Добро дошли на Српску енциклопедију

Илкин атентат

Илкин атентат, неуспели атентат који је на краља Милана Обреновића 23. октобра 1882. у Саборној цркви извела Јелена-Илка Марковић. Илка Марковић је тим атентатом покушла да освети свог супруга пуковника Јеврема Марковића, који је стрељан по налогу краља Милана због учешћа у Тополској буни. Краљ Милан је покушао да Илкин атентат искористи као повод за државни удар и затварање радикалног главног одбора. Од државног удара је морао да одустане не добивши пристанак ни од прокраљеве Напредне странке, а ни од Аустрије.

Атентат

Краљ Милан Обреновић је у јесен 1882. отишао у дипломатску посету у Аустроугарску у време тешких политичких потреса у прокраљевској Напредној странци. У Београд се вратио паробродом 11/23. октобра октобра 1882.1) Одмах је са савског пристаништа свратио по уобичајеном дворском протоколу у Саборну цркву, а на њега је на улазу у цркву пуцала жена у црном.2) Атентаторка је испалила метак из пиштоља са дванаест корака растојања, али пошто је промашила краља ухваћена је и разоружана пре другог покушаја.3) Била је то Јелена-Илка Марковић, која је покушала да се освети краљу због убиства њеног супруга Јеврема Марковића.4) Краљ Милан је 1878. наредио да се стреља Јеврем Марковић због наводног учешћа у Тополској буну.5) Јеврем Марковић је био Илкин супруг и брат Светозара Марковића.6)

Покушај краља да атентат искористи за државни удар

Током истраге Илка је атентат објашњавала као њену освету краљу, али краљ Милан је био уверен да иза Илке стоје радикали, са којима се она иначе састајала.7) Она се састајала посебно са Рашом Милошевићем и Пером Тодоровићем.8) Раша Милошевић је много касније када Обреновићи више нису били на власти признао да му се Илка два месеца пред атентат поверила и најавила да ће се осветити краљу.9) Тврдио је да ју је безуспешно покушао одвратити од те намере.10) Краљ Милан је због Илкиног атентата намеравао да затвори главни одбор радикала и да наводно учешће радикала у атентату искористи за државни удар.11) Краљ је знао да ће продинастијска Напредна странка доживети тежак пораз на изборима, па је атентат сматрао „срећним случајем“, који му пружа добар изговор за државни удар и распуштање радикалне странке.12) Када је краљ затражио да се затвори радикалски главни одбор председник владе Милан Пироћанац је одбио краљев незаконити налог и понудио је оставку.13) Краљ није успевао да за тај удар наговори ни другу двојицу најважнијих напредњака Милутина Гарашанина и Чедомиља Мијатовића.14) Поред тога Гарашанин је одједном постао и сумњив, јер га је вече пред атената посећивала једна жена под велом.15) Због тога се краљ обратио либералима, иако су они били русофили, па је онда Радивоју Милојковићу понудио мандат за састав владе, али под условима да вођење спољне политике остане краљу, да нема повратка митрополита Михаила и да у владу уђу два напредњака.16) До такве владе није дошло јер су против ње били и вођа либерала Јован Ристић, али и Милан Пироћанац, који се бојао да Радивоје не злоупотреби Илкин атентат као повод за полицијски терор.17) Краљ је морао да одустане од државнога удара када од Аустрије није добио очекивано охрабрење.18) Пошто је Аустроугарска почела да се распитује зашто и како намерава да изврши државни удар краљ је сматрао да Беч не одобрава државни удар, па је од њега и одустао.19)

Сумњиви догађаји

Ислеђивање Илкиног атентата протегло се месецима, а Илка је упорно тврдила да није имала саучесника.20) Поред Илке затворено је још неколико њених познаника и рођака. Једино је Јелена-Лена Книћанин, удовица пуковника Антонија Книћанина признавала да јој је Илка поверила своју намеру и говорила је да ће све рећи на главном претресу.21) Међутим Лена Книћанин је 11. марта 1883. нађена обешена у затвору.22) Председник владе Милан Пироћанац је тврдио да се ради о самоубиству.23) У болници је извршена обдукција, али пошто међу лекарима није било слагања извештај о обдукцији није објављен, иако је то опозициона штампа упорно данима тражила.24) Један од лекара при обдукцији био је Лазар Пачу и он је насупрот другим лекарима тврдио да се Книћанка није обесила, па због тога извештај није никад објављен.25) Након Книћанкине смрти уследила је сумњива погибија војника, који је у критично време стражарио пред Книћанкином ћелијом.26) Према истрази убијен је од случајног окидања пушке његовог друга. Илка је 12/24. априла 1883. осуђена на смрт, а када је добила помиловање спроведена је у пожаревачки затвор, у коме су је после неколико недеља нашли удављену пешкиром.27) По налазу лекара извршила је самоубиство. Иако је један од лекара издвојио своје мишљење, вероватно је била реч о самоубиству, јер је у притвору више пута покушавала да се убије.28)

Литература

1) , 3) , 4) , 5)
С. Јовановић, 1934, стр. 73
2)
С. Јовановић, 1934, стр. 73, 75
6) , 7) , 8) , 9) , 10)
С. Јовановић, 1934, стр. 74
11) , 12)
С. Јовановић, 1934, стр. 75
13) , 14)
С. Јовановић, 1934, стр. 76
15) , 19)
С. Јовановић, 1934, стр. 79
16)
С. Јовановић, 1934, стр. 77
17) , 18)
С. Јовановић, 1934, стр. 78
20) , 21)
С. Јовановић, 1934, стр. 92
22) , 23) , 24)
С. Јовановић, 1934, стр. 93
25)
С. Јовановић, 1934, стр. 93, 94
26) , 27)
С. Јовановић, 1934, стр. 94
28)
С. Јовановић, 1934, стр. 95
Штампање