Корисничке алатке

Алатке сајта


краљево

Краљево

Краљево (КВ), град у Србији у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 63030 становника (према попису из 1991. било је 57.926 становника).

Краљево се налази на трима рекама: Ибар, Западна Морава и Рибница. Општина има 124.554 становника. Градско подручје Краљева чини насеље Краљево и још 15 насеља: Адрани, Чибуковац, Грдица, Јарчујак, Конарево, Матаруге, Матарушка Бања, Метикош, Ратина, Рибница, Витановац, Врба, Заклопача и Жича.

Градски грб се састоји од седам круна, што симболизује крунисање седам краљева у манастиру Жича, који се налази на 5 km од центра града. Краљево је један од административних, привредних, спортских и културних центара Србије. Уз то је и раскрсница важних магистралних праваца.

Географија

Град Краљево има 63.030 становника, а шире општинско подручје ома 124.554. Налази се у централном делу Србије, на 43°43' северне географске ширине и 20°41' источне географске дужине, на ушћу Ибра у Мораву, у котлини између питомих шумадијских и суровијих старовлашких и копаоничких планинских масива, на надморској висини од просечних 206 метара.

Географску особеност Краљева употпуњују и делови речних токова Ибра и Западне Мораве са притокама. Краљевачки део Западне Мораве има благе падине испресецане потоцима и речицама, које су у вишим деловима обрасле листопадном шумом, а у нижим су засађени воћњаци и виногради. Поред саме реке простиру се водоплавне, плодне равнице погодне за гајење пољопривредних култура. Највећа притока Западне Мораве је река Гружа. Река Ибар се одликује буковима и слаповима, великим бројем притока и богатим рибљим фондом. Атрактивност Ибарске клисуре, чије су падине стрме, често огољене и расечене споредним поточним и речним клисурама, огледа се, пре свега, у кривудавом току реке. Највеће десне притоке Ибра су Гвоздачка река и Магласица, а са леве у Ибар утичу Студеница, Дубочица, Пивница и Лопатница. Све су бистре планинске реке, прозирно зеленкасте боје, пуне брзака и мањих водопада. Пар километара пре Краљева, Ибар излази из клисуре и постепено се смирује, све до ушћа у Мораву. Треба поменути и планине које се налазе у околини Краљева: Гоч (1.216 m), Столови (1.375 m), Троглав (1.177 m), Чемерно (1.579 m), Радочело (1.643 m) и друге. Обрасле су шумом (на нижим наднорским висинама буква, јела, липа, јасен, а на вишим четинари)ма и обилују пашњацима и разноврсним планинским биљем.

Клима

Клима у Краљеву је умерено континентална, тако да се климатски фактори мењају у зависности од годишњег доба. Оваква клима а и географски положај условљава и осунчавање (инсолацију) - у летњем периоду просечно 8,5 сунчаних сати дневно, а годишњи просек је 5,5. Средња годишња температура у самом граду је 11 °C, лети око 22 °C а зими око 0°C (највећа летња, забележена 22. јула 1939, била је 44,3 °C, а најнижа зимска, 13. фебруара 1935. године -25,4°C). Јак ветар] (кошава) је одлика позне јесени, зиме и раног пролећа а у остало доба године дувају блажи западни и северозападни ветрови.

Историја

Демографија

У насељу Краљево живи 45870 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,8 година (37,9 код мушкараца и 39,7 код жена). У насељу има 19360 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,97.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

У околини Краљева има много бањских лечилишта: Врњачка, Матарушка, Богутовачка и Сирчанска бања.

Током целе године се одржавају туристичко-културне манифестације, Краљевачко културно лето, пасуљијада, разни сајмови, концерти, а највећа је и најпознатија манифестација Весели спуст низ Ибар од Маглича до Краљева.

У непосредној близини Краљеа налази се Жича (XIII век), један од најзначајнијих и најрепрезентативнијих српских средњовековних манастира. Недалеко је и манастир Студеница, кога је основао Стефан Немања 1190, још један од бисера српског средњовековног градитељства и један од највећих и најбогатијих манастира Српске православне цркве. Од 1986. налази се на листи светске културне баштине и под заштитом је UNESCO-a.

Саобраћај

Захваљујући свом повољном географском положају, град Краљево је постао и велика саобраћајна раскрсница Србије. Кроз град пролазе значајне друмске саобрацајнице.

Ибарска магистрала је пут који следи природни ток реке Ибар, пролази кроз Краљево и, преко Горњег Милановца и Љига спаја северне делове Србије са Косовом и Метохијом и Црном Гором. Током реке Мораве пролази пут који се пружа правцем исток - запад земље, па се њиме из Републике Српске и Црне Горе, преко Краљева, најбрже путује до Крагујевца, Крушевца и даље до Ниша и границе са Бугарском.

Железнички саобраћај је важан фактор привредног развоја једног краја, јер је то најјефтинији вид транспорта робе за потребе индустрије и трговине, и људи. Краљево је на раскрсници магистралног правца Пожега - Сталаћ, који повезује пруге Београд - Бар и Београд - Ниш, са правцем Београд - Лапово - Крагујевац - Косово Поље и даље преко Северне Македоније за Солун.

Војни аеродром Краљево-Лађевци је крајем 2011. постао и цивилни аеродром чиме је Краљево добило и везу са светом и ваздушним путем. Дана 5. октобра 2011. на краљевачки аеродром Морава слетео је први цивилни авион, чиме је овај, раније искључиво војни аеродром, почео да функционише као мешовита војно – цивилна ваздушна лука.

Међу путницима на тридесетоминутном лету из Београда били су председник Србије Борис Тадић, министар одбране Драган Шутановац и министар економије и развоја Небојша Ћирић. Према плану, од пролећа 2012. аеродром је отворен за редован саобраћај мањих авиона до 100 путника. Укупна вредност инвестиције је износила 32 милиона евра.

Цивилни и војни део аеродрома су инфраструктурно одвојени. У првој фази прилагођавања војног аеродрома за цивилни саобраћај је изграђена пристанишна зграда, контролни торањ, техно-економски блок и изведени радови на уређењу писте.

У наредној фази реконструкције, изведеној 2012. године, овај аеродром је постао ваздушна лука за веће летилице и слетање и полетање под свим временским условима.

Култура

У Краљеву и околини има много културно-историјских споменика: Господар-Васин конак (тренутно у поседу СПЦ), манастири Жича и Студеница и средњовековни град Маглич.

Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ је основана 1945. године. Претеча данашље установе је Читаоница Карановачка основана 1868. године. Књижни Фонд библиотеке чини 200.000 јединица, фонд периодике 176 наслова часописа и 26 наслова новина. Библиотека поседује електронски каталог свог целокупног фонда. Од 1971. године библиотека објављује часопис за књижевност, културу и уметност „Повеља“. Библиотека има развијену културно - образовну делатност, организује књижевне вечери, промоције, предавања, изложбе и програме за децу, а такође се бави и издавачком делатношћу. Библиотека је и организатор најзначајније манифестације у култури Краљева, Жичког духовног сабора - Преображење, на којој се додељује престижна књижевна награда Жичка хрисовуља.

Народни музеј у Краљеву, основан 1950. године, бави се заштитом културних добара, истраживачким и научним радом. Вредни и репрезентативни предмети смештени су у оквиру историјске, етнолошке, археолошке и уметничке збирке. У музејској галерији, поред репрезентативних изложби одржавају се и концерти класичне музике.

Организовану заштиту архивске грађе спроводи Историјски архив, који има око 280 фондова и пет збирки. Ова установа поседује богату библиотеку, која омогућава успешнији рад како радницима Архива тако и онима који у научно-истраживачком раду користе архивску грађу.

Kраљевачко позориште је основано 1949. године као професионално позориште под називом Народно позориште Краљево. Током година постојања неколико пута је мењан статус ове установе од професионалног, преко аматерског да би од 1996. године поново добило статус професионалног под називом Kраљевачко позориште.

Завод за заштиту споменика културе у Краљеву је један од највећих у Републици Србији. Његове основне делатности су заштита као и рестаурација културно - историјских споменика, научно - истраживачки рад и презентације културног наслеђа, за чије је спровођење надлежан у чак 26 општина Републике.

Свој допринос у неговању и развијању културе дају и Културно просветна заједница, Књижевни клуб „Краљево“, Удружење ликовних уметника „Владислав Маржик“, Културни центар „Рибница“, Мултимедијални центар „Кварт“ и други.

Образовање

Веома брз и динамичан развој града омогућио је да Краљево израсте у један од највећих школских центара овог дела Србије.

Предшколско образовање организује Предшколска установа „Олга Јовичић Рита“. Предшколска установа има 11 објеката целодневног боравка, девет у граду, један у Матарушкој Бањи и један у Ушћу.

На територији града Краљева основно образовање је организовано у 21 школи, а средњошколско у 10 школа. Најстарија средња школа на територији града је Пољопривредно-хемијска школа „Др Ђорђе Радић“, уједно и најстарија пољопривредна школа у Србији (основана 1882). Краљевачка гимназија је основана 1909. године, Шумарска школа 1899. Машинско-техничка школа 1934. Остале краљевачке средње школе су отворене после Другог светског рата. То су Медицинска школа, Електро-саобраћајна шклола, Економско-трговинска школа, Музичка школа „Стеван Мокрањеац“, Уметничка школа, основна и средња школа за децу ометену у развоју „Иво Лола Рибар“.

Најстарија високошколска установа у Краљеву, и једина са седиштем у граду, јесте Машински факултет, основан 1976. године. Остале високошколске установе су заступљене по принципу научних центара изван матичног седишта. То су Факултет за трговину банкарство „Јанићије и Даница Карић“ (Алфа универзитет, Београд; бивши Универзитет Браћа Карић) и Београдска пословна школа.

Спорт

Краљево је град дуге спортске традиције. Успешан рад више спортских клубова, организација и асоцијација чине значајан сегмент укупног друштвеног живота. Успеси краљевачких спортиста побуђују пажњу, не само домаће, већ и светске јавности. Почетак организованих активности најуспешнијих спортских клубова Краљева везан је за период после Другог светског рата.

Тако је 1954. године основан, данас најуспешнији спортски колектив, одбојкашки клуб Рибница. Краљево је један од ретких градова где је одбојка спорт број један, а Рибница је после првих корака на европској сцени 1979. године, данас једини краљевачки прволигаш који се такмичио у Купу Европске одбојкашке конфедерације.

Фудбал је најпопуларнији и најмасовнији спорт којим се у Краљеву организовано бави око хиљаду фудбалера у педесетак клубова које се такмиче у више лига. Најуспешнији фудбалски клуб, Слога, после више сезона проведених у Српској лиги, успешно представља град и у савезном рангу такмичења, Другој лиги.

Успеси краљевачке кошарке везују се за клубове Слога и Машинац. Сретен Драгојловић, Драган Тодорић, Љубодраг Симоновић и Владе Дивац само су нека од познатих кошаркашких имена која су поникла у хали крај Ибра. Године 1998. навршава се педесет година постојања Слоге која се неколико година такмичила у Првој савезној лиги бивше Југославије, тада најјачем европском националном шампионату. Моментално, Слога игра у Првој лиги. Кошаркашки клуб Машинац је за врло кратак временски период прошао пут од оснивања до Прве лиге.

Од 1984. године до данас популарни „Студенти“ су били најуспешнији у Регионалној, Другој Српској, Јединственој Српској и Другој лиги, да би две године били чланови Прве лиге.

Поред ових, најпопуларнијих спортова, у граду постоји и велики број других спортских колектива који не само да не заостају, већ су неки од њих по успешности у самом врху спорта Србије и Југославије. Тако карате клуб „Слога“ већ годинама у Краљево доноси медаље са такмичења широм света. То је стабилан прволигаш у коме тренира и неколико репрезентативаца Србије, а посебну пажњу заслужује Иван Матић, светски шампион и један од најбољих каратиста у земљи. Слично је и са џудо клубом „Машинац“. Чланица овог клуба, Марија Драговић постала је светска првакиња у самбоу на недавно одржаном Првенству света у Новом Саду. Својим радом истичу се и чланови кајак клуба „Ибар“ који су недавно прославили 50-то годишњицу успешног рада. Кајакаш „Ибра“, Горан Јовановић најуспешнији је спортиста Краљева за 1997. годину. Солидне резултате бележе и кик боксери „Краљева“, једног од најперспективнијих клубова у земљи, а боје града успешно бране и шаховски клуб „Слога“, рукометни клуб „Металац“, куглашки клуб „Ибар“, атлетски клуб „Металац“, бициклистички клуб „Металац“, клуб екстремних спортова „Баунти“, боксерски клуб „Металац“, смучарски клуб „Гоц“, ауто-мото клуб „Награда Краљева“, стонотениски клуб „Металац“, аеро-клуб „Михајло Петровић“, параглајдинг клуб „Еол“ и други.

Градови побратими

  • Сент Фуа ле Лион, Француска
  • Зенденхорст, Немачка
  • Ален, Немачка
  • Зелена Гора, Пољска
  • Марибор, Словенија
  • Лод, Израел

Познати Краљевчани

  • Предраг Живковић Тозовац, певач и композитор.
  • Лепа Лукић, певачица рођена у Милочају поред Краљева.
  • Новица Неговановић, певач рођен у Адранима поред Краљева.
  • Љубодраг Симоновић, кошаркашки репрезентативац
  • Горан Петровић, писац.
  • Ирена Јовановић Пуцаревић, водитељка (Београде, добар дан) и уредник емисије на телевизији Студио Б.
  • Владан Холец (1947) — глумац, познат по улози Милета у Отписанима и Брзог у филму Валтер брани Сарајево
  • Марко Николић, глумац рођен у Краљеву.
  • Лидија Вукићевић, глумица
  • Небојша Дугалић, глумац
  • Миша Дугалић, новинар
  • Александар Срећковић, глумац
  • Лаза Ристовски, рок музичар (почетак школовања и почетак каријере у Краљеву).
  • Драги и Жика Јелић, рок музичари
  • Слободан Стојановић Кепа, рок музичар
  • Петар Луковић, новинар
  • Весна Змијанац, певачица
  • Снежана Ђуришић, певачица
  • Миша Мијатовић, композитор
  • Драган Тодорић, кошаркаш Слоге и Партизана, касније дугогодишњи директор клуба КК Партизан
  • Александар Трифуновић, фудбалер Слоге и Партизана.
  • Александар Луковић, фудбалски репрезентативац и бивши фудбалер Црвене звезде
  • Драган Младеновић, бивши фудбалер Црвене звезде и репрезентације
  • Ненад Ковачевић, бивши фудбалер Црвене звезде
  • Иван и Милан Дудић, бивши фудбалери Црвене звезде
  • Владимир Богдановић, фудбалер Црвене звезде
  • Дејан Лекић, фудбалер Црвене звезде
  • Љубиша Милојевић, фудбалер Слоге и Црвене звезде
  • Дејан Брђовић, српски одбојкаш и репрезентативац Југославије
  • Никола Ковачевић, одбојкашки репрезентативац
  • Владо Петковић, одбојкашки репрезентативац
  • Ненад Крстић, српски кошаркаш
  • Радивоје Стефановић, рок музичар
  • Пеђа Нерић, модни креатор
  • Мира Траиловић, редитељ
  • Драгана Варагић, глумица
  • Влада Пановић, шеф Народног оркестра РТС-а
  • Коста Цукић, министар финансија у Влади кнеза Михаила
  • Драгослав Рачић, артиљеријски капетан прве класе југословенске војске у Краљевини Југославији и командант Церско-мајевичке групе корпуса Југословенске војске у отаџбини током Другог светског рата
  • Томислав Чоловић, је био српски певач народне музике.

Учесници олимпијаких игара из Краљева

  • Сретен Драгојловић (1938) — кошарка, СФРЈ, ЛОИ Рим 1960.
  • Миодраг Тодосијевић (1941—1982) — атлетика, ЛОИ Мексико сити 1968.
  • Радош Чубрић (1934) — бициклизама, СФРЈ, ЛОИ Минхен 1972.
  • Љубодраг Симоновић (1949) — кошарка, СФРЈ, ЛОИ Минхен 1972.
  • Биљана Петровић (1961) — атлетика, СФРЈ, ЛОИ Сеул 1988.
  • Радиша Чубрић (1962) — бициклизам, Независни олимпијски учесници, ЛОИ Барселона 1992.
  • Дејан Брђовић (1966) — одбојка, СР Југославија, ЛОИ Атланта 1996.
  • Ненад Крстић (1983) — кошарка, Србија и Црна Гора, ЛОИ Атина 2004.
  • Никола Ковачевић (1983) — одбојка, Србија, ЛОИ 2008. Пекинг и ЛОИ 2012. Лондон
  • Владо Петковић (1983) — одбојка, Србија, ЛОИ 2008. Пекинг и ЛОИ 2012. Лондон
  • Урош Ковачевић (1993) — одбојка, Србија, ЛОИ 2012. Лондон

Галерија

Сродни чланци

Спољне везе

краљево.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/10 23:48