Српска енциклопедија је обновила свој сајт.
52% радова око преношења раније написаних чланака је завршено.

Уједињена омладина српска

Уједињена омладина српска је представљала српски политички покрет, који је основан 27. августа 1866. у Новом Саду. Главни слоган покрета био је „Српство све и свуда”.

Зора

Српски студенти у Бечу су након бомбардовања Београда 1862. одлучили да оснују васпитно и књижевно друштво.1) Друштво је након дугог затезања добило дозволу за рад у јесен 1863.2) Прва седница Друштва одржана је 23. децембра 1863. и тада је друштво добило име Зора, а за првога председника изабран је Милан Јовановић.3) Зора се није ограничавала на књижевну активност, него је циљ био да се буди српска бнационална свест и да се школска омладина припрема за очекиване судбоносне догађаје.4) Зора је ступила од 1864. у везу са другим српским ђачким дружинама, а 1865. се спојила са Задругом, међу чијим оснивачима су били Владан Ђорђевић и Лазар Докић.5) У Пешти је још раније 1861. основано ђачко друштво Преодница.6) Било је мноштво ђачких друштава по разним градовима, у којима се школовала српска омладина. Зора је 19. маја 1866. упутила предлог свим српским ђачким дружинама, да ступе у што ближу везу.7) У то време постојало је 16 ђачких дружина.

Оснивачка скупштина

На предлог Зоре одржана је 15/27. августа 1866. у Новом Саду оснивачка скупштина Уједињене омладине српске.8) Скупштина је одржана у новосадској српској гимназији, а учествовало је 400 српских ђака.9) За председника скупштине изабран је председник Зоре Бранко Стефановић, а за перовође изабрани су Илија Вучетић и Владан Ђорђевић.10) Главну реч на скупштини водио је Владимир Јовановић.11) На његов предлог је одлучено да се оснује савез српске омладине.12) По његовом мишљењу, које је скупштина прихватила, цео српски народ је млад и представљљао је омладину, а исто тако по њему је сваки Србин либерал, јер жели слободу и напредак.13) Скупштина је за задатак омладине поставила усавршавање саме себе, буђење народног живота у свим гранама и изналажење начина за побољшање материјалног стања народа и да на тај начин надокнађују рад цркве, школе и учених друштава.14)-116 Члан Омладине могао је да постане сваки Србин са навршених осамнаест година.15) Оснивачка скупштина трајала је од 27. до 30. августа 1866.16)

Период полета

Власт је Омладини дала дозволу за књижевна и просветна оитања, али друштво се од самог почетка почело бавити политичким питањима.17) Прва скупштина имала је широки одјек у свим српским крајевима. Зора је настојала да избегне сумњу власти, па је предложила да се њихови састанци објављују преко Заставе и Виле. Власт је Омладини дала дозволу за књижевна и просветна питања, али друштво се од самог почетка почело бавити политичким питањима.18) У почетку и током 1867. оснивају се на све стране омладинске дружине у духу идеја Уједињене омладине српске.19) У почетку су власти у Србији подржавале Омладину, па је кнез Михаило дао 100 дуката за рад покрета.20) Касније је омладина оптуживала кнеза Михаила да није довољно одлучан у спољној акцији ослобађања српских земаља.

Друга скупштина у Београду

Друга скупштина Уједињене омладине српске одржана је у Београду 6/18. августа 1867.21) На скупштини у дворишту Велике школе се окупило око 3.000 Срба из свих српских земаља.22) Скупштина је имала шири југословенски и општесловенски карактер, а били су присутни Хрвати, Бугари (Љубен Каравелов и други), Чеси и Руси.23) Уочи скупштине власти су протерале из Београда двојицу омладинаца, који су наздрављали здравице влади омраженим Светозару Милетићу и Владимиру Јовановићу. За председника омладинске скупштине једногласно је изабран Јеврем Грујић.24) Избор Јеврема Грујића представљао је црвену крпу за власти, које су онда чиновницима и ђацима Велике школе забранили да учествују на омладинској скупштини.25) Одлучнији омладинци покушали су после тога да одрже скупштину у приватним локалима, али безуспешно.26)

Велики притисак

Након смрти кнеза Михаила српска влада је оптуживала Омладину као моралног саучесника тог атентата.27) У београдској штампи су се писали чланци о крвавој омладини и крвавој Застави.28) На захтев српске владе по седам месеци били су затворени у угарском затвору Владимир Јовановић и Љубен Каравелов.29) Лист Застава је остао без сарадника, дописника и чак и без преплатника.30) Омладина је једно време обуставила рад.31) Одмах након убојства кнеза Михаила угарска влада тражила је да Омладина изађе на јавност са својим правилима, па су Антоније Хаџић и Глиша Гершић као председник и тајник једва спречили забрану Омладине.32)

1868—1870.

Трећа омладинска скупштина одржана је у Великом Бечкереку од 3. до 6. септембра 1868.33) Председник скупштине био је Антоније Хаџић, а потпредседник Ђорђе Пејић.34) Омладина је одмах на почетку рада скупштине изјавила жалост због убиства кнеза Михаила, ограђујући се на тај начин од клевета. Четврта скупштина одржана је од 5. до 9. септембра 1869. у Великој Кикинди у присуству 3.000 до 4.000 људи.35) Омладина је на тој скупштини донела одлуку да оснује свој лист Мала Србадија.36) Већ тада се осећалo слабљење активности, а број чланова је падао.37) У Новом Саду је 8. септембра 1870. одржана пета омладинска скупштина.38) На тој скупштини политичка питања су однела превагу над књижевним питањима.39) На предлог Светозара Милетића изјавили су симпатије новопрокламованој Републици Француској.40) На тој скупштини дошло је до вербалног сукоба Светозара Милетића и Владимира Јовановића.41) Светозар Марковић се залагао за што слободнију и напреднију Србију, да би она била привлачна за угњетене народе у Османском царству.42) С друге стране Владимир Јовановић је тврдио да у Србији треба окончати унутрашња трвења и сву снагу усредсредити на скоро решење источног питања, тј. на ликвидацију Османског царства.43)

Мађарска влада забрањује Уједињену омладину српску

Последња омладинска скупштина одржана је 27. августа 1871. у Вршцу.44) Скупштини су присуствовали Васа Пелагић и црногорски војвода Машо Врбица, који је био изабран за председника скупштине.45) У то време Светозар Милетић се налазио у затвору и почела је насилна мађаризација. Мађарска влада је избор Маше Врбице сматрала провокацијом, па је тражила да Омладина пропише да њени чланови могу да буду само Срби из Аустроугарске.46) Пошто скупштина није хтела да испуни тај захтев мађарске владе, владин комесар је наредио да се скупштина разиђе.47) Када су учесници скупштине покушали да одрже приватан састанак, полиција је то спречила. Уједињена омладина српска је 1871. званично окончала постојање.48)

Крај Уједињене омладине

Омладина је почела да тражи друге начине организовања. Поново су 1871. покренули раније идеје Светозара Милетића и Лазе Костића о оснивању српских гимнастичких друштава.49) Василије Пелагић је активност преселио на Цетиње, где је издао књижицу У аманет Србину и Српкињи.50) Пелагић је током 1871. организовао омладинске одборе и растурао је омладинске књиге по Скадру, Подгорици, Плевљама, Пећи и Фочи.51) Припремао је оснивање омладинске књижаре на Цетињу, Боки Которској и северној Далмацији.52) Лаза Костић и Миша Димитријевић су као председник и тајник годишњег омладинског одбора отишли 1871. на крштење црногорског престолонаследника.53) Заједно са Машом Врбицом направили су план револуционарног ослобођења и ослобођења српства.54) Њихов план се окончао када је 1872. мађарска полиција због шифрованих порука ухапсила Лазу Костића и Јована Павловића.55) Омладина је била прогоњена и у Србији у у Аустроугарској. Панчевац је био угашен 1871, Застава је била под суђењем, а Млада Србадија је била забрањена у целој Аустроугарској.56) У Србији је 1871. угушен лист Србија, а након тога угушен је Радник.57) Једно време била је затворена и Велика школа. Последњи број Младе Србадије изашао је 7. децембра 1872. и то је означило дефинитиван крај Уједињене омладине српске.58)

Литература

1) , 2) , 3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15) , 16) , 17) , 18) , 19) , 20) , 21) , 22) , 23) , 24) , 25) , 26) , 27) , 28) , 29) , 30) , 31) , 32) , 33) , 34) , 35) , 36) , 37) , 38) , 39) , 40) , 41) , 42) , 43) , 44) , 45) , 46) , 47) , 48) , 49) , 50) , 51) , 52) , 53) , 54) , 55) , 56) , 57) , 58)
Ј. Скерлић Омладина, 1906
Штампање