Добро дошли на Српску енциклопедију

Лазар Зубан

Лазар Зубан (Меленци, 1795 — Осијек, 15. јун/27. јун 1850), српски филозоф, књижевник и политичар. Био је члан Државног савета и један од уставобранитеља.

Биографија

Лазар Зубан је рођен 1795. у Меленцима.1)2) Пошто се као дете изузетно истицао у школи уз помоћ села похађао је и завршио у Сомбору Препарандију (учитељску школу).3) Вратио се у Меленце, где је једно време радио као учитељ.4) У Зрењанину је завршио два разреда латинске школе и превео је Илијаду.5) Када је избио Грчки устанак 1821. намеравао је да оде у Грчку и придружи се устанку, али Лука Трифунац га је одвратио од намере понудивши му положај комесара Великокикиндског дистрикта.6) На том положају истакао се хватањем разбојника и искорењивањем хајдучије.7) Када је Милош Обреновић позивао школоване Србе пречане да својим знањима помогну развој Србије Лазар Зубан је отишао у Шабац, где је најпре био секретар владике Герасима Георгијевића. Био је после тога писар код Јеврема Обреновића у Шапцу.8) Јеврем је Лазара Зубана препоручио свом брату Милошу Обреновићу за писара.9)

Као Милошев писар читао је Хатишериф из 1830, којим је Србија добила аутономију и Милош проглашен за наследнога кнеза.10) Био је 1829. именован за једнога од чланова законодавне комисије, на чијем челу је био Вук Караџић.11) Комисија је требала да напише прве српске законе. Најпре су преводили Наполеонов грађански закон, а служили су се и аустријском редакцијом тога закона. Поред дословнога превођења чланова закона и његовога тумачења чланови комисије су допуњавали закон, а на том послу се највише истакао Лазар Зубан.12) Према Хатишерифу Милош је требао да власт дели са Саветом, али кнез је то избегавао све до Милетине буне 1835, када је пристао да се донесе Сретењски устав. Лазар Зубан је био један од чланова комисије, која је писала Сретењски устав.13)

Током 1832. направио је план по коме је изграђена нова Пожега, а први је урадио и урбанистички план Краљева (тада Карановца).14)15) Био је секретар Народнога суда, министарства правосуђа и Великога суда, као и судија Апелационога суда.16)17)18) Јеврем Обреновић је 1840. побунио више нахија против кнежевих тутора Томе Вучића и Аврама Петронијевића, који су онда били присиљени да напусте Србију. У емиграцију у Цариград отишао је тада велики број уставобранитеља, укључујући и Лазара Зубана.19) Емигранти су основали своју агенцију, која је мимо српског дипломатског представника одржавала везе са Портом.20) Председник те агенције био је Лазар Зубан.21)

Као један од уставобранитеља постао је 1842. члан Државнога савета.22) Постављен је 1842. за секретара српског капућехаје (дипломатског представника) у Цариграду.23) Током 1848. Алекса Јанковић је ушао је у траг једнога писма између кнеза Милоша и Томе Вучића, па је заједно са Стеваном Книћанином и Лазаром Зубаном Вучића назвао издајником.24) Тома Вучић је почетком јуна 1848. тражио од кнеза Александра Карађорђевића да их смени, али када их кнез није сменио поставио је проблем њиховога смењивања пред Петровску скупштину.25) Тома Вучић је као вешт демагог искористио Петровску скупштину одржану јула 1848. и однио је превагу, па су кнез и Савет били присиљени да смене Алексу Јанковића, Стевана Книћанина и Лазара Зубана.26) Током 1848. Зубан се заједно са Стеваном Петровићем Книћанином придружио у Банату Српском народном покрету.27) Истакао се и на бојном пољу као пуковник устаничке војске.28) На позив патријарха Јосифа Рајачића и Стевана Книћанина отишао је марта 1850. на дипломатске преговоре са Аустријом.29) На повратку задржао се у Осијеку, где је умро 27. јуна 1850.30)31)

Књижевник и академик

У београдској Савамали имао је кућу звану Оџаклију, у којој се окупљала интелектуална елита.32) Ту се певало и причало о политици и уметности, а Зубан је уз гусле певао срске јуначке песме.33)34) Као књижевник писао је и преводио дела познатих европских писаца.35) Редовни је члан Друштва српске словесности од августа 1844.

Литература

Спољне везе

3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 10) , 17) , 31)
ЖИ2
8) , 9) , 13) , 16) , 27) , 28) , 29) , 30) , 32) , 34) , 35)
ЖИ
11) , 12)
Радош Љушић, 1986, стр. 234
15)
http://www.kraljevskigrad.co.rs/историја-краљева/
18)
Радош Љушић, 1986, стр. 239
19)
Куниберт, 1901, стр. 720
20) , 21)
Радомир Ј. Поповић, 2003, стр. 138
22)
Уставобранитељи, 1933, стр. 207
23)
Радомир Ј. Поповић, 2012, стр. 151
24) , 25)
Радомир Ј. Поповић, 2003, стр. 192-194
26)
Радомир Ј. Поповић, 2003, стр. 194
Штампање