Корисничке алатке

Алатке сајта


јованова_буна

Јованова буна

Јованова
буна
jovan_obrenovic.jpg Јован Обреновић

Јованова буна, представља побуну присташа кнеза Милоша са циљем да се победе уставобранитељи. Буна је избила по кнежеву налогу 23. маја 1839, а предводио ју је кнежев брат Јован Обреновић, који се показао као неспособан организатор побуне. Тома Вучић предводио је бројчано надмоћнију војску, која је опколила побуњенике на Трешњи и присилила их 28. маја на предају. Под притиском Савета кнез је током побуне био присиљен да потписује наређења против побуњеника. Након окончања побуне уставобранитељи су кнеза Милоша присилили да се 13. јуна 1839. одрекне трона због умешаности у побуну.

Уставобранитељи држе управу

Први озбиљнији сукоби између уставобранитеља и присташа кнеза Милоша почели су у време када се почетком 1839. припремало проглашење Турскога устава из 1838.1) На неким местима су начелници били противници уставобранитеља, па су у то време јавно критиковали Државни савет и уставобранитељску владу. Начелник јагодинскога округа Живко Шокарац је чак претио да ће да оде у хајдуке.2) Подршку кнезу Милошу пружали су и начелник гургусовачкога округа, али и неколико среских начелника, а највише подршке имао је у Крагујевцу и Пожаревцу.3) Међутим уставобранитељи су готово сву управу држали у својим рукама, па су након проглашења Устава преко локалних органа спровели посебне мере безбедности.4)

Све лошији кнежев положај

Кнез Милош Обреновић је покушавао да се реши уставобранитеља и њихове надмоћи изазивањем незадовољства у народу.5) Након кнежева повратка у Крагујевац марта 1839. његови људи почели су да подбуњују народ. Кнезу је било јасно да је у инфериоран положај дошао због окретања од Русије, па је покушавао да тражи опроштај од рускога цара, а истовремено се жалио и султану. Кнез Милош је 29. априла 1839. напустио кнежевину и отишао у Земун са циљем да врши притисак на уставобранитеље.6) Руске дипломате су отишле на преговоре са кнезом, који је тражио да се из Савета уклоне Јеврем Обреновић, Стојан Симић и Тома Вучић, али на то се није пристало.7) Делегација од неколико саветника му је 2. маја запретила да ће га лишити престола, па је пристао да се врати и да се држи Устава, дакле та криза окончала се кнежевим неуспехом.8) Кнежев положај је био све лошији, а по повратку је потписао и Закон о Савету.

План о буни

Кнез Милош Обреновић одлучује да се помоћу преосталих присташа ослободи уставобранитеља.9) План о буни сачинио је за време свог боравка у Крагујевцу од 13. марта до 14. aприла 1839. године, а намера му је била да побуни гарнизонску војску и народ у неколико округа, где су на власти још увек остале његове присташе.10)11) Буну је требао да подигне његов брат Јован Обреновић, саветник Илија Поповић, Живко Шокарац, начелник Јагодинског округа и још неколико чиновника и официра.12) Не постоје докази да је кнез Милош Обреновић планирао укидање Устава из 1838. Током 21. маја добио је писмо од крагујевачке војске, која му је обаћавала да че за три дана доћи у Београд.13)

Избијање побуне

Буна је избила 23. маја 1839. у гарнизонима у Крагујевцу, Ћуприји и Крушевцу.14) У Ћуприју су официри одбили да се прикључе побуни, али ћупријска коњица је 24. маја стигла у Крагујевац. Побуњенички курири су ухапшени одмах чим су 24. маја стигли у Крушевац, али обична војска не слушајући официре кренула је из Крушевца према Крагујевцу.15) Крушевачка војска је са два дана кашњења 25. маја стигла у Крагујевац, па ту није затекла остале побуњенике, који су већ били на путу за Београд. У Крагујевцу је 23. маја побуњена војска хапсила официре, а када им се придружила ћупријска војска за вођу су изабрали подофицира Милисава Кулашевића.16) Према Београду је 24. маја кренуло 420 војника, од тога 100 артиљераца, 120 коњаника и 200 пешака, а имали су четири топа.17) Оставили су 60 војника у Крагујевцу. Због лоше организације побуне војници из Пожаревца и Алексинца остали су неактивни у побуни.

Кнеза Милоша сламају па он тражи покорност побуњеника

Тома Вучић

Поред војне побуне требало је побунити и сељаке у Шумадији у кнезу оданом крагујевачком и рудничком округу. У побуни су учествовала 24 села крагујевачкога округа.18) Цивилне власти крагујевачкога округа биле су у вези са Јованом Обреновићем, који се налазио у Чачку и бунио је руднички округ.19) Међутим Јован је био лош организатор и свој округ је побунио са великим закашњењем.20) Начелник смедеревскога округа ухапшен је пред буну, али на вест о буни побегао је и са 200 људи заузео је скелу на Морави. Уставобранитељи су на седници Савета 25. маја расправљали о гушењу буне са кнезом и предложили су му да се склони код Турака у тврђаву док они не угуше буну. Када кнез није пристао онда му је отворено речено да они сматрају да он стоји иза буне. Поново су се састали код везира у присуству рускога конзула и ту су успели да присиле кнеза да потписује наређења о гушењу буне.21) Кнез је уместо да пружи подршку побуњеницима морао да потписује наређења Савета против побуњеника. Морао је и да потписује прогласе народу у којима је оптуживао побуњеници, а то је утицало на спречавање ширења буне.22) Кнез је онда преко разних делегација морао да тражи од побуњеника да се покоре.23)

Предаја побуњеника на Трешњи

За главнога команданта у гушењу побуне именован је Тома Вучић Перишић, коме је дано да скупља народну војску, која би напала побуњенике.24) Пред побуњенике су најпре послали митрополита, ужичкога владику и кнежевога ађутанта, али они нису поколебали побуњенике. Тома Вучић је у Раковици окупио око 3.000 народних војника и са њима је кренуло.25) Савет му је као помоћнике додао Хаџи Милутина Гарашанина, Вулу Глигоријевића и Илију Гарашанина. Вучићева војска се улогорила у Рипњу, а долазило му је још народне војске. Побуњеници су логоровали на Трешњи, недалеко од Рипња. Вучићева бројнија војска их је опколила 27. маја и пошто су се нашли опкољени на жестокој киши, без намирница и без добрих официра, били су принуђени да се предају 28. маја 1859. године.26) Вучић је поражене побуњенике свукао до гаћа и распустио кућама. Када су други чули за предају на Трешњи обесхрабрили су се, па се крушевачка војска вратила у Крагујевац. Кнез је са друге стране био присиљен да захтева од побуњене војске да се предаје, а свога брата Јована Обреновића је назвао непријатељем и рекао да му више није брат.27) Буна се због свега тога стишала без крвопролића.

Абдикација кнеза Милоша

Кнез Милош Обреновић је био онда натеран да се као тајни подстрекач побуне одрекне власти. Уставобранитељима је било јасно да кнез Милош стоји иза побуне, па су одлучили да сазову Скупштину, јер по њиховоме треба да кују гвожђе док је још вруће. Тома Вучић је након уласка са војском у Крагујевац по свој прилици подстакао народ да 2. јуна тражи сазивање Скупштине.28) Савет у почетку није одобравао Вучићев захтев за сазивањем скупштине, али након вишеструкога Вучићева притиска Савет је попустио.29) Крња Народна скупштина сазвана је 12. јуна, а током рада скупштине највише су се истицали Тома Вучић и Стојан Симић, тако да су они час подбуњивали народ против кнеза, а кад би затребало смиривали би га.30) Вучић је тада као велики говорник и демагог својим говорима контролисао и каналисао захтеве Скупштине. Понашао се попут римскога диктатора. Милош се нашао у безизлазној ситуацији, па је морао да 13. јуна прихвати оставку, коју је скупштина написала и дала му на потписивање.31)

Литература

  • Д. Јовановић, Јованова буна у Јагодинском округу, Корени I (2003)
  • Радош Љушић, Кнежевина Србија (1830–1839), САНУ, Београд, 1986.
  • Гавриловић Михаило, Милош Обреновић, I-III, Београд, 1908, 1909, 1912.

Jovanova buna

1) , 2) , 3) , 4)
Љушић КС стр. 438
5)
„ЈО”, Д. Јовановић, Јованова буна у Јагодинском округу, Корени I (2003)
6) , 7) , 8)
Љушић КС стр. 441
9) , 11) , 12)
Љушић КС стр. 442
10)
ЈО
13) , 14) , 15)
Љушић КС стр. 443
16) , 17) , 18) , 19)
Љушић КС стр. 444
20)
Љушић КС стр. 445
21) , 24)
Љушић КС стр. 446
22) , 23) , 25)
Љушић КС стр. 447
26) , 27)
Љушић КС стр. 448
28) , 29)
Љушић, 1986, стр. 451
30)
Љушић, 1986, стр. 452—453
31)
Љушић, 1986, стр. 454
јованова_буна.txt · Последњи пут мењано: 2023/09/24 12:41