Садржај
Стевча Михаиловић
Стевча Михаиловић или Стефан Стевча Михаиловић (Јагодина, јануар 1804 — Београд, 1. октобар 1888), српски политичар. Био је један од главних вођа обреновићеваца и либерала, који су крајем 1858. спровели смену династија. Био је председник либералне владе за време српско-турских ратова.
Присташа Обреновића
Стевча Михаиловић се родио јануара 1804. године у Јагодини.1)2) Његов отац Мијаило Јовановић је био кујунџија пореклом из Жупе крушевачке.3) Мијаило је био буљукбаша јагодинске војске у Првом и Другом српском устанку, а кнез Милош га је поставио за кнеза у Јагодини.4)
Стевча Михаиловић је са мајком након пропасти Првог српског устанка 1813. пребегао у Банат.5) Прву школу похађао је у Белој Цркви, а онда у Вршцу.6) Касније када су се вратили у Србију Стевчу је учио приватни учитељ.7) Отац је Стевчу намеравао да даде на неки занат, али Стевча је радије отишао код свога зета, трговца стоком Коце Марковића.8) Учествујући у трговини Стевча се упознао са кнезом Милошем, који га је толико заволио, да га је оженио својом синовицом, ћерком Јакова Обреновића.9) Кнез га је 1828. поставио за цариника у Смедереву, а касније и за београдског цариника, па за алексиначког цариника.10) Био је цариник у Алексинцу до 1836, када га је кнез Милош поставио за јагодинског капетана, а истовремено је вршио дужност председника у окружном суду.11)
За време кнеза Милоша био је царински службеник.12) Био је ожењен Мирјаном, ћерком Јакова Обреновића, брата кнеза Милоша.13) Када је Мирјана умрла оженио се по други пут. Чврсто је стајао уз Обреновиће у обе кризе и 1839. и 1842.14) Током 1839. био је притворен и смењен. За време прве владе кнеза Михаила био је окружни начелник у Чачку.15) Када је 1842. избила Вучићева буна Стевча је почео да скупља војску да дође у помоћ кнезу, али након спорога окупљања придружио се Мићићу. Међутим, војска му се осула, па је био принуђен да се преда Томи Вучићу.16) Окован је и бачен у тамницу, у којој је боравио три године.17) Онда се повукао у Јагодину, где се бавио трговином свињама.18)19)
Светоандрејска скупштина
Пред Светоандрејску скупштину децембра 1858. изабран је за посланика, а на скупштини је постао вођа обреновићеваца и либерала. Изабран је за потпредседника Светоандрејске скупштине.20) Партијску тактику је остављао млађим образованијим људима.21) Предводио је скупштинску делегацију, која је 22. децембра 1858. ишла код кнеза Александра Карађорђевића да од њега тражи оставку.22) Пошто кнез није хтео да прими скупштински акт, Стевча га је положио на кнежев сто. Кнез је тражио и добио један дан да размисли о оставци. Међутим када је кнез Александар побегао 23. децембра до доласка кнеза Милоша Обреновића скупштина преузима функцију намесника, а Стевча Михаиловић је постављен за команданта војске и полиције и града Београда.23) Одлука о проглашењу кнеза Милоша изненадила је Државни савет, који је очекивао да о тој одлуци буде консултован, па су послали Илију Гарашанина и Тому Вучића да се заједнички договоре.24) Док су се обраћали скупштини посланици су их бучно ометали, а онда је Тома Вучић почео да прети Стевчи, па је Стевча ударио руком по пиштољу.25) Илија Гарашанин није одмах хтео да послуша и да војску и полицију преда Стевчи. Завладала је криза јер се војска још налазила у рукама Карађорђевића и Савета. Стевча је наредио обреновићевцима да 24. децембра дођу у што већем броју са оружјем да бране Скупштину.26) Много народа се окупило око Скупштине и када је војска видела да не може на миран начин да их растера одустала је и вратила се у касарну. Скупштина је након тога према споразуму са Гарашанином одабрала намесништво у које су ушли: Илија Гарашанин, Стевча Михаиловић и Јефтимије Угричић.27)
Кнежев заступник и председник Савета
Кнез Милош Обреновић је, након потврде да је нови кнез, Стевчу поставио за кнежевскога местозаступника до свога доласка у Србију.28) Скупштина је 31. јануара 1859. донела одлуку о смењивању свих саветника, министара и непоузданих чиновника, а заправо радило се о хајци на противнике Обреновића. Скупштински напад на саветнике уговорен је на састанку главних либерала, где је Стевча представљао мекшу струју, која је тражила да се збаце само неки саветници и министри.29) Либералне вође су биле принуђене да попуштају својим људима, који су тражили гоњење чиновника присталица Карађорђевића.30) Кад је дошао кнез Милош, Стевчу је поставио 1859. за председника Савета.31) Либерали су међутим почели да траже од кнеза да се спроводи њихов либерални програм, што их доводи у сукоб са кнезом. Тај сукоб постаје јаван 21. августа 1859. на скупштинским изборима.32) На тим изборима Стевча је изабран за посланика у Јагодини.33) Он је готово једини од либерала успевао да одржава нормалне односе са кнезом, а у исто време кнез је либерале ставио под полицијску присмотру. Пред Милошеву смрт у лето 1860. Стевча је успео да поново учврсти положај код Милоша.
Пензионисање
Кнез Михаило Обреновић је по доласку на власт настојао да измири конзервативце и либерале.34) Предложио је да конзервативци Јован Мариновић и Илија Гарашанин саставе заједничку владу са либералима Јевремом Грујићем и Стевчом Михаиловићем.35) Међутим пошто су конзервативци одбили заједничку владу, кнез Михаило је од две партије одабрао конзервативце, које је више ценио.36) У владу конзервативаца ушао је либерал Јеврем Грујић, али не и Стевча, који је 1861. отишао у Јагодину у пензију.37) За време бомбардовања Београда добио је команду над целокупном народном војском.38) Био је уплетен у Мајсторовићеву заверу уперену против кнеза Михаила, али против њега није било довољно доказа.39) Јован Ристић је након кризе око кнежеве женидбе 1867. безуспешно предлагао кнезу Михаилу да Стевчи понуди мандат за састав владе.40)
Кнежев тутор
Након погибије кнеза Михаила либерали су 1868. кандидовали Стевчу за члана Намесништва, али Миливоје Петровић Блазнавац је спречио његов избор.41) Међутим пошто је либералима много дуговао, Блазнавац је за накнаду Стевчу предложио за старатеља малолетнога кнеза Милана.42)
Председник владе
Две фракције либерала (либерали од 1858. и либерали од 1868) удружиле су се са циљем да заједнички образују владу.43) Августа 1875. године Стевча је постао председник владе.44) Та влада није била дугога века. Међутим 1876. поново је постављен за председника владе и министра грађевина.45) Та је влада водила оба српско-турска рата и постигла територијално проширење Србије и пуну независност. Стевча је поднио оставку након Берлинскога конгреса 1878.46)
Касније се оштро супростављао железничкој конвенцији, коју је сматрао опасном за српске интересе.47) Због тога је дошао у сукоб са Јованом Ристићем и више није учествовао у политичком животу. Своју кућу опоруком је оставио српском народном музеју.48) Етнографски музеј У Београду основан је 1902. у згради, коју је Стевча тестаментом завештао „народу србском за вечити спомен моији и то у тоји целји да се од ње начини музеј за Краљевину србску”.49)
Литература
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 2, Београд, 1929, стр. 887
- М. Милићевић, Додатак поменику од 1888, Београд, 1901.
- С. Јовановић, Уставобранитељи и њихова влада (1838-1858), Београд, 1933.
- С. Јовановић, Друга влада Милоша и Михаила, Београд, 1933.
- С. Јовановић, Влада Милана Обреновића, књига 1, Београд, 1934.
- С. Јовановић, Влада Милана Обреновића, књига 2, Београд, 1934.
- С. Јовановић, Влада Милана Обреновића, књига 3, Београд, 1934.
- Акционо министарство у Србији, Србадија, 1877, стр. 19—21
Stevca Mihailovic