Стеван Стојановић Ћоса
Стеван Стојановић Ћоса (Трњани, 1792 — Београд, 13. јул 1855), српски официр, трговац, капетан Млаве, тимочки велики сердар и члан Државнога савета.
Богати трговац
Рођен је 1792. године у Трњанима у Стигу.1) Млад се преселио у Пожаревац, где је отворио трговину. Доста се обогатио тргујући свињама.2) Као богати трговац познавао се са кнезом Милошем, који га је 1829. поставио за члана пожаревачкога суда.3) На том положају био је неколико година. Када је кнез Милош почео да оснива редовну војску први официри стигли су из Русије. На једнога рускога официра било је много жалби, па је Милош слао Стевана да то испита.
Велики сердар
Кнез Милош га је поставио за капетана Млаве.4) Дужност је обављао јако добро заслужујући уважавање кнеза Милоша. Када је 1833. године Тимочка крајина поново постала део Кнежевине Србије кнез га је поставио за команданта Тимочке крајине.5) Постао је 1834. тимочки велики сердар, са командом над више капетана источне Србије.6) Србија је имала тада само 5 сердарстава.7) Спадао је међу најоданије кнежеве официре јер се приликом Милетине буне кнез поуздавао највише у њега и свога брата Јована Обреновића.8)
Државни саветник
На положају тимочкога великога сердара задржао се до 1839, када је постао члан Државнога савета.9)10) Пратио је у Влашку кнеза Милоша након његове абдикације 13. јуна 1839.11) И након промене династије 1842. потврђен је као члан Државнога савета.12) Као државни саветник надзирао је поште, које су тек тада биле уведене.13) Заједно са Стефаном Стефановићем Тенком и Пауном Јанковићем Баћом чинио је 1844. језгро групе проруски расположених саветника.14) Иако је био неписмен изабран је за почаснога члана Друштва српске словесности.15) Умро је 13. јула 1855. године у Београду.16)
Литература
- М. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, 1888.
- Радош Љушић, Кнежевина Србија (1830–1839), САНУ, Београд, 1986.
- Радомир Ј. Поповић, Тома Вучић Перишић, Историјски институт Београд, Београд, 2003.
- Бартоломео Куниберт, Српски устанак и прва владавина Милоша Обреновића, Просвета, Београд, 1901.