Садржај
Гусле
Гусле, српски народни музички инструмент са једном, или евентуално две жице. Најчешће су направљене од јаворовог дрвета. Као једножичани инструмент, гусле се срећу у Србији, Црној Гори, Босни, Херцеговини и Далмацији. Гусле из Лике и Босанске Крајине углавном имају две жице.
Жице су направљене од тридесет упредених коњских длака, као што је случај и са струном гудала. Гудало се користи тако што се повлачи по затегнутим жицама, производећи оштар и драматичан звук, који је изузетно експресиван. Гусле спадају у инструменте за које је потребно велико умеће свирања.
Саме гусле састоје се од музичке кутије која је пресвучена животињском кожом на коју се надовезује дугачак врат на чијем завршетку је изрезбарена животињска (најчешће коњска) или птичија (најчешће орао или соко) глава.
При свирању, тело гусала се полаже на колена (у крило), док дугачак врат придржава длан једне руке.
Гусле су играле важну улогу у историји српске епске поезије будући да су гуслари — народни певачи, опевавали догађаје из националне историје вековима, све док ти текстови нису коначно записани. Већина песама говори о временима отоманске владавине и националне борбе за независност. Напорима Вука Караџића многе српске епске песме записане су и сачуване већ у раном 19. веку. У неким књигама и публикацијама се спомиње податак да су српске гусле дочекале Фридриха Првог Барбаросу када се у 12. веку састао у Нишу са српским владаром Стефаном Немањом, где му је Немања понудио помоћ српске државе у крсташком рату. Кажу да је Барбароса био задивљен звуком гусала и пјевањем уз њих, па се много интересовао око појединости везаних за гусле.
Гусле, као степски инструмент, даљим пореклом потичу из средње Азије. Срби, као једно од словенских племена степског порекла, довели су овај инструмент на простор југоисточне Европе. Њени најсроднији инструменти су моринхур и игил. На врху гусала је често коњска или јарчева глава као симбол сточарства и номадских народа, док је гудало најчешће израђено у облику змије, као симбол горштачке љутине. Касније се на гуслама срећу ликови националних јунака, а није случајно што се праве од јавора, јер јавор као дрво има симболику у српској претхришћанској религији и означавао је култ предака. Такође се уз гусле славе преци.
Гусле се још срећу и у Сирији, а код Лужичких Срба се среће гудачки инструмент под називом хусле. Такође, Срби који су мењали веру и примали ислам, били су задржали обичај опевавања својих муслиманских јунака уз гусле. Данас се овај обичај код њих готово изгубио.
Грађа инструмента
Делови гусала:
- Варјача - звучно тело - издубљено дрво преко кога је натегнута јагњећа, зечја или јарећа кожа на којој је на средини направљена перфорација ради звучности инструмента.
- Држач се састоји од «врата» и «главе». «Глава» је сам врх гусала и обично је врло богато украшена, може бити изрезбарен лик човека, коња, птице итд, док је «врат» део за који гуслар држи гусле, док другом руком гудалом прелази преко натегнутих струна.
- Струне су направљене од длака из коњског репа.
- Опута - део за који је струна причвршћена при дну гусала.
- Кочић - налази се између «главе» и «дршка» и на њега се намотава струна.
- Коњ или коњић - комадић дрвета који одваја струну од звучног дела. Налази се између «опуте» и перфорације, а може бити до три прста висине.
- Лучац - гудало направљено од природно закривљене гране и струне од коњске длаке.
Типови гусала:
- Херцеговачки тип - високо постављене жице
- Дубровачки тип - ниско постављене и дуже жице
Историја инструмента
Назив „гусле“ долази од старославенске речи „госл“ што значи „жица“. Прва белешка о гуслама међу Јужним Словенима долази од Византинаца, из прве половине VII века, када су ухваћена „два шпијуна која код себе нису имали оружје, већ само дрвена инструмента“.
Знаменити гуслари — певачи српских народних песама
- Тешан Подруговић из села Казанци код Гацка, Херцеговина,
- Филип Вишњић, родом из села Горња Трнова (Горња), општина Угљевик
- Лека Мастиловић, морачки ускок родом из села Изгори код Гацка у Херцеговини
- Старац Милија из Колашина,
- Старац Рашко из Колашина,
- Ђуро Милутиновић, слепи гуслар,
- Стојан Хајдук, Херцеговац,
- Анђелко Вуковић с Косова.
- Ђорђије Ђоко Копривица, народни гуслар
- Миломир Миљанић
- Душан Додеровић, српски гуслар из села Маровца код Медвеђе
- Петар Перуновић Перун
- Сава З. Станишић, српски гуслар родом са Метохије
- Будимир Чавић, српски гуслар родом из села Какмужа код Пљеваља
- Зоран Племић, народни гуслар са Романије
- Бранко Перовић, народни гуслар из Никшића