Добро дошли на Српску енциклопедију

Милан Обреновић (кнез)

Милан Обреновић (Крагујевац, 6/18. октобар 1819 — Београд, 26. јун/8. јул 1839), старији син кнеза Милоша Обреновића и брат кнеза Михаила, као кнез је владао током 26 дана.

Биографија

Рођен је 6/18. октобра 1819. године у Крагујевцу, као пето, од укупно осморо деце, од мајке Љубице рођене Вукомановић и оца кнеза Милоша Обреновића.1) Пре њега су по рођењу умрли Петар (1814), а затим и Ана (1818), тако да је он био треће, односно прво преживело мушко дете.2) Крштени кум му је био архиепископ и касније митрополит Мелентије Павловић.3) Милана су звали Мања или Миљцо,4)5) а Михаила Млађа.6)

Како родитељи, још пре његовог рођења, због Милошевог брачног неверства, практично нису живели заједно, детињство је провео везан за мајку, млађег брата Михаила, и две старије сестре, најпре у родном Крагујевцу, а када му је било шест година, крајем 1825. преселили су се у Пожаревац.7) Кнегиња Љубица се у Пожаревцу бавила управљањем економије, пошто је исто као и кнез била штедљива и добра домаћица.8)

Поред свог Пожаревачког двора, у који је кнез најчешће долазио да у кругу породице прослави празнике (Божић, Нову годину, Ускрс, Велику Госпојину и крсну славу Св. Николе),9) кнез је 1826. израдио мању довоспратну кућу, коначић за синове Милана и Михаила, где су они спавали, учили и ишли у школу.10) Поред овог, налазила се зграда за канцеларију и боравак кнежевих секретара и писара, а наспрам Милошевог конака, у истој авлији, године 1827. изграђен је и конак за кнегињу Љубицу.11)

Године 1826. године кнежевићи Милан и Михаило су уписани у тек основану Дворску школу,12) која се налазила у близини, али изван кнежевог двора.13) Учитељи су му били: Алекса Поповски, Димитрије Исаиловић, Ђорђе Зорић, Аврам Гашпаровић, Димитрије Давидовић,14) грчки учитељ Георгије Захаријадес.15) Обојица су добро напредовали у учењу и редовно полагали испите.16)

Кнегиња се с децом доселила у конак у Београду 1830. године. Кнежевићи су у то време похађали Велику школу до 1832, када је школа затворена.17) Са њима се у Београду често играо и учио Миланов вршњак Филип Христић. Учитељ им је био Аврам Гашпаровић, који је кнежевићима претходно предавао у основној школи. Према Филиповом сведочанству, Милан је као предодређен за кнеза наследника имао је приоритет у односу на млађег брата.18)

Кнегиња Љубица и кнежевићи Милан и Михаило су се из Београда поново преселили за Пожаревац 1832.19)

Међутим, Милан је још 1834. био теже болестан, а од 1837. је боловао од туберкулозе.20) Његово стање које се временом погоршавало, нису успели да поправе ни најбољи београдски, темишварски и земунски лекари.21)

Пошто је посредством Државног савета обезбеђено учешће опозиције у власти и прекинут Милошев апсолутистички режим, Милош је покушао да изврши војни преврат Јовановом буном, која није имала успеха, а затим је остао у рукама Савета, одобравајући без противљења сва акта која су му доношена, па и она која су била против учесника буне. Практично се налазећи у кућном притвору, притиснут од стране својих противника, а без подршке из иностранства, одрекао се престола у Миланову корист.22)

Милошеву оставку, пошто је био неписмен, потписао је његов млађи син Михаило, у присуству Томе Вучића Перишића и митрополита Михаила 1/13. јуна 1839. године. Два дана касније је објављен акт о абдикацији, а Милош је са Михаилом напустио Србију и отишао на своје имање у Херешти у Влашкој. Скупштина је на заседању 31. маја/11. јуна, поднела Савету и Вучићу неколико захтева, од којих је један био да се Милану, који се није налазио у стању да влада сам, одреде три тутора, који би, у сагласности са Саветом, управљати земљом. Дана 2/14. јуна су именовани Аврама Петронијевића, Јеврема Обреновића и Тому Вучића Перишића за намеснике болесном Милану. Два дана касније они су у митрополитовом двору положили заклетву, а 5/17. јуна је о томе издата прокламација.23)

Вест о кнежевском достојанству Милан је примио болестан у постељи. У 26-том дану владавине, не стигавши да потпише никакав званични акт у својству владара, преминуо је 26. јуна/8. јула 1839. у Конаку, на рукама своје мајке. Истог дана, Савет и намесништво су одлучили да на престо доведу тада малолетног Михаила.24) О свему томе намесништво је издало још једну прокламацију.25)

Милан је сахрањен два дана касније, у порти старе Палилулске цркве (цркве Светог Марка), док је берат којим је потврђен за кнеза, стигао у Србију тек неколико дана касније.26)

Намесништво је остало на власти до Михаиловог повратка у земљу у марту 1840.

Литература

1) , 2) , 7) , 12) , 16) , 21) , 22) , 23) , 24) , 26)
Зорица Јанковић, 20. 8. 2009.
3) , 6) , 17)
Јелена Пауновић Штерменски, 2013, стр. 17
4)
Мирољуб Манојловић, 2011, стр. 34
5) , 14) , 20)
Мирољуб Манојловић, 2011, стр. 6
8)
Мирољуб Манојловић, 2011, стр. 11
9)
Мирољуб Манојловић, 2011, стр. 162
10) , 11)
Мирољуб Манојловић, 2011, стр. 158
13)
Мирољуб Манојловић, 2011, стр. 160
15)
Јелена Пауновић Штерменски, 2013, стр. 14
18)
Јелена Пауновић Штерменски, 2013, стр. 18
19)
Мирољуб Манојловић, 2011, стр. 170
25)
Ђор­ђе Пе­рић, 2008, стр. 186
Штампање