Добро дошли на Српску енциклопедију

Димитрије Исаиловић

Димитрије Исаиловић (Даљ, 26. октобар/6. новембар 1783 — Београд, 29. мај/10. јун 1853), српски просветни радник, професор, уредник „Српских новина“. Један је од седам првих чланова Друштва српске словесности, претече САНУ.

Професор

Рођен је у Даљу 27. октобра/6. новембра 1783.1)2) Његов отац Јован био је живописац и управник патријаршијских добара у Даљу.3) Основну школу похађао је у Даљу и Бечкереку (Зрењанину).4) Гимназију је завршио у Сремским Карловцима, а Филозофски факултет у Пешти 1808. Био је професор гимназије у Сремским Карловцима од 1808. до 1813.5)6) У Сентандреји је био професор учитељске српске школе од 1813. до 1816, када се заједно са препарандијом преселио у Сомбор, у коме је био професор до 1830.7)8)

Прелазак у Србију

Прешао је у Србију 1830. Постао је учитељ књажевских синова Милана Обреновића и Михаила Обреновића. Најпре је био професор Велике школе у Београду, која је заправо представљала прву гимназију.9) Преселио се 1833. у Крагујевац заједно са том школом, која је постала Лицеум Књажевства Србије.10) Од доласка штампарије у Крагујевац радио је у штампарији, у којој је од 1835. био уредник државних Сербских новина.11) Био је и цензор књига и коректор.12) Био је високи чиновник у државној управи Србије, саветник кнеза Милоша. Играо је важну улогу у организовању школа у Србији у првој половини XIX века. Саставио је школске речнике за француски, њемачки и латински језик.13) Од 1838. био је деловођа министарства просвете, а 1839. постао је начелник министарства просвете.14) Био је 1840. именован за главнога секретара Државнога савета, а 1841. за врховнога инспектора училишта.15)16) Током 1842. укинуто му је звање инспектора.17) Током 1848. именован је за начелника канцеларије министарства просвете.18) Био је уредник „Новина сербских“. Један је од седморице првих чланова и првих потпредседника Друштва српске словесности, претече САНУ.

Економски рад

За време боравка у Сомбору објавио је уџбеник „Историја трговине“, који је на 478 страница штампан 1816. у Будиму. Тврдио је да је трговина прави темељ грађанског друштва, истински темељ слободе, узрок човекове приљежности и благостања, да подстиче развој пољопривреде и заната и омогућује прилив новца у земљу.

Литература

Спољне везе

Штампање