Корисничке алатке

Алатке сајта


тихомиљ_николић

Тихомиљ Николић

Тихомиљ
Николић
тихомиљ_николић.jpg
Рођење:
29. април 1832.
Крагујевац,
Кнежевина Србија

Смрт:
25. септембар 1886.
Београд,
Краљевина Србија

Тихомиљ Николић (Крагујевац, 29. април 1832 — Београд, 25. септембар 1886), српски генерал и министар одбране за време Првог српско-турског рата. Командовао је војском, која је 1883. угушила Тимочку буну.

Војно школовање

Тихомиљ Николић је рођен 17/29. априла 1832. године у Крагујевцу.1) Његов отац Јован био је начелник економског одељења министарства унутрашњих дела и директор полугимназије у Неготину.2) Основну школу Тихомиљ је завршио у Крагујевцу, а гимназију је завршио у Београду.3) Након тога завршио је две године филозофије на Лицеју у Београду.4) У редовну војску је ступио августа 1849.5) Уписао се септембра 1850. на Војну академију.6) Војну академију завршио је 1855, када је добио чин потпоручника.7) Након окончања Војне академије послан је у Берлин, где је две године похађао Артиљеријско-инжењеријску школу.8) Након тога био је на пракси у Кобленцу, па је прешао у Лијеж у Белгији, где је био на пракси у тополивници и фабрици оружја.9)

Командир артиљеријских јединица

Када се вратио у Србију постављен је новембра 1858. за професора артиљерије на Војној академији (Артиљеријској школи).10) Постављен је 1860. за командира 1. пољске батерије.11) Након инцидента на Чукур-чесми и бомбардовања Београда 1862. избио је и сукоб у Ужицу између Срба и Турака.12) Као окружни официр ужичког округа допринео је својом храброшћу и мудрошћу да се сукоб брзо оконча и са мало жртава.13) Децембра 1862. прекомандован је за командира ваљевске народне батерије, а онда 1863. за командира неготинске и 1864. за командира алексиначке народне батерије.14) Током 1864. постављен је за командира 2. пољске батерије стајаће војске.15) Постављен је 1867. за шефа артиљеријског одељења министарства одбране.16)

Министар одбране

Путовао је 1867. године са кнезом Михаилом у Цариград у дипломатску мисију око предаје градова Кнежевини Србији.17) Након смрти кнеза Михаила послали су га 1868. у Париз да у Србију доведе малолетнога кнеза Милана Обреновића.18) Постао је 1868. кнежев ађутант, а 1872. унапређен је у првог кнежевог ађутанта.19) Унапређен је 1869. у чин мајора, 1873. у чин потпуковника, а јануара 1875. у чин пуковника.20)21) Постављен је 1874. за команданта стајаће војске.22) Постао је министар одбране 31. августа 1875. у акционом министарству Стевче Михаиловића. Задржао се на месту министра одбране и у министарству Љубомира Каљевића и у другој влади Стевче Михаиловића до 16. новембра 1876, када га је заменио Сава Грујић. Као министар одбране припремио је Србију за рат са Турцима.23) Руски генерал и главнокомандујући српске војске на Моравском фронту Михаил Черњајев га је изузетно ценио, па је рекао да српска војска ништа не би могла да учини, да није имала таквога организатора као што је Тихомиљ Николић.24)

Други српско-турски рат

У Другом српско-турском рату био је командант Јаворског корпуса од 15.000 војника.25) Јаворски корпус је био распоређен од Бајине Баште преко Јавора до Рашке и главни циљ му је био да брани границе.26) Јаворски корпус је 19. децембра 1877. кренуо са једном колоном према Сјеници, а другом према Новом Пазару и успео је да одбаци турске снаге.27) Међутим од краја децембра корпус је био пасиван, великим делом због изјаве аустроугарске владе да ће се супроставити српској офанзиви у Санџаку.28) Касније средином јануара 1878. надмоћније турске снаге потиснуле су корпус на почетне положаје.29)

Гушење Тимочке буне

На властити захтев пензионисан је августа 1878.30) Током 1880. по кнежевом налогу путовао је у дипломатску мисију у Атину.31) У активну службу вратио се 1882, када је унапређен у чин генерала и постављен за команданта Шумадијског корпуса.32) Постао је министар одбране у влади Милана Пироћанца од 24. фебруара 1882. до 3. октобра 1883. Када је избила Тимочка буна краљ Милан је против побуњеника послао стајаћу војску под командом Тихомиља Николића.33) За разлику од побуњеника стајаћа војска је имала нове далекометне пушке и артиљерију.34) Војне операције трајале су од 7. до 12. новембра 1883. и окончале су се брзим поразом побуњеника.35) Августа 1884. постављен је за команданта активне војске, а 1885. разрешен је те дужности.36) Није учествовао у Српско-бугарском рату. Умро је у Београду 13/25. септембра 1886.37)

Литература

  • Милан Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи новијега доба, Српска краљевска штампарија, Београд, 1888.
  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 3, Београд, стр. 102—103
  • Петар Опачић, Саво Скоко, Српско-турски ратови 1876-1878, БИГЗ, Београд, 1981.
  • Слободан Ђукић, Страни утицаји на развој српске војне доктрине 1878-1918 године, докторска дисертација, Београд, 2013.
  • Милић Милићевић и Љубодраг Поповић, Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије, Војноиздавачки завод, Београд, 2003.
  • Слободан Јовановић, Влада Милана Обреновића, књига 3, Београд, 1934.

Tihomilj Nikolic

1) , 3) , 5) , 6) , 7) , 11) , 12) , 13) , 17) , 18) , 20) , 22) , 23)
Милан Ђ. Милићевић, 1888, стр. 438
2) , 4) , 8) , 9) , 21)
М. Милићевић, Љ. Поповић, 2003, стр. 170
10) , 14) , 15) , 16) , 19) , 30) , 31) , 32)
М. Милићевић, Љ. Поповић, 2003, стр. 172
24)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 149
25) , 26)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 209
27)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 238
28) , 29)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 239
33) , 34)
Влада Милана Обреновића, 3, стр. 127
35)
Влада Милана Обреновића, 3, стр. 128
36)
М. Милићевић, Љ. Поповић, 2003, стр. 173
37)
Милан Ђ. Милићевић, 1888, стр. 439
тихомиљ_николић.txt · Последњи пут мењано: 2023/09/15 22:30