Добро дошли на Српску енциклопедију

Краљево

Краљево, град у Србији у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 63030 становника (према попису из 1991. било је 57926 становника).

Краљево се налази на трима рекама: Ибар, Западна Морава и Рибница. Општина има 124.554 становника. Градско подручје Краљева чини насеље Краљево и још 15 насеља: Адрани, Чибуковац, Грдица, Јарчујак, Конарево, Матаруге, Матарушка Бања, Метикош, Ратина, Рибница, Витановац, Врба, Заклопача и Жича.

Градски грб се састоји од седам круна, што симболизује крунисање седам краљева у Манастиру Жича, који се налази на 5 km од центра града. Краљево је један од административних, привредних, спортских и културних центара Србије. Уз то је и раскрсница важних магистралних праваца.

Географија

Град Краљево има 63.030 становника, а шире општинско подручје ома 124.554. Налази се у централном делу Србије, на 43°43' северне географске ширине и 20°41' источне географске дужине, на ушћу Ибра у Мораву, у котлини између питомих шумадијских и суровијих старовлашких и копаоничких планинских масива, на надморској висини од просечних 206 метара.

Географску особеност Краљева употпуњују и делови речних токова Ибра и Западне Мораве са притокама. Краљевачки део Западне Мораве има благе падине испресецане потоцима и речицама, које су у вишим деловима обрасле листопадном шумом, а у нижим су засађени воћњаци и виногради. Поред саме реке простиру се водоплавне, плодне равнице погодне за гајење пољопривредних култура. Највећа притока Западне Мораве је река Гружа. Река Ибар се одликује буковима и слаповима, великим бројем притока и богатим рибљим фондом. Атрактивност Ибарске клисуре, чије су падине стрме, често огољене и расечене споредним поточним и речним клисурама, огледа се, пре свега, у кривудавом току реке. Највеће десне притоке Ибра су Гвоздачка река и Магласица, а са леве у Ибар утичу Студеница, Дубочица, Пивница и Лопатница. Све су бистре планинске реке, прозирно зеленкасте боје, пуне брзака и мањих водопада. Пар километара пре Краљева, Ибар излази из клисуре и постепено се смирује, све до ушћа у Мораву. Треба поменути и планине које се налазе у околини Краљева: Гоч (1.216 m), Столови (1.375 m), Троглав (1.177 m), Чемерно (1.579 m), Радочело (1.643 m) и друге. Обрасле су шумом (на нижим наднорским висинама буква, јела, липа, јасен, а на вишим четинари)ма и обилују пашњацима и разноврсним планинским биљем.

Клима

Клима у Краљеву је умерено континентална, тако да се климатски фактори мењају у зависности од годишњег доба. Оваква клима а и географски положај условљава и осунчавање (инсолацију) - у летњем периоду просечно 8,5 сунчаних сати дневно, а годишњи просек је 5,5. Средња годишња температура у самом граду је 11 °C, лети око 22 °C а зими око 0°C (највећа летња, забележена 22. јула 1939, била је 44,3 °C, а најнижа зимска, 13. фебруара 1935. године -25,4°C). Јак ветар] (кошава) је одлика позне јесени, зиме и раног пролећа а у остало доба године дувају блажи западни и северозападни ветрови.

Историја

Далека историја околине Краљева, али и географски положај и појединачна археолошка открића указују на постојање насеобине и 2000 година пре нове ере. На основу досадашњих истраживања најстарији трагови материјалне културе потичу са неолитских локалитета Дивље поље у Ратини и Лађариште у селу Врњци.

Могуће је да је грчки утицај стигао до ових крајева још у 4. веку пре нове ере, што показују грчки шлем, златни и ћилибарски накит, и керамичко посуђе пронађени на чувеним археолошким налазиштима са ширег подручја Ибра и Западне Мораве.

Сматра се да је Ибарска долина, као природна саобраћајница, довела и Римљане. Стварањем римских провинција на Балкану територија данашњег града и околине постаје гранична зона између Горње Мезије и Далмације. Ови крајеви су били значајни за Римљане због рудног богатства и постојања геотермалних извора. Из античког периода потиче и вотивна ара посвећена Јупитеру, пронађена у горњем Лашцу, као и цигларска пећ откривена у Чибуковцу.

Средњи век

Према неким претпоставкама, доњи Ибар је „првобитна српска област“, најстарије језгро привредног, друштвеног и политичког живота код Срба. Српска држава Рашка настала је у 11. веку, а малобројни подаци говоре да је шира област Краљева тада била у најактивнијем делу српске државе. О томе сведоче и бројни манастири: Студеница (1188) - задужбина и маузолеј Стефана Немање; Жича - од 1219. године седиште српске аутокефалне архиепископије и место крунисања српских краљева; затим Љубостиња, Градац, Стара Павлица и средњовековни град Маглич.

Село Рудо Поље, из ког је настало Краљево, основано је у другој половини 14. века. Овај крај пао је под турску власт коначним падом Српске деспотовине 1458-59. године.

Турска владавина

Током турске владавине насеље Рудо Поље је постало познато под именом Карановац. Бржи развој Карановца отпочео је у доба аустријске окупације северне Србије од 1718. до 1739. године. Пожаревачким миром 1718. године установљена је граница на Западној Морави између Аустрије и Турске. Карановац постаје важно погранично насеље и стециште одбеглих Турака из Чачка, Крагујевца и других насеља која су припадала Аустрији.

Преко ове паланке одвијала се трговина караванским саобраћајем. У Карановцу се налазио караван-сарај, који је изгорео у аустро-турском рату 1737—1739. године када је и само насеље порушено и попаљено. Сем тога, у Карановцу је поред земљорадње било развијено и занатство. Тако је ова паланка 40-тих година 18. века постала једно од највећих турских насеља у овом делу Србије.

Модерно доба

Српски устаници су 1805. освојили турску варош Карановац и спалили га. Друштвено-економски живот Карановца у време устаничких година био је жив. На рушевинама старе турске вароши израстао је нови српски Карановац, који постаје живо трговачко и занатско место, значајна војна база, саобраћајни чвор и административно-судски центар нахије. После паљења и рушења Карановца 1805. године протерано је муслиманско становништво које је било ослонац турске окупационе власти. Почели су да пристужу Срби занатлије и трговци који су заменили Муслимане.

Карановац је до 1819. био седиште пожешке нахије. Карановац постаје 1838. године седиште истоимене општине и среза у саставу Чачанског округа. Значај Карановца је порастао премештањем Окружног начелства и Окружног суда из Чачка 1853. године, а 1854. године у њега је пресељено и седиште епископа жичког, где се и данас налази. Карановац није дуго остао седиште округа јер су окружна начелства већ 1859. године враћена у Чачак.

Током Другог светског рата Краљево је поприште борби. Током устанка 1941. српске устаничке снаге које су се касније поделиле на четнике и партизане заједнички су нападали немачки гарнизон у Краљеву. У октобру је немачка војска извршила масовно стрељање талаца.

У октобру 1941. године Краљево је задесио један од највећих злочина на простору окупиране Србије за време Другог светског рата који су извршиле немачке окупационе снаге. Догађај је познат под називом Масакр у Краљеву. Ово је назив за масовна стрељања грађана Краљева која су извршена у октобру 1941. Стрељања су се догодила у знак одмазде због устаничке активности у околини града, односно са циљем како би се терором деблокирао град и заплашио народ. Први таоци су узети 14. октобра, а потом је у ноћи 15/16. октобра стрељано 1736 људи. Два дана касније је још једна велика група грађана заробљена на превару и стрељана два дана касније.

Масакр у Краљеву је коинцидирао с много познатијим масакром у Крагујевцу.

Збивања у Краљеву су године 1975. послужила као подлога за играни филм Црвена земља током јесени 1944. Краљево са околином било је 1944. поприште шестонедељних борби између совјетско-југословенских снага с једне, и немачке Армијске групе Е с друге стране, познатих под називом Краљевачки мостобран. Ослобођено је 29. новембра 1944.

Краљево и околину је 3. новембра 2010. погодио земљотрес у којем су погинуле две особе, а повређено је више од 100.

Демографија

У насељу Краљево живи 45870 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,8 година (37,9 код мушкараца и 39,7 код жена). У насељу има 19360 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,97.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Привреда

Поред улоге општинског и административног центра, град Краљево има и улогу економског трговинског и индустријског центра југозападне Србије, центра где су концентрисани скоро сви привредни капацитети. Град Краљево спада у групу привредно развијених градова у Републици Србији. Привредна активност се одвија у 11 сектора али највећи утицај на привредна кретања имају предузећа из трговине и прерађивачке индустрије. Захваљујући добром географско-саобраћајном положају, град Краљево је трговински центар Рашког округа. Такође, близина аеродрома „Морава“ у Лађевцима који се од пролећа 2012. године користи за теретни (карго) и цивилни саобраћај од велике је важности за град Краљево због поспешивања извоза посебно пољопривредних производа, али и доприноса развоју туризма. Основне карактеристике привредне структуре Крљева чине:

  1. Природни услови, плодно земљиште и рудна налазишта, условили су да доминантне привредне гране у Краљеву буду пољопривреда, металопрерађивачка и ватростална индустрија, дрвна индустрија, грађевинарство и трговина.
  2. Привреда града Краљева располаже са 74% вредности имовине и 72% капитала Рашког округа.
  3. Према подацима Агенције за привредне регистре у Краљеву послује 1.128 привредних друштава и 533 предузетника.
  4. Највећи утицај на привредна кретања на територији града Краљева остварују делатности трговине и прерађивачке индустрије. То су уједно и сектори у којима послује највећи број предузећа на територији града Краљева. У области трговине активно је 410 предузећа или 36,35%, а у области прерађивачке индустрије 277 предузећа или 24,56%.

Туризам

У околини Краљева има много бањских лечилишта: Врњачка, Матарушка, Богутовачка и Сирчанска Бања.

Током целе године се одржавају туристичко-културне манифестације, Краљевачко културно лето, пасуљијада, разни сајмови, концерти, а највећа је и најпознатија манифестација Весели спуст низ Ибар од Маглича до Краљева.

У непосредној близини Краљеа налази се Жича (XIII век), један од најзначајнијих и најрепрезентативнијих српских средњовековних манастира. Недалеко је и Манастир Студеница, кога је основао Стефан Немања 1190, још један од бисера српског средњовековног градитељства и један од највећих и најбогатијих манастира Српске православне цркве. Од 1986. године се налази на листи светске културне баштине и под заштитом је UNESCO-a.

Саобраћај

Захваљујући свом повољном географском положају, град Краљево је постао и велика саобраћајна раскрсница Србије. Кроз град пролазе значајне друмске саобрацајнице.

Ибарска магистрала је пут који следи природни ток реке Ибар, пролази кроз Краљево и, преко Горњег Милановца и Љига спаја северне делове Србије са Косовом и Метохијом и Црном Гором. Током реке Мораве пролази пут који се пружа правцем исток - запад земље, па се њиме из Републике Српске и Црне Горе, преко Краљева, најбрже путује до Крагујевца, Крушевца и даље до Ниша и границе са Бугарском.

Железнички саобраћај је важан фактор привредног развоја једног краја, јер је то најјефтинији вид транспорта робе за потребе индустрије и трговине, и људи. Краљево је на раскрсници магистралног правца Пожега - Сталаћ, који повезује пруге Београд - Бар и Београд - Ниш, са правцем Београд - Лапово - Крагујевац - Косово Поље и даље преко Македоније за Солун.

Војни аеродром Краљево-Лађевци је крајем 2011. постао и цивилни аеродром чиме је Краљево добило и везу са светом и ваздушним путем. Дана 5. октобра 2011. на краљевачки аеродром Морава слетео је први цивилни авион, чиме је овај, раније искључиво војни аеродром, почео да функционише као мешовита војно – цивилна ваздушна лука.

Међу путницима на тридесетоминутном лету из Београда били су председник Србије Борис Тадић, министар одбране Драган Шутановац и министар економије и развоја Небојша Ћирић. Према плану, од пролећа 2012. године аеродром је отворен за редован саобраћај мањих авиона до 100 путника. Укупна вредност инвестиције је износила 32 милиона евра.

Цивилни и војни део аеродрома су инфраструктурно одвојени. У првој фази прилагођавања војног аеродрома за цивилни саобраћај је изграђена пристанишна зграда, контролни торањ, техно-економски блок и изведени радови на уређењу писте.

У наредној фази реконструкције, изведеној 2012. године, овај аеродром је постао ваздушна лука за веће летилице и слетање и полетање под свим временским условима.

Култура

У Краљеву и околини има много културно-историјских споменика: Господар-Васин конак (тренутно у поседу СПЦ), манастири Жича и Студеница и средњовековни град Маглич.

Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ је основана 1945. године. Претеча данашље установе је Читаоница Карановачка основана 1868. године. Књижни Фонд библиотеке чини 200.000 јединица, фонд периодике 176 наслова часописа и 26 наслова новина. Библиотека поседује електронски каталог свог целокупног фонда. Од 1971. године библиотека објављује часопис за књижевност, културу и уметност „Повеља“. Библиотека има развијену културно - образовну делатност, организује књижевне вечери, промоције, предавања, изложбе и програме за децу, а такође се бави и издавачком делатношћу. Библиотека је и организатор најзначајније манифестације у култури Краљева, Жичког духовног сабора - Преображење, на којој се додељује престижна књижевна награда Жичка хрисовуља.

Народни музеј у Краљеву, основан 1950. године, бави се заштитом културних добара, истраживачким и научним радом. Вредни и репрезентативни предмети смештени су у оквиру историјске, етнолошке, археолошке и уметничке збирке. У музејској галерији, поред репрезентативних изложби одржавају се и концерти класичне музике.

Организовану заштиту архивске грађе спроводи Историјски архив, који има око 280 фондова и пет збирки. Ова установа поседује богату библиотеку, која омогућава успешнији рад како радницима Архива тако и онима који у научно-истраживачком раду користе архивску грађу.

Kраљевачко позориште је основано 1949. године као професионално позориште под називом Народно позориште Краљево. Током година постојања неколико пута је мењан статус ове установе од професионалног, преко аматерског да би од 1996. године поново добило статус професионалног под називом Kраљевачко позориште.

Завод за заштиту споменика културе у Краљеву је један од највећих у Републици Србији. Његове основне делатности су заштита као и рестаурација културно - историјских споменика, научно - истраживачки рад и презентације културног наслеђа, за чије је спровођење надлежан у чак 26 општина Републике.

Свој допринос у неговању и развијању културе дају и Културно просветна заједница, Књижевни клуб „Краљево“, Удружење ликовних уметника „Владислав Маржик“, Културни центар „Рибница“, Мултимедијални центар „Кварт“ и други.

Образовање

Веома брз и динамичан развој града омогућио је да Краљево израсте у један од највећих школских центара овог дела Србије.

Предшколско образовање организује Предшколска установа „Олга Јовичић Рита“. Предшколска установа има 11 објеката целодневног боравка, девет у граду, један у Матарушкој Бањи и један у Ушћу.

На територији града Краљева основно образовање је организовано у 21 школи, а средњошколско у 10 школа. Најстарија средња школа на територији града је Пољопривредно-хемијска школа „Др Ђорђе Радић“, уједно и најстарија пољопривредна школа у Србији (основана 1882. године). Краљевачка гимназија је основана 1909. године, Шумарска школа 1899. Машинско-техничка школа 1934. Остале краљевачке средње школе су отворене после Другог светског рата. То су Медицинска школа, Електро-саобраћајна шклола, Економско-трговинска школа, Музичка школа „Стеван Мокрањеац“, Уметничка школа, основна и средња школа за децу ометену у развоју „Иво Лола Рибар“.

Најстарија високошколска установа у Краљеву, и једина са седиштем у граду, јесте Машински факултет, основан 1976. године. Остале високошколске установе су заступљене по принципу научних центара изван матичног седишта. То су Факултет за трговину банкарство „Јанићије и Даница Карић“ (Алфа универзитет, Београд; бивши Универзитет Браћа Карић) и Београдска пословна школа.

Спорт

Краљево је град дуге спортске традиције. Успешан рад више спортских клубова, организација и асоцијација чине значајан сегмент укупног друштвеног живота. Успеси краљевачких спортиста побуђују пажњу, не само домаће, већ и светске јавности. Почетак организованих активности најуспешнијих спортских клубова Краљева везан је за период после Другог светског рата.

Тако је 1954. године основан, данас најуспешнији спортски колектив, одбојкашки клуб Рибница. Краљево је један од ретких градова где је одбојка спорт број један, а Рибница је после првих корака на европској сцени 1979. године, данас једини краљевачки прволигаш који се такмичио у Купу Европске одбојкашке конфедерације.

Фудбал је најпопуларнији и најмасовнији спорт којим се у Краљеву организовано бави око хиљаду фудбалера у педесетак клубова које се такмиче у више лига. Најуспешнији фудбалски клуб, Слога, после више сезона проведених у Српској лиги, успешно представља град и у савезном рангу такмичења, Другој лиги.

Успеси краљевачке кошарке везују се за клубове Слога и Машинац. Сретен Драгојловић, Драган Тодорић, Љубодраг Симоновић и Владе Дивац само су нека од познатих кошаркашких имена која су поникла у хали крај Ибра. Године 1998. навршава се педесет година постојања Слоге која се неколико година такмичила у Првој савезној лиги бивше Југославије, тада најјачем европском националном шампионату. Моментално, Слога игра у Првој лиги. Кошаркашки клуб Машинац је за врло кратак временски период прошао пут од оснивања до Прве лиге.

Од 1984. године до данас популарни „Студенти“ су били најуспешнији у Регионалној, Другој Српској, Јединственој Српској и Другој лиги, да би две године били чланови Прве лиге.

Поред ових, најпопуларнијих спортова, у граду постоји и велики број других спортских колектива који не само да не заостају, већ су неки од њих по успешности у самом врху спорта Србије и Југославије. Тако карате клуб „Слога“ већ годинама у Краљево доноси медаље са такмичења широм света. То је стабилан прволигаш у коме тренира и неколико репрезентативаца Србије, а посебну пажњу заслужује Иван Матић, светски шампион и један од најбољих каратиста у земљи. Слично је и са џудо клубом „Машинац“. Чланица овог клуба, Марија Драговић постала је светска првакиња у самбоу на недавно одржаном Првенству света у Новом Саду. Својим радом истичу се и чланови кајак клуба „Ибар“ који су недавно прославили 50-то годишњицу успешног рада. Кајакаш „Ибра“, Горан Јовановић најуспешнији је спортиста Краљева за 1997. годину. Солидне резултате бележе и кик боксери „Краљева“, једног од најперспективнијих клубова у земљи, а боје града успешно бране и шаховски клуб „Слога“, рукометни клуб „Металац“, куглашки клуб „Ибар“, атлетски клуб „Металац“, бициклистички клуб „Металац“, клуб екстремних спортова „Баунти“, боксерски клуб „Металац“, смучарски клуб „Гоц“, ауто-мото клуб „Награда Краљева“, стонотениски клуб „Металац“, аеро-клуб „Михајло Петровић“, параглајдинг клуб „Еол“ и други.

Градови побратими

Познати Краљевчани

;Учесници олимпијаких игара из Краљева

Галерија

Спољне везе

Штампање