Добро дошли на Српску енциклопедију

Стефан Стефановић Тенка

Стеван Стефановић Тенка

Стеван Стефановић Тенка (Доњи Милановац, мај 1797 – Београд, 14. септембар 1865) је био политичар, министар правде и просвете и председник Државног савета. Главни је организатор Тенкине завере, чији циљ је био да се 1857. уклони аустрофилски кнез Александар Карађорђевић. Након откривања завере био је затворен, али пуштен је на интервенцију Порте. Тенкин брат Данило Стефановић био је 1875. председник владе.

Писар код капетана Пореча

Стефан Стефановић Тенка рођен је у мају 1797. у Поречу (Доњи Милановац).1) Након прогона Миленка Стојковића његов отац Јован Стефановић био је војвода у Поречу од 1811. до 1813.2) Стефан Стефановић је школу похађао у Београду, а када је угушен Први српски устанак прешао је са родитељима у Банат и наставио је школовање у Ораховици.3) Вратио се 1816. у Пореч.4) Пошто се Тенкин отац разболио и ослабио кнез Милош је 1817. дошао у Пореч заједно са братом Јованом Обреновићем и Јоксом Милосављевићем, па је уместо Тенкиног оца за капетана Пореча поставио Јоксу Милосављевића.5) Тенкину сестру Милицу кнез је испросио за Јоксу, а Тенку је поставио Јокси за писара.6) Тенка је тако ушао у државну службу 1817. као писар Јоксе Милосављевића.7)

Председник Савета

Када је 1820. за капетана дошао Вуле Глигоријевић и код њега је Тенка био писар све до маја 1825.8) Од 1825. до 1830. Тенка је био кнез поречке нахије, а од 1830. до маја 1834. био је капетан Поречке нахије, која се тада звала Поречка река.9) Постављен је 1834. за саветника за финансије.10) Током 1835. постао је члан управнога савета у Крагујевцу, а вршио је и дужност исправника у Београду. Постављен је 1836. за председника Савета.11) Именован је 1838. за министра просвете и врховног надзорника карантина.12) Као министар просвете обилазио је све школе у Србији и издавао упутства за њихов рад.13) Када је донешен Турски устав као саветник постављен је за министра правде и просвете.14)

За време прве владе кнеза Михаила када је Јеврем Обреновић подбунио више нахија против тутора малолетног кнеза морао је заједно са другим уставобранитељима да 1840. побегне у Цариград.15) По налогу Турске и Русије кнез Михаило је био принуђен да дозволи повратак већини уставобранитеља, па се Тенка након 13 месеци избеглиштва вратио у Србију децембра 1841.16) Након смене династија поново је члан Савета од 1842.17) Од 1844. био је потпредседник, а од 1848. председник Савета.18) Тенка је био предводник русофила у Савету, који су се залагали за савез Србије и Русије у време Кримског рата.19) Тенка и русофили су до лета 1854. одржавали тајне везе са руским конзулом, а свој утицај су заснивали на проруски расположеној јавности.20) Тенка је веровао у руску победу, па је почетком 1854. израдио план о проширењу Србије на Македонију, северну Албанију, Босну и Херцеговину, јужну Србију, Косово и Метохију, Санџак и део западне Бугарске, све то као територијалну накнаду за стратешко савезништво са Русијом, која би изашла као победник из Кримског рата.21)

Тенкина завера

Између кнеза Александра Карађорђевића и Државнога савета постојало је стално трвење између 1855. и 1857, пре свега јер је након Кримскога рата кнез водио аустрофилску политику.22) Готово цели Државни савет (сем тројице) био је против кнеза и често су разговарали о томе како треба збацити кнеза. Главни завереници били су Тенка, Паун Јанковић Баћа и Радован Дамјановић.23) Циљ им је био да убију кнеза Александра Карађорђевића. У пролеће 1857. један агент кнеза Милоша састао се са Тенком, који је пристао да ради на збацивању Александра Карађорђевића и довођењу на власт кнеза Милоша.24)

Други Милошев агент др. Пацек донио је 5.000 дуката, које је пет завереника међусобно поделило. Тенка се састао и са кнезом Милошем. Главни завереници су након некога времена независно од кнеза Милоша одлучили да покушају да се кнеза Александра реше једним атентатом.25) Радован Дамјановић је био доста неспретан у тражењу убице, па су власти сазнале за заверу. Власт је почетком октобра 1857. похапсила заверенике и затворила их у војну болницу. Сви завереници били су осуђени на смрт.26) Кнез је најпре намеравао да потврди пресуду, али због Портине интервенције није смео то да учини, па је помиловао заверенике на доживотну робију у Гургусовачкој кули (Књажевац).27) Кнез је искористио затварање саветника да изврши државни удар против Савета, али на захтев вансаветске опозиције у све се умешала Порта, која је послала Етем-пашу. Етем-паша је ишао толико далеко да је претио кнезу да ће бити смењен, па је кнез 20. марта/1. априла 1858. помиловао заверенике и предао му их.28)

Тенка је након тога отишао у Турску, где је живео до доласка на власт кнеза Милоша.29) Након ослобођења месец дана је био у Нишу, а онда је девет и по месеци провео у Рушчуку.30) Тада се вратио у Београд, у коме је умро 14. септембра 1865.31)

Почасни је члан Друштва српске словесности од 5. II 1845. Председник ДСС је био од 10. III 1848. до 22. VII 1848. Почасни је члан Српског ученог друштва наименован 29. VII 1864.

Литература

  • https://archive.org/stream/pomenikznameniti00miliuoft#page/672/mode/2up М.Милићевић,Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, 1888.
  • Уставобранитељи, 1933 http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Slobodana_Jovanovica/TDJ-0989-005, аутор С. Јовановић, наслов Уставобранитељи и њихова влада (1838-1858), издавач Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, место Београд, година 1933
  • Радош Љушић, Кнежевина Србија (1830–1839), Београд, САНУ, 1986
  • Гавриловић Михаило, Милош Обреновић I-III, Београд 1908,1909,1912
  • http://scc.digital.bkp.nb.rs/view/P-2484-1937&e=f&ID=10193&p=013&z=1&w=1024&h=719 Д. Страњаковић: План Стефана Стефановића о подели Европске Турске 1854. године, Политика 1. мај 1937, стр 13-14
  • Дејвид Мекензи, 1987, наслов Илија Гарашанин државник и дипломата, аутор Дејвид Мекензи, година 1987, издавач Просвета, место Београд
  • http://www.iib.ac.rs/docs/MiscellaneaNS21(2003).pdf, наслов Исповест Стефана Стефановића Тенке, аутор Радомир Ј. Поповић, година 2003, часопис Мешовита грађа Miscellanea, број књига 21, место Београд, издавач Историјски институт
  • Министри просвете Србије 1811–1918. Београд 1994, стр. 38–39: Стефан Стефановић Тенка.
  • Народна енциклопедија српско – хрватско – словеначка, Београд, 1924.4 (Ј. Продановић).
  • M. M. Николић: Лицеум књажества србског у Крагујевцу. Крагујевац 1988.

Вањске везе

1)
ЖИ https://archive.org/stream/pomenikznameniti00miliuoft#page/672/mode/2up М.Милићевић, Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, 1888.
2) , 3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15) , 17) , 18) , 29) , 31)
ЖИ
16)
Радомир Ј. Поповић, 2003, стр. 26
19)
Дејвид Мекензи, 1987, стр. 191
20) , 21)
Дејвид Мекензи, 1987, стр. 192
22)
Уставобр. стр 272.
23)
Уставобр. стр 262,265
24)
Уставобр. стр 264
25)
Уставобр. стр 265
26) , 27)
Уставобр. стр 276
28)
Уставобр. стр 305
30)
Радомир Ј. Поповић, 2003, стр. 37
Штампање