Добро дошли на Српску енциклопедију

Љубомир Каљевић

Љубомир Каљевић (Ужице, 8. октобар 1841 — Београд, 2. април 1907), српски политичар и новинар. Био је председник владе кнежевине Србије, министар финансија, министар иностраних послова и председник Скупштине. Био је истакнути члан младих либерала. Његова влада донела је изузетно слободоумне законе о штампи и општинској самоуправи.

Либерални лист Србија

Рођен је 8. октобра 1841. у Ужицама. Отац му је био веома богат и своју двојицу синова је желео да спреми за велику улогу.1) Љубомира и његовога брата Луку послао је у Европу у пратњи слуге и са много новца.2) Кад му се брат удавио у Женевском језеру Љубомир је наставио да сам студира и путује по Европи.3) Државне науке је слушао у Хајделбергу и Паризу.4)5) По повратку у Србију основао је и уређивао Србију, једини опозициони лист режиму кнеза Михаила.6) Каљевић је своје велико имање нештедимице трошио покривајући губитке листа.7) Он сам није много писао, али плаћао је читав скуп сарадника.8) Око листа окупила се либерална интелигенција. У листу су се залагали за начела слободе, за национално ослобођење и уједињење Срба.9) Сматрали су да до националнога ослобођења и уједињења свих српских земаља може доћи само под либералним установама.10) Каљевић је имао много проблема са одржавањем листа Србија, поред све већега дефицита и сталнога шиканирања полиције међу самим либералима дошло је до поделе, па су се једни залагали за споразум са Намесништвом, а други су били против веза са намесницима.11) Ипак на крају је био присиљен да 1871. обустави штампање Србије.12) Током 1873. основао је политички лист Будућност.13)

Вођа младих либерала

У политику је ушао доста богат, али трошио је новац на лист, а поред тога његова кућа на Теразијама била је претворена у једну врсту политичкога клуба и ту је угошћавао велики број либерала.14) Већ до 1875. не само да је потрошио иметак, већ је имао 13.000 дуката дуга.15) Био је у добрим односима и са конзервативцима и са либералима и са радикалима. Имао је много такта и знао је да негује своју популарност. Радо је улазио у компромисе. Био је веома вешт у одржавању личних веза и у склапању група.16) Као истакнути либерал био је и члан Уједињене омладине српске.17) Изабран је 1871. за посланика у Ужицу.18) У Скупштини је важио за вођу младих либерала.19) У то време у скупштини се противио градњи железнице сматрајући да Србији као земљи без индустрије железница није преко потребна, а да би Аустрија могла да искористи железницу да економски освоји Србију.20) У скупштини није престајао да тражи нове слободоумније законе о штампи, да тражи општинску самоуправу и министарску одговорност.21) Једна група посланика стално је гласала са њим, па су успели да притиском сруше владу Јована Мариновића.

Министар финансија

Изабран је 7. децембра 1874. за министра финансија у влади Аћима Чумића.22) Аустријска дипломатија била је забринута због његовога избора за министра, јер је у целој влади био највећи противник Аустрије.23) Каљевић није могао поднети да се и та влада у којој је он седео почела полицијом мешати у изборе.24) Председник владе Аћим Чумић се свадио са Каљевићем од кога је тражио да подржава владу и да не повлађује својим либералима у скупштини и да их контролише.25) Каљевић је онда 1. фебруара 1875. дао оставку, а након њега и Милан Пироћанац, па су на тај начин изнудили пад владе 3. фебруара 1875.26) Либерали су стално побеђивали на изборима, иако су били непрекидно под полицијским притиском и на крају се кнез Милан Обреновић морао одлучити да им повери владу. У августу 1875. формирана је влада на чијем челу је био Стевча Михаиловић. Тада је Каљевић изабран за председника скупштине.27) Та скупштина је одржавала тајна заседања у време припрема за Први српско-турски рат.28)

Председник владе

Именован је за председника владе кнежевине Србије 8. октобра 1875. Његова влада је била састављена од младих либерала и младих конзервативаца, а трајала је до 6. маја 1876. У то време вршиле су се велике припреме за рат са Турцима, али Каљевић је обратио посебну пажњу на унутрашње реформе, које је одавно желео да изведе.29) Његова влада је донела закон о штампи 27. децембра 1875. и по том закону штампа се више није могла забранити.30) Законом о општини ослободио је општину полицијскога туторства, односно државна власт се више није смела мешати у избор кмета, општинскога суда и изборне неправилности.31) Проширио је и надлежност општинских судова. Каљевићева влада је на тај начин великим делом срушила полицијски режим установљен још за време уставобранитеља.32) Међутим новоуспостављене слободе одмах су искористили радикали, присташе Светозара Марковића, који су у Крагујевцу одржали социјалистичку манифестацију са црвеним барјаком. Кнез Милан је одмах тражио од Каљевића да покрене војску и пуца на бунтовнике, али Каљевић је то одбио.33) Замерали су му да је много попустио радикализму. Говорило се да су његови слободоумни закони олакшали ширење радикалнога покрета.34) На вањском плану Каљевићева влада се припремала за рат. Устаницима у Босни и Херцеговини слала је новац и оружје.35)

Каснија активност

После силаска са власти једно време је био начелник министарства финансија. Када је претило да га Радивоје Милојковић оптужи за антидинастичку делатност побегао је 1877. у Земун, а његово имање је било конфисковано.36) Финансијски упропаштен настанио се у Бечу, где се дружио са Пером Тодоровићем и Стјепаном Митровим Љубишом.37) У то време примио је помоћ од Александра Карађорђевића. Био је главни сарадник листа Народни гласник, који је Петар Карађорђевић покренуо у Темишвару.38) Пад Јована Ристића омогућио је да се након неког времена врати у Србију.39) Био је један од оснивача Напредне стране 1881.40) и оснивач и један од уредника страначког листа Видела.41) Више није желео да активно учествује у унутрашњој политици, па се одлучио за дипломатију. Био је посланик у Букурешту (1881—1886) и посланик у Атини (1886—1889), а онда је пензионисан.42) Постављен је 1895. за члана Државнога савета и на том положају остао је до смрти.43) Именован је 1891. за потпредседника Сената. Као присташа Карађорђевића постао је министар иностраних послова 11. јуна 1903. у влади Јована Авакумовића, првој влади након убиства краља Александра Обреновића у Мајском преврату.

Литература

1) , 2) , 3)
Силуете 1, 2008, стр. 325
4) , 7) , 8)
Јов.Влада Милана Обр.1 стр. 454
5)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 2, 238
6)
Друга влада стр. 236
9) , 10)
Друга влада стр. 237
11)
Јов.Влада Милана Обр.1 стр. 228
12)
Јов.Влада Милана Обр.1 стр. 229
13) , 18) , 38) , 40) , 42) , 43)
НА
14) , 15) , 16)
Јов.Влада Милана Обр.1 стр. 455
17)
Јов.Влада Милана Обр.1 стр. 173
19) , 21) , 22)
Јов.Влада Милана Обр.1 стр. 381
20)
Јов.Влада Милана Обр.1 стр. 186
23)
Јов.Влада Милана Обр.1 стр. 384
24)
Јов.Влада Милана Обр.1 стр. 385
25) , 26)
Јов.Влада Милана Обр.1 стр. 386
27)
Јов.Влада Милана Обр.1 стр. 432
28)
Јов.Влада Милана Обр.1 стр. 448
29)
Јов.Влада Милана Обр.1 стр. 457
30)
Јов.Влада Милана Обр.1 стр. 466
31)
Јов.Влада Милана Обр.1 стр. 459
32)
Јов.Влада Милана Обр.1 стр. 467
33)
Јов.Влада Милана Обр.1 стр. 481
34)
Јов.Влада Милана Обр.1 стр. 482
35)
Јов.Влада Милана Обр.1 стр. 484
36) , 37)
Силуете 1, 2008, стр. 326
39) , 41)
Силуете 1, 2008, стр. 327
Штампање