Корисничке алатке

Алатке сајта


вучићева_буна

Вучићева буна

Вучићева
буна
tomavucic.jpg Тома Вучић

Вучићева буна или Вучићева револуција,1) буна или револуција коју је предводио Тома Вучић Перишић против кнеза Михаила Обреновића. Буна је трајала од 30. августа до 7. септембра 1842, када је кнез Михаило био присиљен да напусти Србију и положај кнеза. Током побуне Тома Вучић је успео да пре кнеза стигне у Крагујевац и уз помоћ својих присташа преузме артиљерију, која је играла одлучујућу улогу, у неколико окршаја са кнежевом војском.

Сукоби вучићеваца и обреновићеваца

Након абдикације кнеза Милоша 13. јуна 1839. веома кратко владао је Милошев син кнез Милан Обреновић, који је умро 8. јула 1839. Након Миланове смрти нови кнез постао је Михаило Обреновић, а пошто је био малолетан у име њега владало је Намесништво у саставу: Јеврем Обреновић, Тома Вучић Перишић и Аврам Петронијевић. Кнез Михаило је тек 14. марта 1840. дошао у Србију. Дошло је до разлаза међу намесницима и до поделе на политичкој сцени Србије на „обреновићевце” и „вучићевце”.2) Прву струју су чиниле присташе обреновићевске династије, а вучићевци су себе сматрали за уставобранитеље и циљ им је био да доведу Александра Карађорђевића на престо. Доласком кнеза Михаила избио је оштар сукоб две стране. Султановим ферманом кнез Михаило је именован за кнеза, а Тома Вучић и Аврам Петронијевић за кнежеве туторе.3) Обреновићевци су 6. маја 1840. подбунили народ из више нахија против кнежевих тутора, који су онда потражили уточиште најпре у београдској тврђави, а онда у Цариграду.4) Вође српске опозиције су у Русији и у Цариграду успешно представили свој положај, па су руски и турски представници тражили да се дозволи повратка прогнаних вучићеваца.5) Априла 1841. амнестирани су сви опозиционари сем Томе Вучића, Милутина Савића Гарашанина и Стојана Симића.6) Њих тројица амнестирана су априла 1842.7)

Захтев за смену кнежевих министара

Влада кнеза Михаила је преиначила уредбе из доба Намесништва, којима су уставобранитељи придобили сељаштво за своју политику.8) Порез је 21. децембра 1841. повећан са пет на шест талира.9) Тома Вучић је повећање пореза искористио као главно средство пропаганде против кнеза Михаила и његове владе.10) Поред тога влада је под надлежност државе вратила наплату за кориштење жирородних шума.11) Међу непопуларне мере владе спадало је и прописивање казни за бесправну сечу пуме, издржавање школа о трошку општина и повећање црквене таксе.12) Све владине непопуларне потезе уставобранитељи су искористили да би водили пропаганду и агитацију против власти.13) Тражили су да се смене главни министри у влади. Поред тога кнежево попуштање пред ранијим турским притисцима водило је даљњим турским захтевима да се смене министри, који су спадали у истакнуте обреновићевце: Ђорђе Протић, Стеван Радичевић и Цветко Рајовић.14) Све то охрабрило је вучићевце у Државном савету, па се Портином захтеву 25. јула 1842. придружио и Државни савет, који је оптуживао тројицу министара и тражио да се отпусте.15) Након доласка турског комесара Шекиба 25. августа 1842. године Државни савет је 28. августа донио једногласну одлуку о смењивању тројице, али кнез то није прихватао.16) Вести о доласку турског комесара Шекиба и његовим захтевима пронела су се и оживела агитацију вучићеваца.17)

Почетак побуне

Одраније је постојала завера, али Шекибов долазак био је сигнал за почетак акције за побуну против кнеза.18) Тома Вучић је 26. августа одмах тражио пасош за прелазак у Аустрију, а други угледнији вучићевци отпутовали су у своје родне крајеве, са намером да започну агитацију.19) Према завереничком плану Вучић је требао да подигне буну у Крагујевцу, Стефан Стефановић Тенка у у пожаревачком, Паун Јанковић у смедеревском, Лаза Теодоровић у шабачком, Матија Ненадовић у ваљевском, Јован Вељковић у крушевачком и Стојан Лешјанин у Ћупријском округу.20) Аврам Петронијевић се склонио у београдску тврђаву. Вучићевци су се тражили и почели су да буне народ да пошаље изасланике Шекибу и да траже отпуштање кнежевих министара, мање и праведније порезе и контролу државних прихода и расхода.21) Опозициони покрет је захватио целу Кнежевину Србију, а посебно Смедерево, Пожаревац и Шабац.22) У Смедереву су изабрали изасланике, који су турском комесару Шекиба требали да изнесу народне молбе и притужбе.23) Смедеревски начелник је између 30. и 31. августа побегао из Смедерева. Тома Вучић је 29. августа 1842. прешао у Земун, а одатле у Панчево, где су га дочекали Радован Дамњановић и Алекса Јанковић.24)25) Када му је стигла вест о покрету у Смедереву прешао је чамцем 31. августа у Смедерево.26) Међу истакнутим Вучићевим присташама били су: Аврам Петронијевић, Стефан Стефановић Тенка, Алекса Симић, Стојан Симић, Матија Ненадовић, Лазар Теодоровић, Паун Јанковић, Стеван Петровић Книћанин, Лазар Зубан, Алекса Јанковић, београдски митрополит Петар Јовановић, ужички владика Нићифор Максимовић, Милисав Здравковић Ресавац, Стеван Стојановић Ћоса, Милутин Петровић Ера, Павле Станишић и Јован Вељковић.27)

Трка две војске према Крагујевцу

Кнез Михаило Обреновић је за побуну у Смедереву сазнао 31. августа, па је послао једнога саветника са једним одредом војске да угуши побуну у Смедереву. Наредио је поред тога да се у друге крајеве пошаљу коњичке и пешачке патроле и да се блокира прелаз преко Дунава.28) Вучића је прогласио одметником и ставио велику уцену на његову главу.29) На почетку побуне кнежеви људи су ухватили Лазу Теодоровића у шабачком округу, Матију Ненадовића у ваљевском, а Стефан Стефановић Тенка и Паун Јанковић су им побегли.30) Чета, коју је кнез послао да угуши побуну у Смедереву успут је сазнала да је буна много већа него што се очекивало, па се око поноћи вратила у Београд.31) На ратном саветовању код Јеврема Обреновића одлучено је да кнез у пратњи кнегиње Љубице, Јеврема Обреновића и пет саветника крене на челу београдског гарнизона како би у Крагујевац стигао пре Томе Вучића.32) У зору 1. септембра 1842. кренуо је кнез Михаило са 500 војника, углавном регрута. Првога дана стигли су преко Рипња до Сопота, где су преноћили.33) Кнез се успут сурово обрачунавао са вучићевцима, тако да њихове главе јавно истицао на моткама, са намером да застраши противнике.34) Издао је налог да се свуда најстроже поступа са вучићевцима.35) Кнез Михаило се споро кретао према Крагујевцу, сачекујући да му са разних страна приступе чете и да кажњава побуњенике.36) С друге стране Тома Вучић је веома брзо јурио према Крагујевцу, свестан да ће победити онај ко први уђе у Крагујевац и преузме артиљерију, која се ту налазила.37) Вучић се кратко задржао у Смедереву и онда је са са Пауном Јанковићем до поноћи стигао у Коларе, где му се придружило 1.000 наоружаних побуњеника.38) Са њима је 2. септембра отишао у свој родни крај у Гружу, а 3. септембра је стигао у Крагујевац.39)

Тома Вучић заузима Крагујевац

Јеврем Ненадовић је као стари Вучићев пријатељ, као таст Александра Карађорђевића и као председник крагујевачког окружног суда са свим својим чиновницима одмах пристао уз Вучића.40) Војска је Вучићу одмах предала артиљерију и муницију, па је он осигурао управу над Крагујевцем и располагао је са 5.000 што војника, што побуњеника.41) Са том војском заузео је позицију код Метиног брда испред Крагујевца.42) Кнез Михаило Обреновић је стигао 4. септембра ујутро са 15.000 војника.43) Успут је окупио ту велику војску, али Крагујевац и артиљерија су били у Вучићевим рукама.

Улогорио се код Петровца. Пре сукоба Вучић је понудио кнезу помирење по условима да отпусти тројицу министара Ђорђа Протића, Цветка Рајовића и Стевана Радичевића и да се из Србије уклоне кнегиња Љубица и Јеврем Обреновић.44) Кнез је одбио Вучићеву понуду и тражио је од Вучића безусловну капитулацију.45) Неколико старешина покушало је да преговара, али Тома Вучић је током њихових преговора из шест топова засуо војску кнеза Михаила.46) Иако су топови у почетку пребацивали војска кнеза Михаила није имала артиљерије па су се дали у бег без икаква поретка.47)48) Једино је војска београдског гарнизона остала на свом положају, али пошто је кнежева позиција била много лошија наредио је да се повуку.49)

Пораз кнежеве војске

Кнез Михаило је 4. септембра преноћио у Чумићу, а 5. септембра се са преосталом војском упустио у борбу, у којој је поражен.50) Повукао се у Жабаре, где му се придружио стриц Јован Обреновић са 10.000 наоружаних људи.51) Вучићева војска је након две победе нарасла и до трећег сукоба дошло је код Жабара 6. септембра у 4 сата поподне.52) Поново је Тома Вучић уз помоћ артиљерије распршио кнежеву војску.53) Кнежева пешадија се најпре повлачила у реду и била је спремна да се упусти у борбу са пристиглом Вучићевом војском, али мајор Вучковић је потајно био на страни Вучића и наредио је војницима да се не боре.54) То је омогућило Вучићевој коњици да продре на оба крила и натера кнежеву војску у паничан бег.55)

Одлазак кнеза Михаила из Србије

Кнез Михаило је 6. септембра у 10 сати увече стигао у двор на Топчидеру и те ноћи се пребацио на аустријску страну и 7. септембра се нашао у Земуну.56) Заједно са њим Србију су напустили Јован Обреновић и Јеврем Обреновић, а нешто мало касније и кнегиња Љубица.57) Тома Вучић је 7. септембра са војском стигао на Врачар. Вучић је послао митрополита Петра Јовановића у Земун понудивши кнезу да се врати у Србију, али без министара, Јеврема Обреновића и кнегиње Љубице.58) Пошто је кнез то одбио Вучић је прогласио да је престо упражњен и одмах је образована привремена влада у коју су ушли Тома Вучић, Аврам Петронијевић и други уставобранитељи.59) Та привремена влада сазвала је 14. септембра скупштину, која је збацила кнеза Михаила и прогласила Александра Карађорђевића за кнеза.60)

Литература


Vuciceva buna

1)
Радомир Ј. Поповић, 2003, стр. 139
2)
„КГ”, Алекса Ивић, Борба кнеза Михаила и Томе Вучића Перишића, Српски књижевни гласник, књига 1 (1924) стр. 105—119
3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 14) , 15) , 16) , 17) , 18) , 19) , 21) , 22) , 23) , 25) , 26) , 27) , 28) , 29) , 31) , 32) , 33) , 34) , 35) , 36) , 37) , 38) , 39) , 40) , 41) , 43) , 46) , 47) , 49) , 50) , 51) , 52) , 53) , 54) , 55) , 56) , 57)
КГ
8) , 9) , 10) , 11) , 12) , 13)
Радомир Ј. Поповић, 2003, стр. 140
20)
К. Христић, стр. 49
24) , 30)
К. Христић, стр. 50
42) , 44) , 45) , 48)
К. Христић, стр. 51
58) , 59) , 60)
К. Христић, стр. 52
вучићева_буна.txt · Последњи пут мењано: 2023/09/24 12:57