Корисничке алатке

Алатке сајта


милан_пироћанац

Милан Пироћанац

Милан
Пироћанац
милан_пироћанац.jpg
Рођење:
19. јануар 1837.
Јагодина,
Кнежевина Србија

Смрт:
13. март 1897.
Београд,
Краљевина Србија

Милан Пироћанац (Јагодина, 19. јануар 1837 — Београд, 13. март 1897), српски политичар и правник. Био је један од оснивача Напредне странке и први вођа странке од 1881. до 1886.

Био је председник владе Србије од 1880. до 1883. За време његове владе закључена је 1881. године Тајна конвенција са Аустроугарском, изграђена је прва железничка пруга у Србији и Србија је 1882. проглашена за краљевину. Његова влада донела је либералне законе о слободи штампе, збора и удруживања.

Младост и школовање

Милан Пироћанац је рођен 19. јануара 1837. године (7. јануара по старом календару) у Јагодини од оца Стевана Недељковића Пироћанца и мајке Милице.1)2) Његова мајка Милица је пре тога била удана за српскога војводу Павла Цукића, али је остала удовица након Цукићеве свађе са кнезом Милошем.3) Милан Пироћанац је основну школу и завршио у Књажевцу, полугимназију у Крагујевцу, а у Београду је завршио гимназију и две године Лицеја.4)5) Отпутовао је пред крај 1856. у Париз на студиј права. У Паризу је 1860. завршио лисанс права.6) Након тога боравио је годину дана у Хајделбергу у Немачкој учећи немачки језик.7)

У министарству спољних послова

По повратку у Србију запослио се 1861. у министарству спољних послова. Због своје незгодне нарави навукао је брзо против себе доста противника, који су намеравали да га истерају из министарства иностраних послова.8) Међутим штитио га је Илија Гарашанин, који је уочио његове способности, па га је 1866. поставио за начелника одељења у министарству спољних послова.9) Илија Гарашанин га је два пута слао у поверљиву политичку мисију у Црну Гору.10) Након смрти кнеза Михаила 1868. године Намесништво је начинило компромис са либералима, па је почело да попуњава администрацију либералима, а онда су Пироћанца преместили из министарства поставивши га најпре за председника београдског окружног суда, а онда 1871. за председника рудничког окружног суда у Горњем Милановцу.11)12)13) Када су либерали намеравали да га 1871. смене заштитио га је кнез Милан.14) Вратио се 1874. у Београд и отворио накратко адвокатску канцеларију. Био је чувен због великога правнога знања. Био је познат и по великим дуговима, у које је западао јер је не имајући ништа желео да живи господски.15)

У групи младих конзервативаца

Припадао је групи млађих конзервативаца, међу којима је био јако цењен јер је логично размишљао о политици и био велики критичар Јована Ристића.16) Био је јако сујетан тако да се са Аћимом Чумићем свадио када је Чумић без њега ушао у владу Јована Мариновића.17) Постављен је за министра спољних послова децембра 1874. у влади Аћима Чумића.18) Међутим ни тада није био задовољан сматрајући да он заслужује да буде председник владе. Чумићева влада није могла бити дугога века, јер није уживала поверење новоизабране скупштине, у којој су углавном били либерали. Влада је поднела оставку већ у фебруару 1875. након што су Пироћанац и Љубомир Каљевић дали оставке.19) Пироћанац није опростио Чумићу да је питање поверења влади поставио без договора са министрима. Пред Први српско-турски рат међу конзервативцима је био после Јована Мариновића најодлучнији противник рата са Турцима.20) Сматрао је да Србија треба да ратује само ако постоје изгледи за успешно окончање рата, а Балкански савез је за њега био један од нужних предуслова за рат.21) Ипак те ставове није износио пред ширим круговима. Марта 1876. покренуо је политички лист „Шумадију”, са циљем да спречи рат, али изашла су само два протуратна дипломатски срочена чланка.22) Конзервативци су били и против Другог српско-турског рата.23)

Председник владе и Напредна странка

Почетком 1880. млађи конзервативци Пироћанац, Милутин Гарашанин, Чедомиљ Мијатовић и Стојан Новаковић заједно са одметнутим либералима покренули су након рата први опозициони лист „Видело”.24) Ту су посебмо критиковали владу Јована Ристића и његову политику. Касније су основали Напредну странку, па су их називали напредњаци. Након оставке владе Јована Ристића, Милан Пироћанац је 2. новембра 1880. саставио владу младоконзервативаца.25) Поред места председника владе намеравао је да узме и министарство спољних послова, али након кнежеве интервенције задовољио се министарством правде.26) Након формирања владе расписали су изборе, на којима су напредњаци и радикали победили раније владајуће либерале. Брзо након тога јануара 1881. између напредњака и радикала долази до мањег политичког разлаза, па радикали постају опозиција Пироћанчевој влади. Младоконзервативци се коначно 22. јануара 1881. организују као Напредна странка, а Пироћанац је тада претио својом оставком ако се у странку не упише довољно посланика.27) Тада је успео да сакупи довољан број посланика да има већину у скупштини.

Аустрофилска политика његове владе

Пироћанчева напредњачка влада подржала је аустрофилску промену спољнополитичког курса кнеза Милана. Иако сам Пироћанац није био аустрофил политика Пироћанчеве владе била је аустрофилска.28) Чврсто су се везали за Аустроугарском са којом су 1881. закључили Тајну конвенцију и трговачки уговор.29) Конвенцију је по налогу кнеза Милана и без знања осталих чланова владе потписао Чедомиљ Мијатовић. Када је конвенција саопштена Пироћанцу и Милутину Гарашанину они су давали оставке, али кнез им није уважавао оставке и та криза се потезала неколико седмица, да би на крају пристали да остану у влади, али да министарство спољних послова преузме Пироћанац.30) Пироћанац је највише замерао члану 4. Тајне конвенције, по коме Србија не сме закључивати уговоре са другим државама без споразума са Аустријом.31) Успео је да споразумно са аустријским заступником Калајем декларацијом да ново повољније тумачење тога члана.32)

Реформе, проблеми, непопуларност владе

Његова влада кренула је да спроводи широк програм модернизације, па су донесени либерални закони о судској независности, о слободи штампе, збора и удруживања.33) За време његове владе изграђена је прва железничка пруга. Да би се изградила пруга закључени су први велики зајмови у иностранству.34) Србија је 1882. проглашена за краљевину. Уведена је стајаћа војска уместо дотадашње народне војске.35) Ушао је у владу са намером да промени Намеснички устав из 1869, али због противљења Милана Обреновића није могао да то спроведе. Пироћанчева влада отворила је 1881. црквено питање смењивањем митрополита Михаила.36) Мешали су се у црквена питања, па су променили чак и састав архијерејског сабора. Током 1882. одржани су деломични избори, на којима су радикали убедљиво победили, па је влада давала оставку, али краљ Милан Обреновић је поново одбијао оставку.37) Напредњачки посланици су претили Пироћанцу да ће га избацити из странке ако одступи из владе.38) Након манипулације са посланицима одржани су 1882. још једни избори, али како су радикали опет победили прибегло се новој манипулацији, а Пироћанац као правник то није могао да поднесе, па је још једном давао оставку.39) По жељи краља Милана аустроугарски посланик је застрашио Пироћанца аустријском окупацијом у случају доласка радикала на власт.40)

Незгодна нарав

Био је мајстор за анализу и критику политичке ситуације.41) Имао је незгодну нарав, па би се често вређао, тако да је правио сцене и око питања ранга и етикеције.42) Тражио је да према њему сви имају обзира, али није имао никаквих обзира према другима, тако да је јасно показивао антипатије или грдио друге кочијашким речником.43) Био је надувенога и мрзовољнога држања. Нерадо је примао народне посланике. Могао је по политичким квалитетима да буде неприкосновени вођа странке, али његова нарав је то све ометала. Од других напредњачких вођа највише је антипатија показивао према Чедомиљу Мијатовићу.44)

Криза са краљем због Илкиног атентата

Током лета 1882. претпостављао је да Аустрија намерава да изврши анексију Босне, па је против тога почео да ради у немачким новинама, у којима су изашли чланци да би за Аустрију било најбоље да Босну уступи Србији јер би тако Србију везала за себе.45) Аустрија је доста оштро одговорила на те натписе. Краљ Милан исто тако није био задовољан јер у борби са радикалима Пироћанац није хтео да гази и изиграва законе, на што га је краљ стално хушкао. Након Илкинога атентата октобра 1882. године Пироћанац је одбијао да спроводи краљеве незаконите налоге да се затвори радикални главни одбор и понудио је поново оставку.46) Краљ Милан је онда Радивоју Милојковићу понудио мандат за састав владе, али под условима да вођење спољне политике остане краљу, да нема повратка митрополита Михаила и да у владу уђу два напредњака.47) До такве владе није дошло јер су против ње били и Јован Ристић и Милан Пироћанац, који се бојао да Радивоје не злоупотреби Илкин атентат као повод за полицијски терор.48) Краљ је после тога намеравао да Пироћанца избаци из владе, коме је то одговарало све док није чуо да ће онда председник владе постати Мијатовић, кога је највише мрзео. Међутим пошто Мијатовић и Гарашанин нису добро стајали код напредњака краљ није могао да од напредњака узме никога сем Пироћанца, а са друге стране није могао ни да састави владу либерала и напредњака. На крају је Пироћанчева влада преживела Илкин атентат.

Оставка владе

Када су на изборима септембра 1883. радикали добили огромну већину Пироћанчева влада је 2. октобра 1883. поднела оставку.49) Оставку је подносио тобоже због тога што не успева да промени Намеснички устав из 1869, а заправо је влада поднела оставку због непопуларности међу бирачима.50) Краљ је овај пут прихватио оставку, јер је имао план да са новим председником владе Николом Христићем растера радикалску скупштину. Остајући ван владе Пироћанац је задржао вођство Напредне странке и управу над листом „Виделом”.51)

Ствара проблеме Гарашаниновој влади

Када је фебруара 1884. формирана нова напредњачка влада није ушао у владу, али као вођа напредњака потпомогао је да за председника владе дође Милутин Гарашанин, само да спречи Чедомиља Мијатовића.52) Исто тако залагао се да у владу уђе Стојан Новаковић. Иако није био члан владе, због изузетнога познавања финансијских питања позивали су га на седнице када је 1884. претресан закон о непосредним порезима.53) Пошто је стајао иза Стојана Новаковића преко њега је Милутину Гарашанину стварао проблеме у влади, па је унутар Гарашанинове владе основни сукоб био између Гарашанина и Новаковића. Био је то посредан сукоб Гарашанина и Пироћанца, од којих је један владао напредњачком владом, а други напредњачком странком.54) Покретао је и уставно питање. Криза унутар владе разрешена је тек маја 1885, када је по налогу краља Милана састављена влада без Новаковића.55) Након пораза у Српско-бугарском рату био је тешко уздрман положај краља Милана и владе Милутина Гарашанина. Пироћанац је крајем 1885. покушао да изласком неких напредњака изазове кризу владе, а када то није успео тражио је да 15. јануара 1886. главни одбор напредњака одобри његов план о савезу са либералима и Јованом Ристићем.56) Међутим пошто је главни одбор напредњака остао веран Гарашанину, Пироћанац је схватио да је поражен и повукао се из политичког живота заједно са Стојаном Новаковићем.57)

Ван политике

Заједно са Илијом Коларцем и браћом Брајт основао је акционарско друштво за експлоатацију рудника антимона и олова Зајача.58) Истраживања на том подручју започели су 1862. и пошто им друштво није имало довољно капитала српска влада је Зајачу уступила другима, који су се показали као лоши господари рудника.59)

Повлачењем из политике поново се посветио адвокатури.60) Био је адвокат краљице Наталије у њеној бракоразводној парници са краљем Миланом.61) У тим питањима је био веома вешт, па је стао краља заплитати у правним питањима. Наиме краљ је кренуо у поступак баш да спречи повратак краљице Наталије у земљу, а Пироћанац је тражио да краљица лично изађе на суд на што има право, али то би значило да се враћа у Србију, што краљу никако није одговарало.62)

Објавио је неколико политичких расправа:

  • Међународни положај Србије (1892)
  • Кнез Михаило и заједничка радња балканских народа (1895)
  • Белешке поводом једне дипломатске историје (1896)
  • Наша завршна реч (1896)

Литература


Milan Pirocanac

1)
„ЖИ”, М. Милићевић, Додатак поменику од 1888, Београд, 1901.
2)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 3, Београд, 1929, стр. 470
3) , 5) , 6) , 7) , 9) , 10) , 12)
ЖИ
4)
Сузана Рајић, 2003, стр. 133
8)
Сузана Рајић, 2003, стр. 135
11)
Сузана Рајић, 2003, стр. 140
13)
Јовановић, Милан Пироћанац стр. 146
14)
Сузана Рајић, 2003, стр. 139
15) , 16) , 17) , 18)
Јов.Влада Милана Обр.1 стр 380
19)
Јов.Влада Милана Обр.1 стр 386
20)
Јов.Влада Милана Обр.1 стр 496
21) , 22)
Јов.Влада Милана Обр.1 стр 497
23)
Јов.Влада Милана Обр.2 стр 150
24)
Јов.Влада Милана Обр.2 стр 291
25)
Јов.Влада Милана Обр.2 стр 307
26)
Јов.Влада Милана Обр.2 стр 308
27)
Јов.Влада Милана Обр.2 стр 318
28) , 29)
Јов.Влада Милана Обр.2 стр 321
30)
Јов.Влада Милана Обр.2 стр 337
31) , 32)
Јов.Влада Милана Обр.2 стр 338
33) , 34) , 35) , 60) , 61)
НА
36)
Јов.Влада Милана Обр.2 стр 410
37)
Јов.Влада Милана Обр.3 стр 54
38)
Јов.Влада Милана Обр.3 стр 55
39) , 40)
Јов.Влада Милана Обр.3 стр 57
41) , 42) , 43)
Јов.Влада Милана Обр.3 стр 18
44)
Јов.Влада Милана Обр.3 стр 20
45)
Јов.Влада Милана Обр.3 стр 70
46)
Јов.Влада Милана Обр.3 стр 76
47)
Јов.Влада Милана Обр.3 стр 77
48)
Јов.Влада Милана Обр.3 стр 78
49)
Јов.Влада Милана Обр.3 стр 114
50)
Јов.Влада Милана Обр.3 стр 114, 115
51)
Јов.Влада Милана Обр.3 стр 160
52)
Јов.Влада Милана Обр.3 стр 161
53)
Јов.Влада Милана Обр.3 стр 170
54)
Јов.Влада Милана Обр.3 стр 188
55)
Јов.Влада Милана Обр.3 стр 189
56)
Јов.Влада Милана Обр.3 стр 332
57)
Јов.Влада Милана Обр.3 стр 333
58) , 59)
Чедомир Попов, 1983, стр. 13
62)
Јов.Влада Милана Обр.3 стр 437
милан_пироћанац.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/07 14:09