Садржај
Чачак
Чачак (ЧА), град који се налази у средишњем делу централне Србије у Моравичком округу, између општина Горњи Милановац на северу и општине Лучана на југозападу. На западу је општина Пожега која припада Златиборском округу, источно је општина Кнић која је у саставу Шумадијског округа, а на југоистоку је град Краљево која припада Рашком округу.
Град Чачак је административни, привредни и културни центар Моравичког управног округа. Град Чачак има 58 насеља. По попису из 2002. године Чачак је имао 117.072 становника.
Географски положај
Град Чачак заузима географски простор између 20°7'15“ и 20°38'30“ источне географске дужине и 43° 44' и 44° 00' 30“ северне географске ширине.
Чачак се налази 145 километара јужно од Београда. Од граница Србије, најближа му је граница са Босном и Херцеговином. Чачак се налази на контакту Шумадије и унутрашњих Динарида. Град Чачак заузима површину од 636 km² уз ток Западне Мораве, и окружен је планинама Вујан (857 м) на северу, Овчар (958 м) и Каблар (885 м) на западу и планином Јелица (929 м) на југу док је на истоку отворен према краљевачкој котлини. У његовој близини су и планине Сувобор и Маљен које се налазе на северозападу.
Планине Јелица са (929 m), Овчар (985 m), Каблар (885 m) и Вујан (857 m) окружују Чачанску котлину кроз коју протиче река Западна Морава чија је дужина 318 km. Површина котлине је преко 270 km², дуга је око 40 km и пружа изванредне услове за пољопривреду.
Јединствену морфолошку целину представља Овчарско-кабларска клисура која се одликује стрмим странама, укљештеним меандрима и налази се под заштитом државе као природно добро од изузетног значаја. У клисури се налази Овчар Бања као и Овчарско-кабларски манастири, што клисури и околини даје посебан значај.
Клима
Клима Чачка и његове ближе околине припада умерено-континенталном типу са топлим летима и хладним зимама. Средња годишња температура ваздуха је 10,47 °C, а влажност ваздуха 80,7%. Чачак и околина нису изложени јаким ветровима. Ветрови долазе са севера и североистока, ређе са запада јер је окружен планинама. Просечна брзина ветрова је 2,3 m/s код северних, и 1,4 m/s код западних.
Понекад због јаких ветрова песак из Сахаре доспе до Чачка где прави проблеме у саобраћају. Просечна годишња количина падавина је 692.9 мм, баш као и у главном граду, Београду.
Карактеристике рељефа
Рељеф града Чачка је претежно брдско - брежуљкасти, равничарски у централном делу града и планински на њеном ободу. У погледу рељефа, територију града можемо поделити на три главне морфолошке целине: чачанску котлину, брдско-брежуљкасти предео и планински предео.
Чачанска котлина, надморске висине од 200 до 300 метара, на територији града је оивичена планинама Овчар и Каблар са запада, Јелица са југа и планинама Вујан и Буковик са севера. Дужина чачанске котлине од Овчарско-кабларске клисуре до краљевачког сужења износи око 40 км, средња ширина око 5,5 км, а укупна површина износи нешто преко 270 km². Град Чачак се налази у централном делу чачанске котлине на обалама Западне Мораве.
Брдско-брежуљкасти предео који захвата простор од 300 до 500 м надморске висине је део територије који чини прелаз између равничарског и планинског предела и захвата скоро трећину површине града Чачка. Рашчлањен речним долинама даје утисак благо заталасаног земљишта које се благо спушта у чачанску котлину. На њеним падинама се налазе бројни засади воћњака и винограда који у пролеће и јесен привлаче својим цветним мирисима и плодовима.
Планински предео захвата географски простор од 500 м до 985 м - највиши врх Овчара. По пејзажној разноликости, облику и висини, биљном и животињском свету, планине овог краја поседују посебне природне вредности. Издвојићемо следеће планине: Јелица, Овчар, Каблар и Вујан.
Јелица (929 м) се пружа правцем северозапад-југоисток у дужини од око 30 км. Представља природну границу између брдско-брежуљкастог Драгачева на југу и чачанске котлине на северу. Изграђена је од горњо - кретацејских седимената, тријаских кречњака, габра и серпентина. Највиши врхови ове планине су: Црна стена (929 м), Вериње (874 м), Градина (846 м), Рајачки вис (818 м). Подножје планине је под ораницама и воћњацима, док су у вишим пределима храстове и четинарске шуме са бројном дивљачи. На једном од ових врхова - Градини налази се истоимени археолошки локалитет вредан пажње. Овде је откривен стари утврђен град са остацима пет базилика из XИ века нове ере, као и други објекти из старог доба, који својом тајанственошћу привлаче бројне излетнике.
Овчар (985 м) је највиша планина на територији града. Од Јелице је одвојен преседлином Стражевица (610 м), са кога се врло стрмо диже купасти врх. Претежно је састављен од кречњака и доломита кроз које је избила дебела жица еруптивних стена. На стрмој кречњачкој страни, према Западној Морави, усечена је Овчарско-кабларска клисура - предео изузетних одлика „И категорија“. На падинама ове планине налази се пет манастира, део „Српске Свете Горе“. На врху Овчара изграђен је преко 60 м висок ТВ релеј и подигнута зграда са уређајима за потребе радио и телевизије. Поред овог релеја налазе се остаци старог релеја који је срушен за време бомбардовања 1999. године. Са највишег врха града Чачка, који је уједно највиши врх и видиковац, пружа се леп поглед на околину, чачанску котлину, клисуру и меандре Западне Мораве.
Каблар (885 м) је сачињен од дијабаза, рожнаца, кречњака и серпентина. На југу је одвојен од Овчара дубоко усеченом Овчарско-кабларском клисуром. Ова јужна готово гола, стрма и кршевита страна у клисури, јако је врлетна и на више места окомита. Високе голе литице уздижу се над Моравом неколико стотина метара. На падинама ове планине налази се пет манастира и једна мања црквица „Свети Сава“ уклесана у пећини. Северне падине су благе и постепено прелазе према подгоринама планина Маљен и Сувобор. Подножје планине (изузев јужних падина) је под ораницама, воћњацима и пашњацима, док су виши предели под шумом.
Вујан (857 м) представља планински венац који одваја чачанску котлину на југу од таковско-рудничког краја на северу. Састоји се од габра, серпентина и доњокретацејских наслага. Рашчлањен је на више планинских врхова, као што су: Велики Вујан (857 м), Буковик (850 м) и Острица (802 м).
Етимологија
Старо име Чачка је Градац. Њим је у 12. веку владао брат Стефана Немање, Страцимир Завидовић (1168—1189), који је изградио цркву Моравски Градац, која и данас стоји у центру града, али под називом црква Светог Вазнесења Христовог. Реновирана је 2011. године. Чачак постоји под овим именом од 1408. године. Од 1459. када је Србија пала под турску власт па до 1867. године, Чачак је био део Отоманске империје. Изузетак је период од 1718—1739. када је насеље било под влашћу Хабзбуршке монархије. Град је био и главно поприште битака у Другом српском устанку 1815. године. Две године касније Србија је добила аутономију, а 61 годину после тога је добила независност на берлинском конгресу 13. 7. 1878. године. Од 1882. године Чачак је био део Краљевине Србије, од 1918. до 2003. део Југославије, од 2003—2006. године део Србије и Црне Горе, а од 5. 6. 2006. године део Србије.
Демографија
У Граду Чачку живи 58471 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 38,8 година (37,9 код мушкараца и 39,7 код жена). У насељу има 25304 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89. Чачак је великим делом насељен Србима (према попису из 2011. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
Попис1), година, становника:
- 1948, 18808
- 1953, 24020
- 1961, 34964
- 1971, 49422
- 1981, 62258
- 1991, 70475
- 1991н, 69707
- 2002с, 74652
- 2002, 73217
- 2011, 74859
Етнички састав према попису из 2002.2)
- Срби, 70947, 96.89%
- Црногорци, 402, 0.54%
- Роми, 349, 0.47%
- непознато, 469, 0.64%
Остале групе имају мање од 0.3%.
Просек старости мушкараца је био 37.9 година, а жена 39.7 година.
Историја
Култура и уметност
Од анонимне насеобине до модерног града са почетка 21 века, овај град је прешао дуг и трновит пут. Живу стварност и моћ стваралачког духа и умећа сведоче и обликују људи које је овај град изнедрио али и примио под своје скуте. Највише трагова о граду оставили су уметници, писци, сликари, градитељи и то од најранијег гвозденог доба, преко средњег века до данашњих дана. Само лице града, које се да видети у фасадама, споменицима и културним установама је одраз уметничке душе и љубави његових становника према лепом. Најбоља уметничка дела о Чачку сачувала су особиту атмосферу и дух овог града.
Град има богату понуду културних садржаја. У току позоришне сезоне актуелно је гостовање многобројних позоришних трупа из целе Србије у Дому културе, (који у свом склопу има и Драмски студио, балетску, ликовну, вајарску школу). Изложбе, али и разни наступи, културне и књижевне вечери изводе се и у галеријама „Надежде Петровић“ и „Рисим“, Народном музеју, Салону фотографија, Међуопштинском историјском архиву, простору Градске библиотеке, згради Дома ученика и др. Ликовне и вајарске колоније се одржавају најчешће у Овчар бањи. Бројне су културно-уметничке и забавно-туристичке манифестације у граду и ближој околини које привлаче велики број поклоника етно културе, изворне народне музике и других пратећих садржаја. Актуелна уметничка продукција у граду може се пратити и кроз деловање разних група и удружења (професионалних и аматерских), затим приватних галерија, ликовних радионица, колонија и многобројних ентузијаста.
Коначна обнова цркве извршена је 1834. године. У граду је 1837. почела је са радом и Гимназија. Средином XIX века Чачак је имао око 1.500 становника. Градски центар са саборном црквом и објектима балканске архитектуре подсећао је на доба прве владе кнеза Милоша Обреновића.
Након трогодишње Аустроугарске окупације, Чачак је ослобођен 25. октобра 1918. године. Град је наставио свој развој, али овога пута у сасвим новом амбијенту проширене државе.
Општи напредак огледао се и прерастањем Гимназије у Чачку из шесторазредне у осморазредну и отварањем нове зграде 1927, у којој је гимназија и данас смештена. Извршена је и обнова цркве, 1929. године. Све је то за последицу имало и повећање становника града, са око 5.000 из 1918. на око 13.000 пред 1941.
Установе културе
Градска Библиотека "Владислав Петковић Дис"
Угледни Чачани, окупљени око Окружног начелника Милије Драгићевића, 12. јануара 1848. године по старом календару, основали су „Друштво Читања Србско-Славенских Новина“, најстарију установу културе у граду на Западној Морави. Тај 12.јануар 1848. постао је претеча касније основаног Читалишта, па Читаонице, Књижнице и Библиотеке, камен међаш храму писане и штампане речи и знања. Настављачи Друштва основали су 1860. године Читалиште, чије је освежење оглашено звонима са Страцимирове задужбине и прангијама, што говори колики значај и част су наши преци давали књизи.
Библиотека носи име песника Владислава Петковића Диса, утемељивача модерне српске поезије, творца „Нирване“, „Утопљених душа“, „Можда спава“…
Данас библиотека има око 140 000 књига, а у оквиру легата чува велики број старих и ретких књига. Библиотека има око 5 000 редовних чланова. Последњих деценија се појављује као значајан издавач, а позната је и ван граница Србије по песничкој манифестацији „Дисово пролеће“ у част Владислава Петковића Диса и поезије. Гости „Дисовог пролећа“ били су најзначајнији песници XX века. Прво Дисово пролеће организовано је 13. априла 1964. године, када је пред Дисовим спомеником беседио Бранко В. Радичевић.
Уметничка Галерија "Надежда Петровић"
Уметничка галерија „Надежда Петровић“ (основана 1961) једна је од најстаријих и најзначајнијих установа овог типа у земљи. Галерија носи име Надежде Петровић (1873-1915), рођене Чачанке, најзначајније српске сликарке с почетка XX века, која својим стваралаштвом уводи српску уметност у савремене европске уметницке токове. Делатност Галерије је праћење савремене ликовне продукције кроз излагачку делатност, заштита покретних културних добара кроз своје збирке: „Надежда и савременици“,„Југословенско сликарство друге половине XX века“,„Савремена уметност“ и „Спомен збирка Богића Рисимовића-Рисима“.
Галерија поседује 400 експоната који су репрезентативна дела наше уметности. Најпознатија манифестација коју организује Галерија је бијенална, селекторска манифестација „Меморијал Надежде Петровић“, на којој је до 2002. године (22. Меморијал) излагало преко 500 уметника и уметницких група. Галерија располаже са два изложбена простора смештена у две посебне зграде у старом градском језгру. Зграде су споменици културе - градска архитектура с почетка XX века.
Дом културе
Дом културе је основан 1971. године. Од тада до данас веома успешно је презентовао грађанима Чачка бројне позоришне представе, концерте, изложбе, књижевне вечери и све оно што чини културу и уметност. Осим тога саставни део програма је и едукација младих. То се одвија кроз следеће активности: Ликовни студио Дома културе, Стрип радионица и Радионица за анимирани филм. Драмски програм је заступљен у две групе: Драмски студио и Глумачка радионица која има више група полазника различитог узраста. Они су успешно реализовали неколико позоришних представа.
Дом културе сарађује са осталим установама културе и осим презентације културно уметничких програма бави се и организацијом семинара, сајмова, предавања, разних трибина и слично. Издавачка делатност је такође заступљена. Ту су Часописи за културу и уметност АРТ 032 и Градац (као суиздавач са Уметничким друштвом Градац). У простору Дома културе ради и књижара „Бранислава Малтез“, која својом делатношћу употпуњава програм.
Уметничка Галерија "Рисим"
Галерија „Рисим“ је саставни део уметничке галерије „Надежде Петровић“ и представља легат породице Рисимовић. У њој је стална поставка слика Богића Рисимовића Рисима, сликара, песника и приповедача, рођеног 14. марта 1926. године у Чачку.
Народни музеј
Народни музеј у Чачку је основан 1952. године. Ова установа у више поставки нуди поклоницима споменичке баштине, предмете који сведоче о бурној прошлости овог дела Србије. Поставка је у Конаку Јована Обреновића из 1835. године. Садржи налазе из праисторијског и римског доба, Првог и Другог српског устанка и ослободилачких ратова српског народа у XIX и XX веку.
Музеј се бави научно-истраживацким и археолошким радовима као и рестаурацијом вредних старих предмета. У својој галерији организује изложбе високе културне, уметничке и историјско-етнографске вредности. Једна од делатности Музеја је издаваштво, а објављује и свој годишњак - Зборник радова.
Међуопштински Историјски Архив
Архив, сређује, чува, штити и публикује архивску грађу која сведоци о слојевитој економској, политичкој и културној прошлости Чачка и Моравичког округа. Издавач је зборника архивске грађе, часописа „Изворник“. Организује изложбе писаних сведочанстава и фотографија из прошлости.
Архив је смештен у згради бившег Начелства округа чачанског, која је подигнута 1877. године, у улици Господар Јованова 2. У приземљу зграде су депои са архивском грађом, а на спрату радне просторије, библиотека са читаоницом, фотолабораторија и галерија архива. Зграда у којој је смештен Архив, проглашена је за културно добро великог значаја, 11. фебруара 1974.
Образовање
Град Чачак има:
- 2 предшколске установе - на 17 локација у граду,
- 18 основних школа,
- 7 средњих школа,
- 1 школу за образовање одраслих
- 2 факултета који раде у оквиру Крагујевачког универзитета
Предшколске установе
Најмлађим становницима града пружа се посебна пажња. Пораст броја становништва, а самим тим и деце имао је за потребу отварање предшколских установа свих профила, тј. од јаслица, преко дневних боравака за децу па до припреме за полазак у школу. Град има велики број како јавних тако и приватних објеката овог типа који адекватно и квалитетно служе својој намени.
- ПУ „Радост“
Предшколска установа „Радост“ у Чачку почела је са радом 1928. године као Забавиште, да би је 1959. године НОО Чачак основао као Дечји вртић „Радост“. Седиште ПУ „Радост“ је у вртићу „Надежда Петровић“ и налази се у улици Надежде Петровић бр. 8 у Чачку.
Основна делатност Установе је организовано васпитање и образовање, нега, превентивно здравствена заштита, исхрана, социјални рад, одмор и рекреација деце од једне до седам година. За обављање основне делатности Установа користи 19 својих објеката, као и адаптиране просторе у основним школама и месним заједницама у којима се реализује четворочасовни Припремни предшколски програм.
Програм рада Установе остварује се у 127 васпитних група целодневног боравка у које је уписано 3221 дете узраста од једне до седам година. У 39 јаслене групе борави 629 деце. У 88 васпитних група уписано је 2592 детета узраста од 3 до 7 година, а у 35 предшколске групе на градском и сеоском подручју има 537 деце.
Основне школе
Прва училишта у којима се стицала писменост у чачанском крају били су манастири и цркве, којима овај крај Србије обилује. Најстарије школе на овом подручју биле су у манастирима Тројица и Сретење. У доба Првог српског устанка (1805) радила је, као једна од првих, школа у Чачку. Исто тако и прва сеоска школа је отворена у околини Чачка (село Заблаће) и то тик пред Први српски устанак. Са развојем града и повећањем становништва растао је и број школских установа.
- ОШ 1. новембар (Специјална)
- ОШ 22. децембар-Доња Трепча, Чачак
- ОШ Божо Томић-Пријевор Чачак
- ОШ Бранислав Петровић-Слатина, Чачак
- ОШ Владислав Петковић Дис-Заблаће, Чачак,
- ОШ Вук Караџић
- ОШ Ђенерал Марко Ђ. Катанић-Бресница, Чачак
- ОШ Др Драгиша Мишовић
- ОШ Филип Филиповић
- ОШ Прељина-Прељина, Чачак,
- ОШ Милица Павловић
- ОШ Ратко Митровић
- ОШ Степа Степановић-Горња Горевница, Чачак
- ОШ Свети Ђакон Авакум-Трнава, Чачак
- ОШ Свети Сава
- ОШ Танаско Рајић,
- ОШ Татомир Анђелић-Мрчајевци, Чачак
- ОШ Музичка школа Др Војислав Вучковић
Средње школе
Велики број основних школа прати и сразмеран број средњих школа адекватних профила образовања у којима се образују кадрови у складу са потребама друштва али и интересовањима младих. Једна од најстаријих средњих школа у Србији је чачанска Гимназија која је основана 1837. Изузетан реноме у области образовања поседују и економска, техничка, медицинска, машинска али и новооснована прехрамбено-угоститељска школа.
- Гимназија
- Економска школа
- Машинско-саобраћајна школа
- Прехрамбено-угоститељска школа
- Медицинска школа
- Техничка школа
Високошколске установе
Поред великог броја средњих школа Чачак има и одређени број државних и приватних акредитованих високошколских установа (академских и струковних студија) који младима пружају адекватно стручно образовање из области агрономије, техничких наука и економије. За младе академске грађане који су поклонили своје поверење овом граду обезбеђен је смештај у Студентском дому који се налази преко пута факултета.
- Технички факултет
- Агрономски факултет-Чачак
- Висока техничка школа струковних студија-Чачак
- Висока пословна школа струковних студија-Чачак
Привреда
Чачак је 1921. добио и електричну енергију за напајање домаћинстава и првих већих индустријских постројења, Војно-техничког завода који је почео са радом 1930. године и запошљавао око 1.000 радника и Фабрике хартије, основана 1930. и која имала око 200 радника.
Чачак је до деведесетих година прошлог века важио за привредно средиште општине, док у регионалној расподели развоја није био превише битан. Можда је због тога пропадање друштвених предузећа у њему кренуло раније него у околним градовима (Краљеву и Горњем Милановцу, на пример). Чачани су на време почели развијати приватно предузетништво, па је Чачак данас по привредном развоју далеко испред свих суседа и наметнуо се као средиште Моравичког округа. Некадашњи привредни дивови су или пред посустајањем (Слобода), или су у току НАТО напада на СРЈ уништени скоро у потпуности (Цер), али се зато развијају бројна приватна предузећа чија су имена постала познате и препознатљиве робне марке.
Структуру чачанске привреде чине пољопривреда, индустрија, трговина и услужне делатности. Заступљена је, осим пољопривредне производње, и производња папира, електричних апарата за домаћинство, резних алата за обраду метала, неметала и дрвета, прозвода хемијске индустрије, термотехничких уређаја, дрвене, металне и комбиноване столарије, делова и прибора за фармацеутску индустрију и производа за медицинске потребе, прерада шумских и пољопривредних производа итд.
Приватно предузетништво, које има своју традицију још од XIX века, је и основна карактеристика привреде Чачка. Велики број приватних предузећа је прерастао у средње развијена предузећа са бројем запослених између 80 и 270 и широким спектром производа.
Приватне фирме имају своја пословна удружења и то: пословно удружење „Градац 97“ и „Унија Чачак 2000“, а осим тога постоји и „Удружења власника занатских радњи“.
Привредни субјекти
Најпознатија предузећа и установе у Чачку су:
- Слобода ад
- Први мај ад
- Прогрес
- ТРЗ-Чачак
Туризам
Природни потенцијали
Чачак је позната туристичка дестинација. Услужни сектор и туризам као најдоминантнија делатност утичу на стварање повољних услова за бржи привредни раст. Према подацима WТО (World Tourist Organization), у међународна туристичка кретања укључује се око 700 милиона људи, што са кретањима у домаћем туризму чини број од око 3,5 милијарди људи, тј. 70% светске популације.
Туризам је један од стратешких праваца развоја града Чачка и једна од најзначајнијих привредних грана. Подручје града Чачка са Овчарско-Кабларском клисуром, бањама Бања Горња Трепча, Овчар Бања и Слатинска Бања, богато је природним лепотама сеоског подручја и споменичким наслеђем.
Туристичка понуда Чачанског краја је веома хетерегона захваљујући различитим видовима туризма који су развијени на овом подручју. Природни ресурси заузимају доминантно место у креирању туристичког производа. У том смислу најатрактивнија је Овчарско-Кабларска клисура, која је проглашена заштићеним подручјем, затим бање Овчар и Горња Трепча и веома перспективно за туристички развој, сеоско подручје.
Културно-историјски споменици и археолошки локалитети, предмет су интересовања бројних туриста, а манастири Овчарско-Кабларске клисуре су у том смислу највреднији, али и историјска и уметничка вредност Римских терми и Градине на планини Јелици. Чачак је препознатљив као туристичка дестинација по очуваној архитектури, вредном споменичком наслеђу, са бројним природним атрактивностима у окружењу, избор је туриста који могу да упознају живот, традицију, обичаје и културу града на Западној Морави.
Здравствени туризам - Бање
Најпознатије бање у Чачку су:
- Бања Горња Трепча
На падинама планина Буковик и Вујан, на 18 км удаљености од Чачка, налази се бања Горња Трепча. Надморска висина од 460 м може је уврстити и у групу ваздушних бања. Од Београда је удаљена 154 км, а од ибарске магистрале 8 км. На овом сектору у магматским стенама постоје издашни потенцијали геотермалне енергије и три извора лековите воде. Сви извори су истог порекла и сличног хемијског састава. Чесма воде за пиће има температуру од 26 °C. Хладнији, горњи базен, има температуру од 30 °C, а топлији, доњи базен, има 30,5 °C. Физичко-хемијска анализа минералне воде указује на највеће присуство калцијума, магнезијума, натријума и калијума, сулфата и хлора. Заступљено је мноштво минерала: олова, бакра, хрома, радона, радијума. Минерална вода ове бање је благо радиоактивна. Ово су извори здравља, а у лечењу и терапији тешких, нарочито неуролошких обољења, постижу се значајни резултати.
У бањи се лече следеће групе индикованих обољења: реуматске болести, неуропсихијатријске болести, болести гастроинтестиналног тракта, обољења периферних крвних судова. Недалеко од бање Горња Трепча налази се манастир Вујан, град Чачак у коме се могу видети културно-историјско наслеђе овог краја, занимљива архитектура градског језгра, установе културе. У близини су и манастири Овчарско-Кабларске клисуре. Боравком у бањи Горња Трепча могу се упознати прелепи предели Србије, уживати у благодетима воде и што је најважније, остварити изузетни ефекти у лечењу.
- Овчар Бања
Овчар Бања се налази у Овчарско-Кабларској клисури, 18 км западно од Чачка на путу Чачак - Ужице. Лековити минерални извори Овчар Бање користе се у терапији и лечењу повреда мишићних ткива, реуматских обољења, дегенеративних промена (спондилоза и артритис), прелома костију, спортских повреда и кожних болести.
Минерална вода Овчар Бање има температуру од 35 °C до 38 °C. Лековите компоненте минералне воде су: макроелементи - калцијум и натријум и микроелементи - калијум, литијум, стронцијум, баријум, јод, бром, фосфор, флуор. По саставу ова минерална вода је јодна и слабо сумпоровита.
Бања се налази у подручју које је због својих природних потенцијала и богатства културно-историјских споменика проглашено природним добром и под заштитом је државе. Захваљујући томе, овде могу боравити спортисти, рекреативци, љубитељи природе, али и посетиоци жељни мира, опуштања у зеленилу, шуму воде са реке и језера. Поред природе, јединствен угођај пружа и Велнес центар „Каблар“, где се комбинују различите врсте антистрес и фитнесс програма, релаксације и терапије.
- Слатинска Бања
У селу Слатини, на падини планине Јелице, у кориту Бањске реке, налазе се извор Слатинске бање. Од града Чачка је удаљења 17 км. Увршћена је у ред сумпоровитих вода која имају карактер слабих алкалних салиничних вода. Чине је следећи елементи: калијум, литијум, рубидијум, стронцијум, цезијум, баријум и фосфор. Вода Слатинске бање погодна је за лечење кожних обољења и реуматизма. Смештај је могућ у приватним домаћинствима.
Верски туризам - Цркве и манастири
У околини Чачка се налазе цркве и манастири који су културно-историјски споменици од великог значаја. Посебну вредност имају манастири Овчарско-кабларске клисуре који као културно-историјска целина потичу из средњег века и представљају посебност наше културне и уметничке баштине стваране вековима. Прича о манастирима, Овчарско-Кабларској клисури, догађајима из живота српског народа, мотив је многобројних туриста да дођу и упознају се са овим особеним споменичким наслеђем и уживају у миру и лепоти природног окружења.
Смештај и угоститељство
У Чачку постоји велики број хотела, мотела, ресторана и кафића.
Хотели и мотели
- Хотел Београд-Чачак
- Мотел Чачак-Чачак
- Мотел Ливаде-Прељина
- Wellness центар Каблар-Овчар Бања
- Мотел Југопревоз Угопромет-Чачак
- Мотел Коле
- Ауто камп-Овчар Бања
Саобраћајна инфраструктура
Град Чачак има развијену саобраћајну инфраструктуру, а налази се и на траси Коридора 11. Друмски саобраћај: Чачак је удаљен од главног града Београда 140 км и повезан је путем М-22 (Ибарска магистрала) која се у предграђу Чачка у месту Прељина рачва на пут који води ка Краљеву и Новом Пазару и пут који поред Чачка и Ужица иде за Црну Гору и делом пута са Златибора који иде за Босну и Херцеговину. Све зоне се налазе поред овог пута са добрим излазом на њега.
Речни саобраћај: Најближа лука је београдска лука.
Железнички саобраћај: Кроз Чачак пролази крак железнице који иде од Београда за Ниш и Софију, затим пруга Београд-Бар и Краљево-Чачак-Пожега.
Аеродроми:
- Аеродром Лађевци удаљен је 18 км
- Аеродром Поникве 80 км
- Аеродром Никола Тесла Београд 160 км
Здравство
Град Чачак је здравствени центар Моравичког управног округа. На територији града Чачка налази се: 17 здравствених амбуланти, 1 болница, 1 дом здравља и 1 центар медицине рада.
Медији
У Чачку је развијен и информативно-издавачки сектор.
Штампа
- „Чачански глас“
- „Чачанске новине“
Радио
- Радио „Чачак“
- Радио „Озон“
Телевизија
- Телевизија „Галаксија32“
Архитектура
Стара здања и Споменици културе
- Пушељића кућа
- Јанковића кућа
- Аћимовића кућа
Верски објекти
- Црква Вазнесења Господњег
- Црква Светог Кнеза Лазара
Празници и награде
Градска слава је Спасовдан, а Дан града 18.децембар.
Спорт
За Чачак се са правом може рећи да је спортски град. Велики број репрезентативаца (југословенских и српских) су своје прве спортске кораке и афирмацију стекли управо у Чачку. Такође је познат и као „град кошарке“. Најпопуларнији спортски клубови у Чачку:
- Фудбалски клуб „Борац“ Чачак
- Кошаркашки клуб „Борац“ Чачак
- Кошаркашки клуб „Железничар“ Чачак
- Кошаркашки клуб „Младост“ Чачак
- Рукометни клуб „Младост“ Чачак
- Карате клуб Борац Чачак
- Бициклистички клуб „Борац“ Чачак
Учесници олимпијских игара рођени у Чачку:3)
- Слободан Гордић (1937), Југославија, кошарка 1960, 1964;
- Милун Маровић (1947—2009), Југославија, кошарка, 1972;
- Драган Кићановић (1954), Југославија, кошарка 1976, 1980;
- Жељко Обрадовић (1960), Југославија, кошарка 1988;
- Душан Милинковић (1960), Југославија, фудбал 1988;
- Марко Ломић (1983), Србија и Црна Гора, фудбал 2004.
Знаменитости
У Чачку постоји велики број знаменитости које сведоче о бурном и богатом животу града.
- Римске терме које потичу из четвртог века када је ово подручје било саставни део римске провинције Далмације. Оне су најстарије материјално сведочанство о историји града.
- Конак Јована Обреновића саграђен је у оријентално-балканском стилу 1835. године. Данас је у конаку стална поставка Народног музеја.
- Споменик ратницима четири вере подигнут 1934. године изгинулим српским ратницима, али и припадницима противничких армија.
- Споменик Танаску Рајићу чувеном тобџији, погинулом 1815. године у боју на брду Љубићу.
- Споменик Војводи Степи Степановићу у центру града, испред поште. Од споменика па све до куће у којој је живео Степа Степановић постављене су плоче са исписаним годинама битки у којима је он учествовао.
- Споменик учесницима Хаџи-Проданове буне у порти старе цркве у Трнави.
- Овчарско-кабларски манастири
- Храм Вазнесења Христовог
Манифестације
У Чачку се одржава велики број културно-уметничких, забавних-туристичких, спортских и традиционалних манифестација, а најпознатије су:
- „Дисово пролеће“
Градска библиотека “Владислав Петковић Дис“ је организатор песничке манифестације у част Владислава Петковића Диса и поезије на којој су у вишедеценијском трајању учествовали сви значајнији песници XX века. Прво Дисово пролеће организовано је 13. априла 1964. године када је пред Дисовим спомеником беседио Бранко В. Радичевић. Организатор манифестације је Градска библиотека “Владислав Петковић Дис“.
- „Меморијал Надежде Петровић“
- „Сабор фрулаша Србије - Ој Мораво“ у Прислоници
Сабор фрулаша Србије «Ој Мораво» у Прислоници код Чачка више од две деценије, окупља најбоље фрулаше, да се уз дружење и неговање традиционалног звука и савремено музицирање, на свиралама - фрулама најпознатијих градитеља, такмиче за назив победника - златну фрулу. Сабор се увек одржава у другој половини јула наслањајући се на храмовну славу манастира Вујан, Св. Архангела Гаврила 26.јула. Организатори су: ЈУ «Туристичка организација Чачка» и Савет Сабора Покровитељи: Министарство културе, Министарство економије и регионалног развоја -(туризам) и Град Чачак.
Сабор фрулаша Србије «Ој Мораво» у Прислоници је јединствена манифестација која има за циљ неговање изворне народне културе, обичаја, умља и морала српског народа, музичке традиције али и савременог музицирања које из ње произилази. Градитељи фрула и други мајстори старих заната излажу своје рукораде заједно са плетиљама, везиљама, ткаљама и домаћицама које припремају стара, по бакимим рецептима припремана јела.
«Беседе под Вујном», «Етномузиколошки записи» студената и професора Факултета музичких уметности, «Саветовање о сеоском туризму», «Златне руке» такмичење у припремању старих јела, Монодрама о знаменитом Србину или Српкињи, Такмичење младих фрулаша, «Свесрпски Сабор - професор Миодраг Азањац» уз Такмичење за «Златну фрулу» привлаче десетине хиљада посетилаца у Прислоницу на светковину фруле и њој у част.
Сабор је основан 1988. године од групе ентузијаста, која је развијајући сеоски туризам у чачанском крају, пре свега Прислоници, желела да туристима понуди, сем традиционалне народне кухиње, свежег планинског ваздуха, споменика културе и аутентични звук древног српског инструмента - фруле.
Духовни отац Сабора је покојни професор флауте Миодраг Миле Азањац. Беседио је овај уметник: « У основи сваког народног, саборског окупљања, па и овог у Прислоници, јесте брига о корену, али и о стаблу једног народа. А корен српског народа незамислив је без звука ФРУЛЕ. То је његова емоционална основа »… «И на Истоку и на Западу фрула је божанског порекла. Прапретеча је оргуља. Свеколика музика се родила из фруле. Тако казују филозофи музике (Е. Блок) тако стоји у миту старих Хелена. А стоји да је шумско и пастирско божанство Пан јурио за нимфом Сирингом и да је она, немајући куд, скочила у реку и претворила се у трску. На тој трсци, фрули Пан је одсвирао први звучни сан.
А писац Ратомир Рале Дамјановић је написао: «У гуслама је историја српског народа, у фрули његова лирска душа». За назив најбољих фрулаша у категорији изворног свирања, дуета и савременог свирања на фрули на Сабору, право се стичена предтакмичењима у Врњачкој Бањи, Врању, Бољевцу, Скакавцима код Косјерића, Брусу и Иђошу.
Прислоница, предивно шумадијско село простире се од шумовите планине Вујан према питомини око долине Западне Мораве, на 130 км од Београда, 8 км ог Горњег Милановца и Чачка, 2 км од Ибарске магистрале.
Посебну занимљивост села представља манастир Вујан из XV века, обновљен 1805. године. У њему се чувају земни остаци српских војвода из I и II српског устанка Николе Милићевића Луњевице и Лазара Мутапа. У њему је од 1944. до 1946. године, као искушеник боравио Гојко Стојчевић односно патријарх српски Павле.
- „Купусијада“ у Мрчајевцима
Град Чачак, Туристичка организација Чачка и Савет „Купусијаде“ организују манифестацију на којој се поред званичног такмичења у припремању купуса у земљаном лонцу (свадбарски купус) организује и низ културно-уметничких садржаја и изложби ручних радова, пољопривредних производа и опреме. Организатор манифестације је Туристичка организација Чачка.
- „Плодови Западног поморавља“ у Заблаћу
Током два дана трајања ове манифестације организују се привредне изложбе, пољопривредна берза и пратећи културно-уметнички програм, као и такмичење у припремању јела од паприке, сатараша и печења. Већ традиционално, ова привредна манифестација организује се почетком септембра. Организатор манифестције је Удружење повртара Заблаће, а покровитељ манифестације Град Чачак.
- „Летњи дани културе“ у Чачку
Град Чачак, установе културе и ТОЧ организују континуирани програм током летњих месеци у граду Чачку. Концерти, представе, ликовне изложбе, дечји програми и др. Програми се одржавају на Градском тргу, парку, Дому културе и другим просторима. Организатор манифестације је Дом културе. Пливачки маратон “Овчарско-Кабларска клисура“ у Овчар Бањи (2.августа), Туристичка организација Чачка, Пливачки клуб Чачак и СЦ “Младост“ организују пливачки маратон са трком задовољства “Боривојева табла“ (500м) и мали пливачки маратон “Овчарско-кабларска клисура“ (2.100м) са пуно пратећих садржаја и разноврсних програма. Организатори су Туристичка организација и пливачки клуб Чачак.
- Међународни карате турнир „Златни појас Чачка“.
Познати Чачани
- Страцимир Завидовић (жупан)
- Хаџи Продан Глигоријевић (вођа Хаџи Проданове буне)
- Степа Степановић (генерал)
- Драгутин Гавриловић (војни официр)
- Надежда Петровић (сликарка)
- Бранко В. Радичевић (писац)
- Владислав Петковић Дис (песник)
- Милица Вучетић (народни херој)
- Милан Стојадиновић (политичар)
- Соња Савић (глумица)
- Патријарх српски Иринеј (45. патријарх Српске православне цркве)
- Милован Де Стил Марковић (сликар)
- Младомир Пуриша Ђорђевић (режисер)
- Велимир Илић (политичар)
- Бора Ђорђевић (музичар)
- Жељко Обрадовић (кошаркашки тренер)
- Драган Кићановић (кошаркаш)
- Радомир Михајловић Точак (музичар)
- Мирослав Илић (певач)
- Миодраг Радовановић (глумац)
- Милан Јовановић (фудбалер)
- Урош Трипковић (кошаркаш)
- Милутин Милошевић (глумац)
- Радмило Мишовић (кошаркаш)
- Живорад Максимовић (вајар)
- Завиша Јањић (метеоролог, дописни члан САНУ)
- Филип Филиповић (политичар)
- Милош Радивојевић (режисер)
Градови побратими
- Сочи, Русија.
- Турчјанске Тјеплице, Словачка.
- Брезно, Словачка.
- Катерини, Грчка.
- Барановичи, Белорусија.
- Ковров, Русија.
Спољне везе
- http://www.cacak.org.rs/ Општина Чачак
- http://www.cacak.eu/ Чачак интернет портал града
- http://www.gimnazija-cacak.edu.rs/ Гимназија у Чачку
- http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Zabranjene-cirilica-i-sljivovica.sr.html Чачак у Првом светском рату („Политика“, 13. фебруар 2011)
Први грађани Чачка 1839-1914.
Радош Ж. Маџаревић
Cacak