Тополска буна
Тополска буна, буна која је избила 7. децембра 1877. године крај Крагујевца, за време мобилизације уочи Другог српско-турског рата. Један батаљон војске је након одбијања да положи заклетву неколико дана држао власт у Тополи, намеравајући да свргне Милана Обреновића и на власт доведе Карађорђевиће. Војска је угушила побуну 11. децембра 1877.
Ток побуне
Уочи почетка Другог српско-турског рата почела је мобилизација. На Становљанском пољу крај Крагујевца било је 7. децембра 1877. постројено шест батаљона ради полагања заклетве.1) Лепенички батаљон, у чијем саставу су била 443 војника, одбио је да положи заклетву, а остали батаљони су остали мирни.2) Када командант бригаде није успео да смири побуну кренуо је према Крагујевцу, али побуњена војска је запуцала за њим и направила гужву, у којој су кундачили једног команданта батаљона и кренули да буне и остале батаљоне.3) У Крагујевцу је настала паника због страха да ће побуњеници да покушају да уђу у град. Међутим побуњена војска кренула је према Тополи.4) Део лепеничког батаљона вратио се мирно у Крагујевац, а 283 побуњена војника кренула је у Тополу.5) Топола је од 7. до 11. децембра 1877. била под контролом побуњеника, који су почели да истичу своје побуњеничке заставе.6) На све стране су набављали оружје и регрутовали у своје редове све по околним селима.7) Из Београда је 11. децембра стигла стајаћа војска, која је након кратког отпора брзо савладала и похватала побуњенике.8)
Истрага и суђење
Коловођа побуне био је водник Милован Живић. Током истраге установљено је да је имао везе са двојицом присташа Карађорђевића, од којих је један био поп из Тополе, а други свињарски калауз из Азање.9) Петар Карађорђевић је у октобру 1877. издао један проглас најављујући свој скори долазак у Србију, па се сматрало да је он у све умешан.10) Пошто истрага није успевала да нађе заверенике вишег ранга покушавали су да у све уплету Аћима Чумића, Јеврема Марковића и Илију Коларца.11) Иако нису имали доказа за Тополску буну као вођу завере оптужили су Аћима Чумића, зато што је био у вези са Карађорђевићим присташама.12) Јеврем Марковић је исто тако оптужен без правих доказа и то тек у марту 1878.13) Учесницима Тополске буне судио је војни суд. На смрт су осуђени два побуњеника Живић и Беговић, поп Панта, Голобочанин, Аћим Чумић и Јеврем Марковић.14) Чумић и Голобочанин су били помиловани, а остали осуђени на смрт су стрељани маја 1878.15) Министри у либералној влади Јована Ристића саветовали су кнеза Милана Обреновића да помилује Јеврема Марковића, пошто није доказана његова велеиздаја.16)
Кнез Милан Обреновић је искористио прилику, која му се пружила да се Јеврем Марковић стреља ради примера другима и да покаже да официри треба да буду најлојалнији династији.17)
Последице
Аћим Чумић је био у затвору до новембра 1880, када су владу формирали његови пријатељи напредњаци, који су измолили кнеза да га помилује.18) После тога повукао се из политике. Након стрељања Јеврема Марковића радикали су почели да јако мрзе кнеза Милана.19) Поред тога либерали су се због Тополске буне завадили са конзервативцима и радикалима. Конзервативци су неоправдано сматрали да су либерали, тј. Јован Ристић и Радивоје Милојковић због партијске нетрпељивости уплели Аћима Чумића у Тополску буну.20) Иако су знали да је кнез Милан најодговорнији, радикали су били бесни на либерале због Јеврема Марковића, сматрајући да се нису довољно потрудили да га спасу од стрељања.21)
Литература
- С. Јовановић, Влада Милана Обреновића, књига 2, Издавачко и штампарско предузеће Геца Кон а.д., Београд, 1934.
Topolska buna