Добро дошли на Српску енциклопедију

Аца Станојевић

Алекса Станојевић или Аца Станојевић (Књажевац, 29. мај 1852 — Књажевац, 1947), српски политичар и један од оснивача Народне радикалне странке. Био је један од коловођа Тимочке буне. Био је вођа Народне радикалне странке од 1926. након смрти Николе Пашића.

Један од вођа Тимочке буне

Алекса Аца Станојевић је рођен 29. маја 1852. у Књажевцу.1) За народног посланика изабран је по први пут крајем 1880.2) Један је од оснивача Народне радикалне странке и члан је њеног главног одбора од оснивања странке 1881.3) За време Тимочке буне 1883. био је главни вођа буне у Књажевцу.4) Показао је велике организаторске способности. Као општински писар знао је за ред, па је управљао буном по правилима државне администрације.5) Наредио је да се у свим срезовима образују извршни одбори и да се похватају сви срески чиновници и да се држе у Књажевцу.6) Наредио је да се запечати државна каса.7) Дао је да се оружје подели народу из магацина са оружјем, а командирима народне војске је наредио да своје јединице дигну на буну.8) Поред тога дао је да се врши реквизиција за побуњеничку војску.9) Била су три жаришта Тимочке буне, а војска под командом Тихомиља Николића је тек након сламања побуњеника у Бољевцу и Бањи кренула на Књажевац. Књажевачком побуњеничка војска чекала је на Вратарници, али регуларна војска је имала топове и далекометне пушке, па је почела да потискује устаничке јединице.10) Још током борби један део извршног одбора је ступио у преговоре са властима.11) Када је схватио да војска побеђује Аца Станојевић је побегао у Бугарску у Кулу.12) Никола Пашић му се касније придружио у Кули.13)

Чебинчева афера и Ивањдански атентат

Преки суд осудио га је на смрт као коловођу Тимочке буне.14) Аца Станојевић је онда неколико година провео у емиграцији у Бугарској.15) Амнестиран је почетком 1888.16) По повратку у Србију дуго су га прогањали из једнога у друго место.17) У Београд је могао да дође тек за време рада Уставотворног одбора за устав_србије_1888.18) Поново је био умешан у Чебинчеву аферу током 1894.19) Према причањима Чебинца код Аце Станојевића је јануара 1894. одржан састанак завереника о томе шта да се ради у случају укидања устава, али ништа није одлучено.20) Радикална штампа је цели процес означавала као намештаљку. На суђењу Аца Станојевић је осуђен на две године затвора.21) Помилован је средином 1895.22) Поново је био затворен и оптужен за велеиздају након Ивањданског атентата на краља Милана Обреновића.23) Пресудом преког суда ослобођен је као невин.24) Сумњало се да се Никола Пашић нагодио са Ђорђем Генчићем да се Аца Станојевић ослободи оптужби.25)

Наследник Николе Пашића

Више пута биран је за председника Народне скупштине. Био је поред свога кума Николе Пашића најистакнутији политичар Радикалне странке.26) Никола Пашић се са њим саветовао у свим важним тешким питањима.27) Више пута нуђен му је положај министра, али он је одбијао ту функцију.28) Уживао је велики углед у радикалној странци, а и политички противници су га уважавали због одмереног и тактичног држања.29) Након Пашићеве смрти 1926. изабран је за председника Главног одбора и за вођу странке.30) Није подржао Шестојануарски државни удар краља Александра 6. јануара 1929.31) Краљ Александар I Карађорђевић преговарао је 1931. са њим покушавајући да га приволи на сарадњу. Као председник Народне радикалне странке састао се са председником Словенске људске странке Антоном Корошецом са којим је договорио да оснују заједничку странку, да у њу позову и Мехмеда Спаху и да председник странке буде Аца Станојевић.32)

Заједно са Миланом Стојадиновићем, Антоном Корошецом и Мехмедом Спахом основао је Југословенску радикалну заједницу.33) Када је дошло до цепања Југословенске радикалне заједнице Аца Станојевић се са својом групом радикала разишао од Милана Стојадиновића.34) Пришао је опозиционој групи у којој су били демократе на челу са Љубом Давидовићем и Земљорадничка странка на челу са Јованом Јовановићем.35) Након тога демократе, радикали и Земљорадничка странка успоставили су везе са Загребом, па су покренули преговоре са Сељачко-демократском коалицијом.36) У Фаркашићу је 8. октобра 1937. дошло до споразума Народне радикалне странке Аце Станојевића, Демократске странке Љубе Давидовића и Земљорадничке странке Јована Јовановића Пижона са Сељачко-демократском коалицијом Влатка Мачека и Адама Прибичевића.37) Тај Блок народног споразума био је уперен против Југословенске радикалне заједнице Милана Стојадиновића.38) Блок се међутим распао када је Влатко Мачек 26. августа 1939. склопио споразум са Драгишом Цветковићем.39) Током Другог светског рата Аца Станојевић је одбијао да сарађује са окупаторима и квислинзима.40) Након ослобођења 1945. са групом радикала пришао је Народном фронту.41) Умро је 1947. у Књажевцу.42)

Литература

1)
„НА”, Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, том 4, стр. 441
2) , 3) , 22) , 27) , 28) , 29)
НА
4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9)
Влада Милана Обр., 3, стр. 125
10) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15) , 16) , 17) , 18)
Политика, 6. 1. 1937.
19)
Влада Александра Обр., 2, стр. 52
20)
Влада Александра Обр., 2, стр. 53, 54
21)
Влада Александра Обр., 2, стр. 55
23)
Влада Александра Обр., 2, стр. 424
24) , 25)
Влада Александра Обр., 2, стр. 455
30) , 31) , 42)
МУ
32)
Миодраг Перић, 2006, стр. 585
33) , 34) , 35) , 36) , 37) , 38) , 39) , 40) , 41)
Миодраг Перић, 2006, стр. 586
Штампање