреновићем и Лазаром Мутапом.8)9)10)11) Након ослобађања Рудника 18. марта 1804. Карађорђе га је заједно са Лазаром Мутапом и Милићем Дринчићем поставио за рудничког буљукбашу, а Милана Обреновића је поставио за рудничког војводу.12) Постао је буљукбаша у Качеру.13) Након тога учествовао је уз Карађорђа у више битака. Учествовао је у освајању Карановца и Ужица.14) Карађорђе га је 1811. поставио за качерског војводу.15) Током 1813. налазио се у Делиграду, који су Турци опколили.16) Ту се налазио све до пропасти Првог српског устанка.

Припрема Другог српског устанка

Након пропасти Првог српског устанка након Милоша Обреновића и он се предао Турцима заједно са Лазаром Мутапом.17) И након тога био је опрезан и није много веровао Турцима. Након новога таласа турских зверстава крајем 1814. многи српски главари су отишли у планине из страха и почели су да се договарају о новом устанку.18) Ломо је учествовао на састанку српских вођа у Рудовцима, када су договорили да подигну устанак на Цвети 1815.19) Тада су се заклели да ће сви да се дигну на Турке. Лома је тада свима дао до знања да би устанак могао да пропадне ако им се Милош Обреновић не придружи, па су на том скупу одлучили да убију Милоша ако се не придружи.20) Ломи су дали задатак да убије Милоша Обреновића ако се не придружи.21) Арсеније Лома, његов зет Милутин Савић Гарашанин и Тома Вучић Перишић отишли су након тога да пазе на Милоша Обреновића да не би угрозио устанак.22) Постојао је страх да ће Милош као и за време Хаџи-Проданове буне да стане на страну Турака. Касније је 17. марта 1815. учествовао и на тајној народној скупштини у Вреоцима, када су се прецизније договорили за устанак.23) Када је Милош из Београда стигао својој кући Лома га је обавестио о устанку, а Милош је тражио времена да поразмисли.24) Међутим пошто су се приближавале Цвети као рок за устанак Лома је отишао у Јасеницу да спреми народ за устанак, а код Милоша је оставио Лазара Мутапа, Милутина Гарашанина и Тому Вучића.25) Они су требали да пазе на Милоша, а у случају да не приступи устанку да га убију.26)

Устанак и погибија

Милош Обреновић је оклевао, али одлучио се за устанак. Одређено је да на дан устанка Ломо треба да нападне Рудник.27) Ипак Арсеније Лома је устанак започео три дана пред Цвети 20. априла 1815, када је у Јасеници растерао Турке харачлије и узео им харач.28) Након што је побунио Јасеницу Ломо се вратио у Качер, па је са Качерцима опсео Рудник.29) Турке је сатерао у град, у коме нису имали хране, па су Турци под командом аге Токатлића тражили да се предају на веру и да онда оду под оружјем до Ужица.30) Турци су на веру предали Рудник на Лазареву суботу 22. априла 1815.31) Ломо их је испраћао на путу до Ужица, али ту се десио инцидент да се један Србин споречкао са Токатлићем и убио га због неког ранијег спора.32) Све се то пред Ломом десило у тренутку, тако да он није стигао да реагује и спречи убиство, али онда су се и Срби и Турци машили оружја да их је Лома једва смирио.33) Док је пратио Турке до Ужица Лому је из потаје у главу погодио Токатлићев сестрић.34) Након неколико дана Лома је умро у селу Баре од добијених рана.35)

Литература

  • М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи српског народа новијега доба, Београд, 1888, стр. 305—307
  • Арсеније Ломо, уредник A. Гавриловић, Знаменити Срби XIX века, број 1, Дигитална Народна библиотека Србије, Загреб, 1901, стр. 80-89
  • К. Ненадовић, Живот и дела Карађорђа и његови војвода и јунака 2. део, Беч, 1884.
  • Радош Љушић, Вожд Карађорђе, књига I, Београд, 2000.
  • Радош Љушић, Вожд Карађорђе, књига II, Београд, 2000.
  • Михаило Гавриловић, Милош Обреновић I, Београд, 1908.
  • Миодраг Јаћимовић, Знаменити Рудничани, КРРЗ, Београд, 1990.
1)
М. Јаћимовић, 1990, стр. 26
2) , 10) , 13) , 15) , 16) , 30) , 32)
М. Ђ. Милићевић, 1888, стр. 305
3) , 11)
Знаменити Срби XIX века, 1901, стр. 80
4) , 5) , 7) , 9) , 12)
К. Ненадовић 2, 1884, стр. 254
6)
Р. Љушић 1, 2000, стр. 65
8)
Р. Љушић 1, 2000, стр. 69
14) , 17)
К. Ненадовић 2, 1884, стр. 255
18) , 19) , 20) , 21)
К. Ненадовић 2, 1884, стр. 257
22) , 23)
К. Ненадовић 2, 1884, стр. 258
24) , 25) , 26)
К. Ненадовић 2, 1884, стр. 260
27) , 28) , 29)
М. Гавриловић I, 1908, стр. 149
31)
М. Гавриловић I, 1908, стр. 150
33)
М. Ђ. Милићевић, 1888, стр. 305, 306
34) , 35)
М. Ђ. Милићевић, 1888, стр. 306
Штампање