Добро дошли на Српску енциклопедију

Стевча Михаиловић

Стевча Михаиловић

Стевча Михаиловић или Стефан-Стевча Михаиловић (Јагодина, јануар 1804Београд, 1. октобар 1888) је био српски политичар. Био је један од главних вођа Обреновићеваца и либерала, који су крајем 1858. спровели смену династија. Био је председник либералне владе за време Српско-турских ратова.

Присташа Обреновића

Стевча Михаиловић се родио јануара 1804. у Јагодини.1)2) Његов отац Мијаило Јовановић је био кујунџија пореклом из Жупе крушевачке.3)Мијаило је био буљукбаша јагодинске војске у Првом и Другом српском устанку, а кнез Милош га је поставио за кнеза у Јагодини.4)

Стевча Михаиловић је са мајком након пропасти Првог српског устанка 1813. пребегао у Банат.5) Прву школу похађао је у Белој Цркви, а онда у Вршцу.6) Касније када су се вратили у Србију Стевчу је учио приватни учитељ.7) Отац је Стевчу намеравао да даде на неки занат, али Стевча је радије отишао код свога зета, трговца стоком Коце Марковића.8) Учествујући у трговини Стевча се упознао са кнезом Милошем, који га је толико заволио, да га је оженио својом синовицом, ћерком Јакова Обреновића.9) Кнез га је 1828. поставио за цариника у Смедереву, а касније и за београдског цариника, па за алексиначког цариника.10) Био је цариник у Алексинцу до 1836, када га је кнез Милош поставио за јагодинског капетана, а истовремено је вршио дужност председника у окружном суду.11)

За време кнеза Милоша био је царински службеник.12) Био је ожењен Мирјаном, ћерком Јакова Обреновића, брата кнеза Милоша.13) Када је Мирјана умрла оженио се по други пут. Чврсто је стајао уз Обреновиће у обе кризе и 1839. и 1842.14) Током 1839. био је притворен и смењен. За време прве владе кнеза Михаила био је окружни начелник у Чачку.15) Када је 1842. избила Вучићева буна Стевча је почео да скупља војску да дође у помоћ кнезу, али након спорога окупљања придружио се Мићићу. Међутим, војска му се осула, па је био принуђен да се преда Томи Вучићу.16) Окован је и бачен у тамницу, у којој је боравио три године.17) Онда се повукао у Јагодину, где се бавио трговином свињама.18)19)

Светоандрејска скупштина

Пред Светоандрејску скупштину децембра 1858. изабран је за посланика, а на скупштини је постао вођа Обреновићеваца и либерала. Изабран је за потпредседника Светоандрејске скупштине.20) Партијску тактику је остављао млађим образованијим људима.21) Предводио је скупштинску делегацију, која је 22. децембра 1858. ишла код кнеза Александра Карађорђевића да од њега тражи оставку.22) Пошто кнез није хтео да прими скупштински акт, Стевча га је положио на кнежев сто. Кнез је тражио и добио један дан да размисли о оставци. Међутим када је кнез Александар побегао 23. децембра до доласка кнеза Милоша Обреновића скупштина преузима функцију намесника, а Стевча Михаиловић је постављен за команданта војске и полиције и града Београда.23) Одлука о проглашењу кнеза Милоша изненадила је Државни савет, који је очекивао да о тој одлуци буде консултован, па су послали Илију Гарашанина и Тому Вучића да се заједнички договоре.24) Док су се обраћали скупштини посланици су их бучно ометали, а онда је Тома Вучић почео да прети Стевчи, па је Стевча ударио руком по пиштољу.25) Илија Гарашанин није одмах хтео да послуша и да војску и полицију преда Стевчи. Завладала је криза, јер се војска још налазила у рукама Карађорђевића и Савета. Стевча је наредио Обреновићевцима да 24. децембра дођу у што већем броју са оружјем да бране Скупштину.26) Много народа се окупило око Скупштине и када је војска видела да не може на миран начин да их растера одустала је и вратила се у касарну. Скупштина је након тога према споразуму са Гарашанином одабрала намесништво у које су ушли: Илија Гарашанин, Стевча Михаиловић и Јефтимије Угричић.27)

Кнежев заступник и председник Савета

Кнез Милош Обреновић је, након потврде да је нови кнез, Стевчу поставио за кнежевскога местозаступника до свога доласка у Србију.28) Скупштина је 31. јануара 1859. донела одлуку о смењивању свих саветника, министара и непоузданих чиновника, а заправо радило се о хајци на противнике Обреновића. Скупштински напад на саветнике уговорен је на састанку главних либерала, где је Стевча представљао мекшу струју, која је тражила да се збаце само неки саветници и министри.29) Либералне вође су биле принуђене да попуштају својим људима, који су тражили гоњење чиновника присталица Карађорђевића.30) Кад је дошао кнез Милош Стевчу је поставио 1859. за председника Савета.31) Либерали су међутим почели да траже од кнеза да се спроводи њихов либерални програм, што их доводи у сукоб са кнезом. Тај сукоб постаје јаван 21. августа 1859. на скупштинским изборима.32) На тим изборима Стевча је изабран за посланика у Јагодини.33) Он је готово једини од либерала успевао да одржава нормалне односе са кнезом, а у исто време кнез је либерале ставио под полицијску присмотру. Пред Милошеву смрт у лето 1860. Стевча је успео да поново учврсти положај код Милоша.

Пензионисање

Кнез Михаило Обреновић је по доласку на власт настојао да измири конзервативце и либерале.34) Предложио је да конзервативци Јован Мариновић и Илија Гарашанин саставе заједничку владу са либералима Јевремом Грујићем и Стевчом Михаиловићем.35) Међутим пошто су конзервативци одбили заједничку владу, кнез Михаило је од две партије одабрао конзервативце, које је више ценио.36) У владу конзервативаца ушао је либерал Јеврем Грујић, али не и Стевча, који је 1861. отишао у Јагодину у пензију.37) За време бомбардовања Београда добио је команду над целокупном народном војском.38) Био је уплетен у Мајсторовићеву заверу уперену против кнеза Михаила, али против њега није било довољно доказа.39) Јован Ристић је након кризе око кнежеве женидбе 1867. безуспешно предлагао кнезу Михаилу да Стевчи понуди мандат за састав владе.40)

Кнежев тутор

Након погибије кнеза Михаила либерали су 1868. кандидовали Стевчу за члана Намесништва, али Миливоје Блазнавац је спречио његов избор.41) Међутим пошто је либералима много дуговао, Блазнавац је за накнаду Стевчу предложио за старатеља малолетнога кнеза Милана.42)

Председник владе

Две фракције либерала (либерали од 1858. и либерали од 1868) су се удружиле са циљем да заједнички образују владу.43) Августа 1875. Стевча је постао председник владе.44) Та влада није била дугога века. Међутим 1876. поново је постављен за председника владе и министра грађевина.45) Та је влада водила оба Српско-турска рата и постигла територијално проширење Србије и пуну независност. Стевча је поднио оставку након Берлинскога конгреса 1878.46)

Касније се оштро супростављао железничкој конвенцији, коју је сматрао опасном за српске интересе.47) Због тога је дошао у сукоб са Јованом Ристићем и више није учествовао у политичком животу. Своју кућу опоруком је оставио српском народном музеју.48) Етнографски музеј У Београду основан је 1902. у згради, коју је Стевча тестаментом завештао народу србском за вечити спомен моији и то у тоји целји да се од ње начини музеј за Краљевину србску.49)

Литература

1)
ЖИ http://www.archive.org/stream/pomenikznamenit00miligoog#page/n1003/mode/2up М.Милићевић,Додатак поменику од 1888, Београд 1901.
2)
НА Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 2, 887
3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11)
Србадија, 1877, стр. 19
12) , 13) , 15) , 16) , 18)
ЖИ
14) , 17) , 19) , 21)
Уставобр. стр 404
20)
Уставобр. стр 411
22)
Уставобр. стр 424
23)
Уставобр. стр 436,438
24)
Уставобр. стр 440
25)
Уставобр. стр 440-443
26)
Уставобр. стр 445
27)
Уставобр. стр 453
28)
Друга влада стр 11
29)
Друга влада стр 20
30)
Друга влада стр 44
31)
Друга влада стр 46
32) , 33)
Друга влада стр. 50
34) , 35)
Друга влада стр 156
36)
Друга влада стр 157
37)
Друга влада стр 163
38) , 48)
Народна енциклопедија
39)
Друга влада стр 320
40)
Друга влада стр 426
41)
Друга влада стр 449-450
42)
Друга влада стр 451
43)
Јов.Влада Милана Обр.1 стр 372
44)
Јов.Влада Милана Обр.1 стр 432
45)
Јов.Влада Милана Обр.2 стр 2
46)
Јов.Влада Милана Обр.2 стр 233
47)
Јов.Влада Милана Обр.2 стр 293
49)
http://etnografskimuzej.rs/rs/o-muzeju/istorijat/ Историјат Етнографскога музеја
Штампање